Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ ј Питање на г. министра 'Просвете. 1даном 5. закона о про#есорким испитима даје се онима, који положе два страна жива језика (иди један жив и један кдасички, као датински) првенствено правно на наставничко место по групама нсторијских н фидоаошких ваука. Да ли пмају права да иоменуте предмте у чд. 5 подажу и они, који су свршили природно — математички одсек ? И да ли може један проФесорски испит дати свршекОм ириродно — математича-р ј Г 'шФикадпју за наставника филол \ , 4 наука? Најучтивије молнмо г, 1пстра, да нам ово објасви у ннтерссу оних, који би се, знајући добро живе језике, радаје пријавили да њих подажу него пеке математичке науке. * Леп скок. Ведика школа добила је, дакле, нову снагу ! Предавач, који није свога испита, прописаиа заковом о полагању проФесорск >г пспита, положио, постављен је по нахо^ењу и по збору (знате, избор изм?у њега и само њега!) Академијс)Г савета, а указом нашег г. минисра Светозара за суплепта Велпке жоле. Веома леп скок! Није то 10 обпчно кад се дође од писара 6 а проФесора, не, ово је још веће -^ешго, јер овим је добио катедру •5 највећем заводу у нас, а уз то избегао је тај „клети" испит п стекао п право, да сутра буде одређен у комисију ком јаднику предавачу а да га_ цени онај који после нек0ј"""" ^ина свршеие Велике шкона страни Физике (а изампнералогију!) и годнне ) предаваштва, није нотричави" испит. Али шта 1 шта неће бити! Код нас ћа спрема за наставника него з.4 проФеШколе. Благо нама! га је баш и побудило г. овако похита са пода-тптје случајво штез била прека иотреба катедру, нарочмто, кад <иду, „да друге катедре упљене! * ;или проФесорске испите. Г. -«а Крежевић, Стеван Сремац, агутин Петровић, Јован Несторон Др. Милан Шевић, предавачи, ■оји су се ире месед п нешто кпше гДИ За ПрОФ СОрСКИ ПСПИТ, 1МД0-

жилн су га, и то прва троЈица са одлнчним успехом, а остала с добрим. * Јавили се за лроФвсорски испит Г. Г. Ахило Калман, Шплахал и Ђура Днеић, предавачи, јавиди су се за проФесорек.. испит. Прва тројица већ су почела полагати, а последаем још није одређен дан кад ће почети полагање нати чланови испитне комисије. * Ко их је изаслао. У броју од 13 Децембра, донели смо вест како су два радеиика из Фабрике дувана напали г. Перу Јовановића, бпв. чиновннка те Фабрике, и тада смо обећали нашим читаоцима, да ћемо донети, кад будемо разабрали, по чпјем су наговору то учинили. Како нас сад уверавају они су^учинили напад на г. Јовановића по наговору г. Бадера, управника Фабрике дувана. Заиста и жалосно п стиднг>, да се наши грађани не осећају сасурни у|својој р)ђен >ј зе «љ'1 од којеааквих странац^ ! * Подеран уваз. Међу указима којп су сад о ново1 гјдппи нотписанп, како смо п>зттавно пзвештени, бао је и указ младог г. Матеје Бошковића, свршеног правника, који је свршпо нре године дава права у Парпзу. Млади господпн бпо је постављен за писара треће класе. у министарству пностраних дела. Како веле, млади Паризлпја није бао тим задовољан, отпшао је господпну министру спољ. послова и протествовао је што је тако урађено, јер се он надао да ће битн пост*вљен, ако не за секретара, а оно бар за ппсара прве класе. Кажу да се на таку дрскост г. Матејину г. мииистар јако наљугио и на његове очи подерао му указ. Ми потпуно одговарамо овак;>в поступак г. министр-в, јер сви досадањи сврптени правници — Парпзлије нримани су у државну службу са том класом, па се чудимо младом г. смодпну с каквим правом хоће, да се ирема њему чинп изузеће. Алн тако је то кад се човек мало истрчи до Париза. * Београдски радници без разлике рада позивају се да дођу у недељу 7 јануара у 2 сата по иодне у сали код „Гуске крунс" ради једног врло значајног питања које се тиче радничког интереса. Надамо се да ће радницн доћи у што већем броју

на |'Вај скуп Јер то њихови интереси налажу. * „ Крвава година." На захтев наших штованих читатеља, излазиће од сад у подлистку редовно сваки дан а не три пута недељно, као што смо били обећали. Одложен претрес. Јуче је у суду вароши Београда био претрес уреднику нашега листа због чланака „Две приче" „Шта је ово"? п „Радикадна влада и штампа"; догаћих вести: „Захтев из народа" п „Ужас и брука" и најзадзбог чланка „Далје полиција или Гоманија?" у коме се тврдида је Глнша бив. управнтељ узео 50 дуката од Павла Петровића трговца из ,1 "Неготина. Судилп су: председник г. Илија Мојсиловић и судије г. г. Ђ. Гинић и Анта Боди. Бранилац оптуженог био је г. Накола Стевановић овд. адвокат. Суд је нашао да је због чланка „Да л је полиција или Гоманија" нужно да се од суда краинског увери да ли је Павле одиста упутио суду онакав акт како се то тврди у „М. Н"; даље да се од г. министра полиције добије уверење, је ли Глиши образована комисија због зло употреба и да ли је п то дело пред комисијом, — па је за то одложен претрес. Кад се добију поменута уверења онда ће их суд ценити и и пресудити ову кривицу заједно са свима осталима. * Костим-бел. Београдско - певачко друштво „Хармонија" приређује своју велику игранку у костиму 3 ®ебруара о. год. у сали код „Хајдук Вељка". Опширније јавићемо доцније Оретрес. 12 о. м. биће у суду вар. Београда претрес уреднику нашега лнста због београдске вести „Писмо Краља Александра Својој матери" где државна тужба налази да је ванета увреда Њ. Величанству Кра љу Александру. Убијен у затвору. „Домовини" јављају из Краљева, да је 28 пр. м. освануо у апсани канцеларије среза студеничког један апсенпк мртав Он је у вече био здрав. Лекарским прегледом нађено је, да је апсепик наеилно умртвљен.

коЈа је позната нод имек песник" а веле да је из Уж^. негде из ужачког округа. Та 0. луда бивала је често предмет уг сељавања каквог лакомисленвк: већ и да ие помињемо дечурлију х» ја се увек око ње купе. Како вел то је мирпа луда к >ја се да упот) бати да донесе тест ију воде, тркне но чаршији али нема нчк скрасишта а већ и по својој боле тн нико није ни рад да је узме ста лно себи; поред тога још има и ж давицу. И тако ово жалосно с рење у некаквим ритама п< се по улнцама а дечурлиј? оке ње, задиркује га, дражи пре неки дан имали смо прилпк да видимо тулуду окружену дечуг лијом, па II по кога маторајег ^ засгане и зачикае је. Жалост је по гледати је! Сва зарасла у блату, у некаквим нродргим ратама, с беднам, блесастим лицем, тупим погледом, потрчи, застане, гласно се лудо зацерека, па онда нешго говора, млатара рукама, а дечурлпја је дриају за хаљане и тако се прави џева. Ма маслимо да ба надлежни требали да укдоне ову луду, да је отпрате у лудннцу, где ба се баш могла употреблти за какав олаккш покућарски посао, а међу там била под падзором, па I ајзад, ц из сажаљења укдонпти је да у падаваца не производи гнушање по удацама. Ово би, у осталом, општина ваљало да учинп и рада самог угледа и свог и престонице. Видићемо.

Луда. Имаће, ваљ '1 да, једно две године како се виђа по београдским удицама, да лута једно жалосно и бедно створење Тоје некаква луда

Бечки медецински листови. Пре некп дан изпшао је Бр. 2. „Бечках медецпнских ластова", које пздаје Др. Валхелм Шлезппгер, доцент на бечком медецпнском универзптету, а на челу овог ласта отштампано је ; од реча до речи држчно предавањ'? I у бечком ц. кр. лекарском дргатву јдворског саветппка проФ сора Нот:нагела „о пнФлуенца". И) остале боглте садржпне ових ласт ва нзвоI дпмо нарочзто јошт следеће радове: 0 ТутрашЉ-у од проФес. Др, Г. Бетте у Берну. — 0 новом ангисеатичком. заводу од проФ. Листера у Л >ндону. — Из бгчких болница од прпмарлекара Др. Кумар-а у Бечу. — Даље допоси исти лист: Извештаје са седнпца, критични разговори и Тћегарен^са. Иодлистак« садржп Бечка кронпка, књижевни повогодпшњи цветови. 0 нптању за болнкчку кг су, дневно-историске белешке ит.д

"^РВАВА Г0Д11А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (4) — ЈаИг јесам Никола, ја и нисам Ни;ола, рече она, чисто подрутљиво — али /а лежим и чекам. Ко је луд нек се ломи, ја лежим и чекнм, чекам, чекам: ... Доведен до очајања овим мртвачким "ржањем ове бабетине, ја скоро кроз плач звикнем: — 0, боже, што ћу — па јурем из куке напоље. Изађем у авлију — мрак! У глави непрестано врзло : — „Али, Нико.за, отишао Никола", а за што

Нотрчим иа капију. Силазећи низ она два-три степена ја запнем о нешто меко. Сагнем се и напипам човека. — Ко је ово — дрекием Ј *а. Но она лешина одговри само као оно пијан човек кој'и не може да се разбере: А? — Ко си

ти

9 _

викнем Ја поново

"«чи при ноласку

9' »

- А? — опет одговори лешина. — Устај — викпем ја и повучем га. — А? — одговори он. Ја га протресем што игда могу и опет викнем: — Устај ! — А? — понови човек онет. Ја га хтедох ухватити за косе да гг, тако дигнем, али он вешто изви главу и тако ме уједе за руку, да ме чисто и сад боле. Ударим га ногом, па нођем да.т.е: Била Ј*е ноћ, мрак, али не она мркла ноћ где ништа не впдиш и онаЈ' непровидпи сумрак, где нитта не распозшгјеш, већ онај тајанствени сумрак, у коме назиреш, у коме готово све виаиш, али ништа не видиш онако како је, већ сваки предмет добиЈ *а свој засебан, Фантастички изглед, сасвим друкчији од онога што у истини нредставља. Изађем у дубровачку улицу. Лево, - ве пусто и немо; нпгде ж иве кнез Махајлову уладу.

Иза Крстићеве каване, мало повише дућана г. Јевте Павловића угледам с л ве страие улице неку светлост. Пођем тамо. То је био оргоман вељер. На њему је било нанисано крупним црвеним писменима: „ Велика забаваа. Весело и жалосно! Когита како кога. Улаат бесалатан". Зачуди ме овај загонетан оглас. Решим се да уђем унутра. Прво наиђем на смању осветљену собу. У соби је било чисто, светло, успремљено, али нигде живе душе. Ја сам се освртао и загледао. На Ј *едан пут учини ми се да чујем неко стењање и уздисање. Обазрем се — нигде ништа ! Поумим да пођем даље. Но у који мах крочим вратима, кеја су стоЈ 'ала преда мном, чуЈ *ем понова ]'асан, са свим разго ветан уздах: „Ох боже! Тешко мени !" Опет се осврнем по соби и с десне сгране у углу опазим дугчку, огромну за весу, пепељаве боје. Та се завеса спшгала од тавана до пода и заклањала цео тај угао. Мени се учини да узда долази из овога угла, и ја одлучпо при ступич тој ' завеси. (Наставиће се) ,3