Мале новине

, и све донде, док не дође ^Јзија". .Тада је отурио од себе икку чвкв/ Митипу, па се напр»вао мучеизком домаћинскам", а кад и .домаћини" — отпутоваше, он се нфну доктору, те арек > његових :еђа ускочи у минпстарство, и тује — иландовао! Зграбн оиет слику <ика Митину; љубљаше је и свуда рричаше да је он — докторовац све ,шде, док и доктор ве сдоми врат <а „столицч", на којој је саме коледв.је одигравао, док и себе није ијзал — изаграо. Сад дуну друкчи 5!тар, а он онет љуљну слпку ч«ка Јнтину за врата, иа се направи гогорслцем радикалским. „Ја сам <лај сдаби (а и прљави) клае, који е спаком ветру склања и — покла]а", тако он иравдагае своје п ®азв мпгичке". Сад је радикнлац. Глало је за рака ? за то је п добпо )1ка у мозгу. Пева химне Рист,>в мшз, лечи се од своје „нескестице" шродаје по мало и — отаџ'»ину. ко, бога мп. Све је то у интгресу нтедње". . . . Иадлежнп би заиста много мање 1,'грешака у извођењу „равнотежнпх" укидању с.увигана места чиновпчкпх, учинили, кад би мало више 5ратили пажњу на рад овнх пуза?ца из великога царетва мајмуна 4- лењиваца. Аигога И 3 1 А В А

„До пзб ?ра народних посланика ■ оиој — 1889 год. нисам био чдан I нпсам припад о нп једној полагкчкој — од постојећах у земљи Ј&ргији, ('д избора пак, па до сада, био '.ам члап „либералне партоје". 8антг) сам ово учинао, нећу овде нп, говоритп. ^ако са сваког гледишта, не само ■јто налазим да ми не личи бпти п ^аље члан ове нартаје, већ п с тога гато ће по мене у опште бити боље, рдричем се п изј.чвљујем: да од дааас нећу бпти члан ни једне полвгнчке нартпје у земљп, већем слоболан грађанин ове општпне и земље." Марко РадосављевиЛ трговац из Ћићевца.

По вароша се гоаора дл ја радпм на „Брца", а нарочито се надовезује: да сам ппсао неку песму о Јаши Томићу. Изјављујем.: да ?Ја никада нпсам на „Брци" радпо, а позивам г. Љуб мира Бојевића уреднпка и власника ^Брке" да јавно и отворено каже: да ли мене водп на еписку својпх сарадника, п да ли сам ја кад на његовом лпсту радио ? Апелујућв на његову журналистичку чает, очекујем јаван одговор који ће за мене битп убедљив, ако се буде само на истин н оспивао. Београд 5 Јануар 1889 'год. Љубинко Чпнов. Окр. Суда. СМЕСИЦЕ — Колико има посла енглесии министар послова? Улраво неазмерно много посла задаје, енглеском миипс <ру спољаих поелова само чпташе једнога дела деаеаЈа, које свакн дан стпжу у мпн. спољних послова. Већ за време Пармелстона бмло је дача, ка^ је у мпн. спољ. посЛ. приспело до 35000 депеша год. 1870 за, време *:>лпког Француеко -прускограта, долазило је у мин. спољ, послова за неколико месеци скор> свакп дан преко 70.000 депеша. Динас тако дође у министдрство снољ. послова свака дан преко 90.000 деаеша, и све пх треба пажљиво прочптатп, забележити, даље оиремити и о њпма донетн одлуку! С тога нпје ни чудо, ако се енглески мпнцстрп спољ. п^слова туже иа сплан посао, који пе могу сааладатп. Лорд Палмерстон је говорио, да му је сваки дап тр бало осам сати само за чптање деиеша и за обављање ред: вног посла у министарству, ие рачунајући п примање дипломата и договарање с њима, суделовање у расправама парламеата п вршеље приватннх својих друштвенпх дужпости ЈХорд Розеберн који је био миппстар спољ. послова ' у последњем Гледстоновом министарству, приповедао је да за своју министврску службу треба свакп дан петнаест сати. А тек сада сиромах Солзбери, који је не само мииистарпредседник, него и министар спољ. послова, колико он мора сваки дан амати носла. —

СВАДБЕНОГ ЦВЕМ. ЛАВ1АКА (,У ЛКПШАВЛ ЛПЦЕ). (ВЕ1СА1. вошдат ВТ.ПОМ).

Дајте свомс .гаду, тр.1У, мишкама, и рукама дражосну лвпоту, сјлј. и дипни лирис љилава и руже, упогребом Свадбсног ЦвеЋа Павлаке. То је једиа млечпв и лековита течпост. Нема јој равне усвсту за ствараП)0, повраЋпј, п одр;кап»е лепоте. Продајв ее код свију Лпотскара п Мирисара. Стовариште ,10 у Лопдочу : 114 & 116 8ои.Шашр1;оп Ео\у. Може седобити код Ј. Дилбера апот. у Београду

ИЗЛЕЧЕЊЕ

КАТАРАЛНИХ ИНФЕКЦИЈА ОРГАНА 3 м. ЗХЖС Ш> Ж

Господину Јовану Х офу ц. к. двор. лиФеранту готово свију европских суверена, ц. к. саветиику притежаоцу 76 највиших одличија и т. д. у Ђерлину и Бечу I. Грабен Брајнерштрасе број 8. Молим вас да ми што екорије пошаљете 30 4>лзша вашег леновитог кива од сладе за моју жену и децу који наклоњени катаралнвм а®екцијама органа за двсање употребивши ваше лековито ниво сада су потпуно излечени. Др. Бер геиералштабни лекар у Стендалу. Његова Величанство краљ румунски Карлз I. дајући грб дворског ли®еранта проиратио је овим високим речима : Имајући у виду ваше иогатење п добар глас вапгах изванредних препарата од сладе . . . ." Може се добити у Београду у апотеци код „Цара Душана" у Нишу у апотеци код „Стев Немање" нок. Ђ. Блесидеса а ио цени пиво од сладе 1 дин. 45 пр. бонбони 45 и 90 пр. 956, 1 -5

гом страном, угледам огромног, црног са, који је, чучећи, стајао иа средиии »да. — Какво је ово чудо, мислио сам у •|[ ! 0 шлика сирема, овако госиодски •■ц, иа нигде живе душе, само један мастоји иа столу као господар целе ове еме. Пођем иапред и пренерааим се кад едам, да се црни мача* иредњим ша;а одупро у голем тањир, на коме стоји г ска глава,. Глава је изгледала чиста, жа, као да је на живом човеку. И ова је глава била позната, али ни за њу ако нисам могао да се сетим чија је. У који сам мах ја мислио шта све чудо може значити, госнодски обед с чијом главом, у тај мах чу се напред :за граја и сидни узвицп : „Ура, жи! Ура! Слава! У исти мах читава руља сјајно оделичности куљну на нозадња врата с I и дева, и сав се тај свет сручи у | учтмпу, белу дворану. ово , , зражен п изненађен, ја се к »о «м за један стуб код прозора, и о сам посматрао шта се радн.

Напред је ишао кнез Милан, али мали, мајушан, као какво детеодсвојих десетак година. Он је био огрнут у огромна пурпурви плашт, који се за 2—3 метра вукао за њим, као оно шлеп код жена. Поред њега ишао је с десне стране Гарагаанин, обучен у некакве чудне, теспе шарене хаљине, с огромним, читав мегар високим иером за капом. Гарашанин је носио на црвеном јастуку једну круну, и једнако је иетрчавао пред кнеза и нудио му да је узме. У томе, као, они дођоше до места где је стојао опај црни мачак, и, наједанпут, мачак скочи и стаде кнезу на десно раме, подигнув високо реп у небо. За кнезом и Гарашаиином иагрну у дворану огромна гомила. Фракови во.јнички мундири, ордени — дворана се још више засија од њина сјаја ! На један пут сви застадоше. Гарагаании онет иоднесе ;;незу круну и кнез. као, махну главом одобравајући. Гарашап ш каече на десно колено и нодиесе кн :зу црвено јаи.туче, с кога он узе круну и полако намести је себи на глапу.

У тај мчх у дворанп се захори бурно, дуготрајно: ура, живео кнез! живео кнез!" Но овај узвик још не беше умукао, кад се на један пут зачу из даљине етраховита грмљава, све блнжа и јача, св, ближа и јача, до* се н \ један пут уз трести цела дворана, нрозори попуцаш с големом треском, дворат се иаиуаи дима а страхобна рика, ка» да долазн изпрова. љене утробе земт.ине; покреге и затресе све уздрма земљу и иебеса, и ја, скоро оне'. свешћен од силна потреса. ухватихсе рукама за ћерчива разбијена нрозора, Као опо човек каитше с велике висине, ја сам за неко вр ;ме био скоро обнезнањен. Кад се опет почех иолако повраћати к сеои, двораиа је већ била празна. Дим је нз ње нолако излазио па разбијене прозоре. Од многих свеКа сад је шкиљало само неколико, разгонећ« силом онај мрак. Нестало је свега: и оних сјајних, иостављених сголова, и оне сјајне гомиле, што је мало час онако одушев љено викала, „ура" ! и Гарашанина исаију. (Шчтавуће се)