Мале новине

Академик. У јучерањем броју нашега листа изоетало је случајно, да је н г. Сима Лозанић, проФСсор вел. школе, такође изабран за редовног члана Академије Наука. * Народно позориште. ЗбогвнФлуенце (кун.алице) од које болује неколико чланова иародног позорвшта, те се реиертоар једва с натегом одржава не може се давати сад у очи Савина дне дечија представа. Да деца не би остала ове године без своје нредставе. Управа ће п зније у|очи ког народног нразника дати представу за децу вз оеновних београдских школа. * Историја пензион«вања. У јучерашњем брОју обећали смо да ћемо данас донети оиширнаји извештај о пензионован.у г. г. Павловаћа н Вандића, што ево сад и чинимо. Још кад је взнет пројекаг закоаа о буџету, оФицари су хтели да протестују' против укидања додатака. Али им је тада с надлежие стране дата реч да се они не брину ништа, тим пре, што они бране једно своје право, које су стекли законом, а загарантовано им устарок. Они су се тиме задовољили. Али кад је скупштина вотирала, буџет, укилуда им додатке и они се видели обмннути. они су почели пбмишљати на који ће пачин да уложе протесг против таког решења скуиштинског, које им веле, крњи права стечена законом и уставом, Ту скоро суусиојој каси' и ковели реч о томе првватио, те да с е догов- ре о модалитстима зазбор, шји би званично сазвалп ради прогеста протпв номенутог скупштинзког решења. Било је свакојакпх говора, нали је много и важних речи, гонорилп су: да се апеловало на патриотизам свију чиновника, оада би, веле оки и сами оФицирп драговољно одустали нривремено од својих додатака; али су извесна господа вишп сфицири, међу којима су нрво м е с т о заузимала поменута пензионована господа, умела да умпре духоне. Сгвар се и сврш^ла на том покушају о ^оговору да се сазбве званичан збор на шта су ОФицири но пеким својим правилима пмалн прзво, Овде имамо да приметимо, да је капетаи Мијаило Живковвћ докачивао, како протест треба да уложе само виши ОФицири, јер е љмма ио нешто укпиуто, а нижим ^фицирима су илате систематисане, е им је боље у сваком погледу а

шио о чл. 37. зак. о устројству војске. Ми ово доносимо без икакве оцене и суђења с ваше стране онако, како нам је ствар престављена, а свакоме је до воље да из ових Факата извуче суд какав хоће. * Претрес Даиас у 9 сати пре »одне бпће у суду вар. Београда претрес уреднпку нашега лпста због беогр вести „Писио Краља Алекеандра Својој Матери" * Кесеџија. У инжпњерскол одељењу наше оиштине пма неки иодинжањер Јован Чех, за кога веле да је ирави кесеџ!!Ја. Где год је био, свуда се тукао. Тако је и овде у номеиутом одељку напао и тукао се с Албертом Кином, опгатпнским цртачем. Ми за сад само ово бележамо, обраћајућа пажњу огпптонској управи да не трпи кесеџије под својом управ м, а ако буде иужно, ма ћемо изнети шта је све где Јован чипио п к^ко се тукао тај нови кесеџија. * — Акзде !У1Ско певачке друштво „Обалић" стекло је неколико нових чланова утемељача. Између осталах | постали су члинови учемељачи: г. ј Паја Радовановић. трг. пз Доњег Осека, г. Јован Банић, подинжињер,

нарочито за пензије њиховпх породица. Међу тим, влади је ова ствар престављена сасвим друкчије, као веома озбиљна в противљење законским одредбама. Услед тога г. министар војни сазове овд. команданте батаљона и саслушавао их, има ли какав иокрет п незадов^ољство међу ОФицирама против скупштинског решења, и од куда су то незадовољзтво и покрет потекли ? Сви гг. комапданти батаљона одговорзли су онако к«ко је у стварн било, т, ј. да су се г. г. ОФицири приватно договаралп да држе збор о томе, п да пијо бидо никаквих намера о иротииљењу законсаим наредбама и одредбама. Али тако нпје казао командант батаљона капетан Мијаило Живковић. Он је, како веде, ствар преставао са свим изврнуто, онако како у истани не постоји , понашао се иедругарско и преставио г. министру: како је офицприма наређеио, да ли од стране командавта дивизвје — не знамо. да ОФпцири ул> же прогест. То је био повод те је в.мда с неповерењем гледала па команданта дпвпзпје г. Павловпћа и команданта иука г. Ванлића па их и иеазионон "вала. Пре још но што су поменута господа пеизионоваиа п разрешена, г, | Српсва Кредитиа Банка, г. Милован тт 1 ... Крста Петро-

Павловић, кад је чу^ да Је г. министар поступио тако некоректно и ваа њега се обратпо његовим нотчињенпм органмма, уиутио је акт г. мии. војиом у коме је тражимо да га овај разреши од дужиости, пошто у онаком поступку г. мишстра види акт неиоверења себи. Ето како су и зашта пензионОвана два виша официра, који у српској војсци уживају леп и глас.

Спмсић саветник и г. вић чиновник.

— ВзЈки паслови. Г. пуковник БаронДиуле, царско-руски војни аташе, посетио је прекјуче каваљериску касарну. У његовој пратњи налазво се г. СветозарРадојичић, ђенералштабни ! мајор, а дочевао га је командавт ; коњиике бригаде г. Мита Ци цардобер ј Марковић, за тпм г. мајор Алексгндар | Константинцтић с оеталимЈоФицнри-

Међу тим, ие можемо а да не напоменемо, да је од страпе г, министар учпњена неправилпост и у саном разрешавању иоменуте господе од дужности. Командапти се на своје дужности постављ^У Краљевим указом и од њих се, тГкође разрешавају само 1%)аљевим указом. Поменута господа разрешена су од својих дужности мииистарскнм првтписом а ве указом, па још пре но што им је саоиштен указ о пензионовању, по коме бп са свим прпродно моралп предати другоме дужност То је друга неиравилиост, а прва је, као што смо већ рекли, та што се пеозионовањс-м г. мииистар огре-

рима. * Савски кеј. Г. Никола ПашиК, нова нредседнпк београдске опшгпие. посетиО је г. Алтсу МиловановиЛа, царинара београдске царииаравцз и у нодужем разговору дао обећање, да ће београдска општина озидати кеј на Сави, ако не дуж београдске обаде. аонобарпред цариаарницом. * — Пеизнонаванн. Потиисат је указ којим су пензпоновани г. Алекса Стојковпћ нач. бдаг. одељ,, Косга Л.екпћ вншн бдагајнак п Кузман Кузмановић ваши интендепт. Разлог за

њихово пензионовањ з лежи у смањењу буџетскз иартије на чииовништво мин. војног. * Отмица. Јуче, рано ујутру два пијана војника напади су једног перечарсвог момка, отеди му неколико комада земичака, а остало изврнули Чудновато нам је да наилааимо на пијане војнике и иосле оне нарсдбе да .војници не смеју ноћу нигде тумаратн. * Краљичино писмо. По варошиЈсе проносп глас, да је Њено Величанство Краљица — Мати управила неко пвсмо краљевском Намесикштву. Мп за сад само бкдежимо овај глас, и гледаћемо да дознамо шта је у ств^рп. * Биће премештвн. Како дозиајема многа [оспода ОФИцлра баће уекорз премештена услед аФере к>ја сз деспда. Тај ће се премештај тацати пајвгше вишпх ОФацира. * Накнадни кредит. Странам новпнама јављено је из Београда : минпстар војни тражиће од народпе скупштпне накнадпи кредит од два милиона. Ова сума ималаби се употребити ва набавку нехе нове врсте топова и ^есет хиљада пушака репетирака * Јулијус Бенедвк бив. проФвсор у Суботици, који је у свој Мађарској чувен са свог |ванредно добриг и ввштог мачевања п акробатства, долази кроз који дан у нашу престонппу, где ће давати неколико представа. * Одложен. Прегрес која је бпо одређен јучв по опгужењу Евпце ж. Душ ша КОдонића, п Ђорђа Максимовића оптуженнх за насилну изауду — одложвн је због тога,|што оитужеиа Евица болује од заиалења илућа и нпје могла суду црестати Други је претрес одређен на дап 25. Јануара о г. * Одобрзн. Касациопи суд решењем својим одобрпо је пресуду суда вар. Београда и Апелац. суда којпм су: Максам Голубовић п Цааа Божнновнћ, оитуженп за убзство, осуђени на 20 годпна робије. * Поротници. Ни до данас нмсу избрааи поротнаци за ову годину,

подлиста:

„н у н у р е ii"

СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА

I. На ивици лепог и питомог Браничева, а аа десној обали идавог Дунава који гордо дересрпском гранпгдом и јури страховигом снагом своме утоку, Црном Мору, — лежи прастари, рамски градић Голубац. И на оној чуци, што се висово уздигда над околнпм пданннсвим брежуљцима и каменим ожуљцима, чаја сс дитнца стрмо спушта на несташне тадасе хучног сдовенсвог Дунава, да у њпма огдеда своју исполипску ведичииу, сгари Римљани, пз стратегијских обзира, нодигоше голубачки град.

У оно време, п много доцније, он је играо знатну војничку улогу у псторијскзм окршајима великах евроиских војсака. Тај голубачки град гвоздеча је капија воденог, дуаавског пута. Немци га п данас зову „Е^бегпев Тћог". Око тога града ломнле су се п крвавиле орде беснпх синова Османовах и силни легиони срнски, немачки п маџарсли; са шеговпх тврдих бедема дуго се а дуго разлегала јека убојних труба и Фијук ошгрих стрелица. А онај звекет мачева и бритких ђор&да, у рукама помамаих дедија, одјекивао је ио кршиим пдатнама годубачке клисуре п губио се дале&о уз воду, низ воду.. Браиећи он, ч а удазак у равно и к/лтурно Браничево — сатарио је своју снагу, остарио је взнемогао; свршио је свој зад^так ц, данас је, пропао ! Еао га горе мирног, немог, усамљен)г: почива у мртвом сну, у својим развадпнама !.,. Испод његовог зеденкастог п махованом попадог камења. жаве данас змзје, гуштери п разни инсекти; а кад зраци топлог јунског сунца сбасјају градске руине, — љуте рептилије н остали гад посукти пз дубоких, мрачних шупљина и пукотана, м се н\ жарком сунцу приграше и проиграју.

попиеге, на саму чуку голу-

Кад се горе бачког градића 1 сгвори се иред вама дпваа панорама! На погдеду ваше\г рачваја се велпчанстзена слика његозе кптњчсте, богате околапе. Ода свуд гледате зелеае плаиинске главпце, чије су страие обучене красном, густо подигнутом гором,нспресецаном дубодолинама, кроз којејуре нотоцп те натаиају цветну и пдодну нпзину; а нотој низннп таласа се море бујна жата и другпх уеева. Западно, пред вама, отегнуло се као пдатно С УР° Дунаво. Његова узана долииа, над којом се иадвашава лаиац нланпнских огранакг далеких Карпата, — пзгдеда као рајска башта у којој богиња Церера раскошао стаиује. На пушкомет даљиае, на сред Дунава, величансевеио сеуздигао сурн, хл),дни камен „ Вабакај". Вековима, тај стари див, иркоси времеиу и онакој бури; с њима се у кошгац хвата, његова снага ннје клонуда! Бес>ш едеченги на њега се срде, дижу и, са ужасаом хуко« и ломњавом о њега ударају, да га оборе, сатру, унишге !... А он? — поносно се над њимл издигал не хајући за оне срдите дуаавске тадгсе, који се нз њега снажно бацају. (Наставаће се)