Мале новине

Тодики притворени леже у затвору и само с тога што још нису одређени поротници не може суд да одређује претресе. Жалосно доиста! Ово мора бити једна од првих брига новог председника општинг. [Гашића, Зна се да поротници треба да буду изабрани најдаље до 1 јануара а она ни до данус нису наименовани. У интересу је оних притворени који можда права можда криви леже и труле по апсанама де се што пра поротници наименују, како би се дела за која су оптужени могла пресуђива г и. Буџет и војно — цивилни чиновници. Видимо да је народна скупштина свршила са војним буџетом за т. г. и овај је у оиште млого скресан, али ми сеза сада на овоме месту нећемо да упуштамоу оцену ошнтега скресивања већ хоћемо да коју проговоримо о војнпм цивилном чиновницима и очи. 50 хиљада (колако ли беше) динара што их је народна скупштина у војни буџет шрек >м укинула на партију војмо-цивилних чиновиика. До дунге, да је ирек > нотребна штедња, о томе нема снора, нити се може ико данас у Србији наћи да ову потребу сиори, — али свака па и ова штедша сконч ша је санечијим губитком, на, дакле, кчд је ово овако, онда је врло нужно, да, људи из народне скунштине који стварају уштеду, као паметни, створз и иравицу, те да се нужна сума доиста уштеди а људа не остану на с Iкаку. Па да ли су и наши посланицм приликом скресивања партије на војнО-цивилне чиновнвке ово имали -у виду? Не, боже сачувај, ама баш нико ни једне речи, већ онако од ока укида се оволико на квит носла Па шта је дакле носле овога оетало дч војни министар ради. Ништа Друго до то, да ставља у нензију л.уде најбољих годииа, да однушта који немају 10 год. и т. д. и све у корисг уштеде. Така је уштеда некорисма — а да и не говоримо о томе шта ће на ово ре^и <>ни којима је услед ове уз то парче деба ма да су га борећи се за отаџбину већином крвљу заслужили, о т >ме ће доцнија времена више што рећн, — а ми ћемо сада на ов >м месту од своје стране наноменути то, да је за ову овакву одлуку понајвише нред правицом одговорам г. министар војни, а то зато, што није нашао на и скунштини 'предложпо такав начин, како Јхе се нужна сума моћи уштедити, а да пи једанј сиособан чиновник не буде у невреме пензионисан, нити пак да ко буде отпуштен. И доиста, ми и немамо узрока да еумшамо у пристанак скупштине, тим винге што се и из народа чује реч да се ненрестанО говори: „ако једошло до тога, да ће држ^вни точак требати помоћи онда је нужно да га сви иомогаемо, па ће насигурно поћи, а никакве помоћи нема ако се неколико љих упрегну да га вуку на га ни крену тинемогу. * Дакле мпнистар је војн« једино крив зато, што он није, кад је видее за ову уштеду, предложио скупштини, да она донесе закоп, те да се ова уштеда нрема овој сљедујућој таблици на све чиновнике разреже, па да се она подмири и сви радници остану на своЈа места, а да се ниједном од њихпа ни њихов ј породици образ од суза не окваси Ми ево овде прилажем > таблицу го којој би требал > да је распоред •обустава учињеи, па нека је сваки ви-

ди а ми оетајемо при томе, да се неће наћи нико, који ће нам на овакву економију прамедбу направити и мп бисмо желелп знати онога који би био противан овоме нччину уштеде. Још није доцкан, још се да ова грешка псправити, још се може сиротанима помоћи пружити, само ако би г. министар војни овај наш разлог прихватио па и од скупштине шта треба тражио, а она ће му га доиета дати, јер њој је до тога, да се уштеда учини па ма на какав начин, а ово је начин да се никоме не узме иарче леба велико или сво а осталима иишта, већ свима по мало. Камо лепа срећа кад би се ко у скупштини нашао па да предложи да се овакав начин за опште одужење државних дугова усвоји, паби се за кратко време више милиоиа створило и сви би чнновници (сем иеваљалаца) на скојим местима били. Време је дакле које ће нам показати колико ће се чути код надлежних наш глас на ћемо по састанку скупштпне видити шга ће у овоме предузимата министар, а шта ли пак скупштина. Колико је ово питање од важноста ми то нећемо овде оцељивати, али ћемо свакојако водити тачно рачуна шта ће се по овоме предузети, јер је ово оишта ствар па је сви треба и да потпомажемо, а не да страдају неколик > њих војно-цивилних чоновника, којимл да се и све што имају узме на опет ие би било велике помоћи. Ва с>да више нећемо о овој стпари говорити, а у своје време проговорићемо коју опширно, а сада ће мо овај чланак закључпти тиме, што ће мо скренути пажњу г. министра војног на ту околност, да су сви наши војно-цивилни чановници већином бпли ОФИцири са добрим ратним заслугома, отуда су им та места и дгга али су сви сиротана. Г. министар а и народна скушнтаиа нко о овоме мало више нромисле и бољч пачан уштеде наћи а ми мисламо да се уштеда може постићи узимањем проце >та иа ову начин 1. Виши блигајаи* I. кл. са год. платом од 700 дин, 30% 1 плаћа 2100 а сви. 21001. Виши интен. III. кл. са годишњом плат )м од 5052 дин, по 25% 1. плаћа 1263 а сви 1263 - 4. Виши пнтем: IV. кл, са годишњом платом од 4042 дин. по 20% 1. плаћа 808.40 а сви 3233-60. 7. Нижи иатен. I. кјг . са годишњом платом од 3537 дан. цо 17% 1 плаћа 001-29 а сви 4203,03. 21. Нижа интен. П. кл. сл годишп>ом платом од 3032 дин. ол ј|15% 1 плаћа 453.80 а сва 9529.80. 30 Нижи интен. Ш. кл. са гој.иш1вом платом од 2526 дин. по 12% 1 нлаћа 303-12 а сви 9093 - 60 20. Нижи иинтен. IV. кл. са годашњом платом од 2021 дин, по 9 0 / 0 1 плаћа 181-89 а сви 3638 80, 20. Нижи подинтенд. разни класа једнака пдата од 1516 дии. по 8% 1 плаћа 121.28 а сви 2 ) 25-60. 41. Нижи нодинтенд. разни кл, плата од 1263 дин- по 6% 1 нлаћа 7578 а сва 3106 98. Свега 38.599-41 Ако је нужна већа ушгеда, онда треба твећати одбитак. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Ваткинова кула. Так) ће со звати кула, коју ће счновп гордога Албнјона у Лопдоау подићп. Како је АјФелова кула донела Француској не само матерајалае кораста не-

Ј

го а светска признања и гласа, намерпше Енглезп својам индустријаднпм супарницпма осветити се, те с тога позваше пнжењере и архитекге да пошаљу своје планове. Колако ће и како Енглези у овоме успетн — видећемо, — Гвоздени мост, којн ће преко Каиал-Ла-Манша Енглеску са Француском спајати, биће подигнут на најужем делу" Канала, између Фолкестоне, и кап Граз-нез-а, — не далвко од Болоње. Пројект су израдила два највећа Фрапцуска, индустријалца г. г X. Херзан п Шаајдер. Даље участвују на овом пројектујош н еиглесЈШ инжењери Сир Џон Бакер и Фовлер, којп су градпли Форт ћуприју. Права линија узмеђу обе ове о5а.ге износи 35 кплометра. Но ћуприја се пе може баш у источ правцу градити, већ савија нешт) мило. Овај савпјутак износи у дужпни од 38.600 метара, с тога, што ће ћуприја бити подигпута на два зидана сгуба, који ће се подићн па Л.е В фене и Л.е Колбарст-у местима у м >ру која нпсу толико дубока, а имају чврсту крзду и неколако сЛојева јуре у ознова, те бч се дакле сгубова на сиГјрном земљиитгу подића могли. Цела ћуприја била ба од чулика, на 118 цеменгом знданпх стубов* саграђења. Растојањз сгубов I износи од 100 и 500 метара за израду овах с т у б о в а треба 4,000.000 кубаих мегара зидова и 76 000 тона гвожђа. Стубозп се пеће па лицу места праваги, већ ће их у Амблетези за Фраацуску, а у Фолкстону за Еигдеску у там. радпонпцама направпти, и помоћу пароброда, — п јшго су шупљи — одвући на њзхово сгално место. Ђуприја ће бити на 50 метара над површаном морсжом пра н^јвећој вода нодагнута тежиаа горњзг дела (саме ћуир јје ,) у гвожђу изаоса 771,265 тона. Први и посгедњи — (есрхјна стуб.ж Л блће покретаи . тако, да се у сдучају р!та може ћуприја затворатн. З ј грађење овога моста предл)жеио је 860 малионг Фргнана; а нећч пЈгрешата на мадо ако ту циФру зиокруже на једау милајарду. Преко годане пређе 2 ми^иона душа а 14 мишопа тона канал-ља Мааш I; па ако буде п^довица овах путаака и трећина есшт улотребљавг1а ћуприју и с п д а т и ћ е се трошкови. Ов^ је највзће тдуззћч сзегс«) и овај мосг би) б 1 и п а ј в е ћ и мосг. а уједп ) тргјан стоаеа начрздка 19 столеКч. Счмо је пативз Д1 ли ће еиглеск^ прастлта на ово грађењеГ — Жив спакован у паштанско!« С4Ндуку! Један париски листпрачанам овај веомо занииљчв случај који се десао на нсгочаој ЖЈЉезааакој станицп у Паразу. Бзло је то 5 чаова ујугру, кад је сгпгао влак. Жзљззнач<1И оргазп плжљчвз износе пз вагона, измзђу осгалпх, и један сандук која је бао један метар п по васок и на коме су бил) нацртане две супротае ручпце са натчисом: „дрвене слаке!" Тежана 90 кгр. — ПапА. Усљед овога, наравао, дотачаа органа са пајвећоа пажњЈМ скину овај санд/к с 1 вагона и однесу га у одређену магазу. Све је то бпло у реду. Само ј >ш надлежни да се јава и дагаизузме. Јес, али око 9 час. у вече, деж. ч Iновапк обидазећи станицу, праиета, да се поменута сандук креће и онако усплахирен викну свима: „Брже људи амо! овај се сандук креће!".. Тек што је то изговорио, а заклопац од сапдука паједаред искочн и нз њ>.га исиаде човечуљаа сувоњав плавих бркова а натрпан од иете до гдаве сламом,..

Излишно је описати взненађење првсутног особља које се за тиди час сакупило око овога чудноватог путника, иавалило на њега раз. питањпма, а најзад га одведу уцарински одељак. Занимљив је бво овај призор. Тим пре, шго је овај мистериозни путник изгдедао веома зачуђен: шта се овај свет тако узнемприо око њега... 8ове се Херман^Џ. родоч из Варшаве, стар 28. год., вежењен, кројач женског одела у Бечу. Даље је рекао како му је тамо врло рђаво ишла радња и усљед тога, реши се, да дође у Париз где би упознао свет са једним својим сопственим пронадаском у његовој струци, а то ,је: ириродно располож ње разаах органа тела при узимању мере за одело женскиња11о, пошто му матријална срества нису дозводила да путује као и остали свет, он се досети и направи овај сандук у сзојој природној велзчпни, у коме ево дошзо сиааован. читав и здрав, бдагодарећи услужиоета ше ,Фа бечке ставице коме нлје ни на крај памета иададо, да је он псто дпце које му је предало дотичне скров. ласте, бити са.гковаа у тај сандук!.. Међутии био је сиабдевен једним хлебом и тра ФЛаше од којах су две бале напуњене впном и вјдом трећа Фдаша бадаје празна за доугу аотребу на жалост, неопходау потребу , као ц храна и паће.. По рачуну времена подаска вдака из Беча, Херман је остао затв>реа у сандуку 60 часова! Пазате, господо поштара! Да вас какав Херман не изненади јсдног ^ана!.., Као да је то саствим прародна ствар, да пз каквог поштанеког колета испадне хакав човек!.. Дође п дотичаи жељешички комисар, па га стаде прв) на Француском па затам на немачком језаау испитавати. Овај се са евим мирно изјасвиа. ТЕЛЕГРА^И 10 Јануара Берлин. „.Војни Монитер" доноси један цареки указ, којим ее наређује, да се кавалерија о • руж^ копљем челичним. — П*Дпреседник царског већа Барон Франкеншгајн умро је. Овом нриликом цар је ноелдо Рајхстагу један телеграм саучешћа Преседник Рајхстага држао је говор о умрлом иодиреседиику з I кога је рекао, да је био човек у правом смиелу речи, ностојан, веран и неустрашпм. Закон о социјализму нретресан је до 11 члана. Лисабон. „Газет де Португал" побија све вести, које су доиели листови напредљачки и репубшкански, с намером да узбуне и узнемире ошпге мњење н додаје: Ми изјавуљемо то да бн се народ ум-фио и неверовао лажним вестима које су биле поотурене приликом снора са Еиглеском. Веч. „Полиг-Кореспонденц' 1 дознаје да је један члан царске породице требао ићи у Турин за ногреб Херцога Аостс, али одустало се од те намере, пошго је талијански Амбасадер изјавио, да по изречно .ј жељи пок »јника, погреб имаће приватни карактер.