Мале новине

ду прескоченп, буду запостављена једпом Љуби Јовановићу. Куд вам ни је бала памет, академци ?! А ан оно је већ пошло у нас све наопако кад је иједан В а н д о р и(!) добио таковска крст и Љ у б а Ј оваповић иостао дописни члан 'Академпје Наука !

Скандзл у суду. Јуче је у суду вар. Београда био претрес г. Кости (Јнмићу овд. трг. а по тужба г. Љуба Бојовића, уреднпка „Брке" за увреду часта нанеге путем штампе. Оитуженога је бранио г. Малаи Мостпћ, који је тражио да се претрес оддожп јер оптужеви није могао доћп пошто се напрасно разболео, а и за то, што њему ка > браниоцу иије саоиштена тужба држ. туж. Днље је рекао да се оптужена ствар не мож ј узети као клевета, већ највишв као увреда, јер за клевету треба да стоји наппсано буквално, да се ствар тиче г. Бојовићеве жене Г. Бојовић је тражио да се „ове речи г. Мостића забележио, јер и он г. Мостић, вма жену". И нипгта впше г. Бојовић није рекао; г Мостића је ово толико увредило, да је без пкаква обзира на место, где се налази, и на свет, који се бпо скуиио, иришао г. Бојовићу и јако, веома јако ошамарио! Овакав поступак г. Мостића за сваку је осуду, он је бр.уталан и недостојан н једнога Обачног, а камо ли образованог чбвека па још адвокага и народног посланика. * Осуђен. Јуче је уреднику нашега листа био претрес због увреде Његовог Величанства Краља, нанете му у 293 броју а у белешци „Писмо Краља Александа Својој Матери," •оја је прештампаиа из новосадске Заставе." И ако се оитужени браио да у поменутој белешцв нема и алузије на увреду а камо ли увреде; да је номенута белешка прештампана из новосадског органа владиног; да је оно писмо са свим природан излив с;новљих осећаја према матери; да се Краљева личност не ув^ачи у дискусију, јер се не коментарише и не претреса и оцењује оно писмо — суд је ипак нашао да постоји дело увреде Његовог Величанства Краља и с обзиром на признање и добро владање осудио га на десет дана ватвора. Судили су преседник г. Илија Мојсиловић и судије г. г. Ђ. Гинић и Анта Боди.

Ама прикосновен је. Наши читатељи сећаће се, да је уирава вар. Београда ставила у пратвор г. Ва(!у Пелагића због увреде, нанеге бив краљу Милану. Ма смо о тој ствари донели и то, како је суд решао п како се г. Анга Боди судија у I вој ствари одвојио нгшав, да се г. Пелагић за то дело не може ставити ни у притвор нп судптн без нарочпта тужбе бав. краљг Мплаиа. Ово нам је дало повода да потсетпмо управу вар. Боограда, да су све власти пашле, да је бив. краљ Милаа пр«к сновен п да управа никога не може нд тужати а камо ла притворити без нар чате тужбе бпв. краља Милана, јер су све судске власти донеле одлуку, да се бив. краљ Милан не може сматрати као члан Краљевског домк, већ као прост обичан грађчнан. У штамиа ми смо ималп први ирилп кедато патање покреаемо п рашчистимо. Ми смо неколико пута доаели ствари о б .в краљу Милану, за к<»је нас је управа вароши Београда тужила као за увреду једнога члана краљевск^г дома Међу тпм п варошки суд и Касација нашли су, да се бив. краљ Милан не може сматратн као члан краљевског дома, те се према томе по закону о штамни нитп ко жоже судитп ни нратворита ниги који лист бати забрашен без нарочите тужОе бав. краља Милана, обачног српског грађапина. То је било у априлу. Међу тпм је ту ствар расправио пре нас сам г. минпстар унутр »шњих дела. Код јагоданског еуда бало је дело увреде Њ В. владајућег Краља, бпв. Краља Милана п иамеепаштва. Г. министар је дао одобрење да се дотични тужи само за увреду владајућег Краља н намесаиштва, а не и за увреду бав. Краља Милана, Дакле, чисто је, јасно и разговетно да је бив. краљ Милан ирикосновен. И кад је то питање један пут рашчишћено и полиција, норед осталога, тужи г. Пелагића и за увреду бив. краља Милана, онда она само даје доказа да не води рачуна о решењима и меродавним одлукама власти, већ силом хоће да од бив. краља Милана начини чдана краљевског дома. Обраћамо на ово пажњу управе вар. Београда, те да више не упада у оваке п трешке, које је саао износе у рђавој светлостп.

Пуштен на јемство. Г. Васа Пелагић, за кога смо јавшш да је стављен у притвор за више деча, пуштен је да се на јемство из слободе брани. * И оао~Ј0 В )љда у интвЈиесу штедње. Г. Андра Николић, секрегар мин. просвете, поред соје редовне п сталне секретарске плате прима још 100 динара као уррдник п 11росветног Глчсника". То је са свам право, што му се за тај труд даје нарочита награда. Али тто је непра. в>, то је што г. Андра Ииколпћ редовн) сваког месеца прима тај додатке од 100 данара, а међу там тек сад се штампа она свеска, „Просвет. Гласника" која је требрла изаћи још у августу месецу, дакле пре скоро 6 месеци. Али нека, п то је вчљда у ннтересу шгедње. * Нова Фин^нсиска операција. Наша читатељи зна,ју да је држава код наше народае банке заложила азвесап бро! лозова, на коју је плаћала 4°/ 0 интереса,- а на свакн лоз је узела 50—60 д н п а, р а. М еђ у тим, како чујемо, г. мипистар изузима те лоз >ве и залаже их код пештанске комердијалне бавкз по 71 1 дппар комад с интересом 3 3 / 4 %- Али |сем овога ова баака узима још ваздан које каквнх провпзиона, кг>јп с интересом пзиосе п преко 5%- Сад нека се пзрачуна н у моралном погледу да ла је нробитачнпје да наши лозови стоје заложенп код наше Народне Банке с 4% интереса и по 50 —60 дин. по комаду, пли код комерцијалае банка с преко 5% а 110 71 дппар комад. Г. манистар Вујић је добар Финансијер п рачупџија, па нека нам то израчуиа. * Интересан случај Прекјуче се у суду окр. бе-градског судао интересан случај. Марија Нкколајевна пз 0десе стара 29 год. прешда је 1887 у С р б и ј у и по Б о ж и ћ у уцружила се с хајдуцима Миланом и Миладпном, па заједно отишли у Белу Цркву (у Угарској) где су нашли хајдучицу Миљу с још 16 људи, Одатле су у пролеће исте године сви нрешли у Србију, отишли у Мајдан-Пек и на Гудну Главу, )'до су се наста .или у једној нећини и чинили разна зла. Одатле су отишли у Кладово, где су нровелн три месеца, па онда огишли у Турну и Галац, где су провели зиму, па се у пролеће опет вратили у Србију на

Рудну Главу а иреко Радујевца. Између Ускрса и Ђурђева-дне отишли су под Авалу и ту у „Шупљој стени„ пробавили до Маркова дне, чинећи опет свакојака зла. За све то време била је и Марија с хајдуци»а. У то време упозна се она с неким Грочананом Симом Н. који је доведе к себи у намерз да се венчају. Она је код њега живела све до 1 јуна кад утекне од њега однев му кесу са 150 динара. Суд оиштински је нађе, узме јој паре и протера. Суд је н*шао да се она не може казнити за друговање с хајдуцима а ни за крађу, јер је живела сГрочанином као жена. А пошто јој је још Грочанин н опростио, то ју је суд ! пустио на слободу. * | ПвлагиЂ. Како дознајемо, г. Таушановић разбира иприбира пречо својах подручних оргака: чија јс подаиик В(са Пелагић. Зна се, да према новом уст аву еи један Србап не може Оита прогеран П5 своје отаџбине. Т^ушановпћу је сагурно потребно да, му се рефрише како Пелагаћ нпје под српским поданством, п да према томе, као туђе земље ноданпк може бити н протеран. ЧуднОвато доиста ! Али г. Таушановић неће добатн жељена одговора, јер се зна, да је Пелагић био и остао Србин па према томе и српска поданпк. * Посвта. Г. Јсван Раст»,ћ, краљев скн намеснак посетио је талијанско посланака, да му у име Краља и Кра љевског Намесништиа пзјавп сауче шће због смрта војводе од Аоста. * Краљичино писма. Ми смо јуче јавила, да је Њено Величанство Краљчца — мати упутила једно писмо Краљевском Намесннштву. У колико смо извештени, то се писмо тиче дефлнитивног регулпслша односа пзмеђу Њ. В. Краљице — матеро и Њ В. Краља — сина. Краљица у томе пасму изјавила је своју жељу, да би рада била, да краљевско Намесништво удеси те односе тако, да се Оаа може чешће састајати са својпм сином. Збор. Др.ужина „ТипограФскпх Радника" 8; 1 . узајамно помагање у случају болести и смрти, држаће у недељу 14 ов. мца. вавредни збор, тачно у 2 часа по п >дне у друштвеном стану у гостионнци парног

ПОДЛИС 5

„К У К У Р Е К"

слика из живота

I. Испод њега поцепана је, у два крака, дунавска површина. На сред Дунааа лежи аустријска ада, засађена жнтом и кукурузом; а по оном лепои зеленом ћилпму од меке густе траве; по оној богатој пажи, р$зигравају се весели јањцп, нлаадују овце и говеда овамошвих становника. С оне стране Дупава., пукде су банатске равнице; нацацкане селима срисквм и маџарским. С наше страпе, сниже града, на сат иеста лежн варошаца Голубац. Голубац је чаршаја као и осгале по Србији : права тип удпца и кућа српскпх у Кра-

љевини. Али је Голубац достазнатпо трговачко место. И што је главво, ту, у Голупцу, жпви јунак нашег „кукурека". Више Голупца, у долини дунавској, ноређана су села: Усје, Впнце и Пожежена. У тим селпма, кора земљина покир вена је онам живим пееком, који плави и ништн оно жата п усева, што га вредни мештанн тих села посеју! За леђа наша, одмах од града улази се у голубачко ждрело, кроз које Дунав дере. Из дунавског корита, с обе стране, помаљају се из воде колосалне, непроходие, впјугаве, кршне косе, које врховима својим небо иарају. Уиоредо, поред ждрела, на нашој страни, лежи голи брег Пресека. А позади, на југоивток идући, сат и по места од града и варошаце Голупца, указује се зелена планина — „Кукурен*. II. Пре мађарске бунв нолитичко стање српског 'народа у АустрО-Угарској, било је много г°ре но што је сада. И данас му није потаман. Муку мучи! Но развиће друштвеног прогреса, његове културне особине и иегова мушка борба за народна живот, —- донела му је аризнаље цпквене и школске аугономије.

Ала та је тековина нскупљеча п топлом крвљу, проливеним из груди Србановах.. Срискп народ, с оне стране Саве и Дупава^ неће се на томе заустанита. Свест његова све се јаче буди. И, само, ако начан борбе буде срећно изабран — тегова свест н слога, са легалношћу и парламентаризмом пОбедиће: дожавеће боље дане.

Н* је лепо село у равноме Банату. Његов атар на далеко је чувен са својим богат^м нашњацама, по којнма се расула стада ована и друге сигне и крупне стоке. Засађени шљиваци огумали се и повнли под теретом силнога рода. Њиве узоране н посејане: милина ти је погдедати како се модре струкови кукурузовипе, на којима стрче клинци окићени свилом млада кукуруза. Онамо зелена детелина до појаса; а свуд наоколо стрмна жита, као да си их навлал но површини стригао, да ти, нихајућн се и иовија.јући куда ветар дува, предсгавља величанствену слику вала кад их бура крене. У Н* су живели већином Срби. Тек пб где која маџарска страћара, ако се у крај села вида Данас пије тако! Поред Србс, Н* је нзсељен немнлам дошљацама: Немцима и Маџарима.