Мале новине

аупатпда. — Дневнп је јред: Договор о побољшању стања тапограФа. Овим се нозивају сви г. г. чданови горепомснЈТвг друштви да изволу доћи. (Ух^аЋсн) Јуче је пао у подпциј?же руке чувени коцкар Мата Дамњановић, Ово је коцкар прве врсте. Оа је је бво и на робвји Дуже време пробавио је у Аустро-Угарској и Вдашкој, где је грдне крађе почиппо. На њега је пада сумња да он није извршио ону опасну крађу мењачу Хасону. Поред њега ухваћена су још два његова друга такође врло ирепредени и вешти коцкара. Исдеђзње је већ почедо и шта будемо даља о њама сазнадп јавићемо. * (Сукоб) Г. Др. Стејаћ управин физпкус и прегледач проститутски рздњп ; дошао је у сукоб са општином Београдском. По новом општпнском аакону општина држи, да она има права на преглед проститутки, т. ј. да њени лекари то врше. Г. Стејић држи па п управа га потпомаже, да општана то ираво нема. Наше гледиште у овој ствари взнећемо, а сада овај сукоб пзносимо на јавносг. Дознали смо још и то: да су општански лекари пзјавиду, даћепреглед вршити бесплатно, а прпход к >ји би од тог њима следовао уст)иају општинској сиротињи. * Бобичава стока. Са сввју страпа из упутрашњости у Београд стиже стока. Оаа која дође жељезницом она се и прегледа, аона к' ја дође сувим не. Највише се дешава да бобпчаве стоке сувим дотерују у Београд. Овомад је сувим стигао једаи чопор у ком је како веле, било половина бобичавих, од којих су скоро све иоклаве. Молили би надлежне, да буду мало обазривпји, у оваком болешљивом времену. * Св. слава у другој Београдској гимнзију. Као и лаке, так) ће и ове годиие Друга Београдска гимназија да слави св. Саву. Пре подне ће се сећи колач и говориће про®. г. Љуб. Јовановпћ, а по подне у 3 сахата бпће концерат, којп прпређују учеаини; под вођењем свога учитеља г. Стев. Шрама. * Концерат Ондричека. Вечерас је у асли „Грађанске Касиие" концерат Ондричека царс. аустр. камерног виртуоза уз суделовање г-ђе

Ане Ождричека колоратурне певачкце — Програм: I Паганин. Концерчт Б-(1иг за виолину 2. Ческа народне пееме. 3. а. Шуман. Вечерња песма б. Вјењавски, Полонеза п за виолину. — а. Вјењавскп Легенда. б. Брамс за виолину. 5. Песме. 6а. Нешвера. Еглока. б Рнс. Регре1иит тоћПе за виолину. На глас виру прати Г. Ј. Свобода. Цене: седиште 5 дпп.; стајање 3 ди«. Почетак тачпо у 8 сатп у вече. Улазнпце се могу добитп у књмлсарнпци Петра Иурчића, а на дш концерта у вече на касп. <•«> ДРУШТВО СВ. САВЕ Управа главног одбора друшгва „Св. С ве", на основу чл. 7. дршт. правила, нозпва све друштвене чланове на IV. редовни екуп друштвепи, који ће се држатп на С.етење 2-01' ®ебруар л ове гоЈине у Београду у сали вел. Школе у 9 сата пре подне. ј Дневни је ред 1. Говор председпика главпог о1бора 2. Мзвештај благајника о стању друштвеном. 3 Извештај г.г. рачуноиспитача о прегледу рачуна друштвених; 4. Извештај секретара о раду друштвеном. 5. Предлози благајпика друштвеног 6. Бирање новпх чланова за глав ни одбор. 7. Бирање нове управе и 8. Предлози појединих члапова друштвених На овај скуп могу доћи само они чланови који су платили улоге за рачунску 1889 годину. Који I од жели овоме скуау . прнсуствовати ваља да узме улазницу од управе главног одбора до 1. јануара ове год. Улазнице ће се издавати у друштиеном стану сваког дана од 10—12 ире и од 4—6 110 подне. ДСС, Бр. 1537. 11,'јаиуара 1889 године Београд. Бдагајник Тих. Марковић Лреседник: друштва Светог Саве Светомир Николајевиђ.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Јавна аахвалносг. Преко краљевске срп. управе Монопол. дувана, примљени су, за зидање Св. Савског дома, сљедећи ирилози : 1. од г. г. Браће Алатина, из Солуна у злату 1000 дип.; 2. од г. Пијера Руси, из Ксенти у злату 300 дин; 3. од г. Кујунци Оглу, из Ксенти у злату 200 дин.; 4. одг. г К. Апосголидеса п комп. из Цариграда у злату 100 дин.; и 5. од разних лица ситаи прил>зи, у сребру 119-25 дии. Потписани, у име глав. одбора друштва Св. Саве, изјављује велику захвалност — како именованим лицима на њиховим прилозима, тако и госноди д-ру Лази Пачу-у, управнику мон. дувана, и Мплану Ц. Живковићу, благајнику исте управе — на њиовом патриотском заступању друштвених интереса. ДССБр. 1536 II јануара 1890 год. Београд. I благајник гл. одбора Друштва Св. Саве Тих. Ј. Маркавић

ТЕЛЕГРА М И 11 Јануара Петроград, Руспа влада мисли да предузме неке мере за огра ничења шарења немачкии добара у јужној Русији; доказато је да ирено 7 мшијона десетина налазе се у немачким рукама, и Немци јошидаље кунују вемље. Владшш кругови не држе да немачка влад I потномаже иселивање, али онет држе да треба стати на пут таквом мирном освојењу од стране Немаца. Мадрид. Сагаста изјавчо је Кортесима да криза није имача политичкм карактер, и да сре тежње за помирење са либералцима, биће узалудне. Верлин. Лист „Лост" сумња на истиности вести о устројству једног новог Француског корпу са, али нримећује да Француска

ОЈачавз, своју воЈску на грат ци. — Цар је иосетио удов Варона Франкеншгајна. Цариград. Лист „Левант Херолд" Формално оповргава вест/ које је „Тајмс" и „Тан" доне< да Ј'е аустро-угарски амбаса;"* Барон Калиће учинио иеке 1 раке код Порте у питању г, товања Шакир-паше у Буп ску. Тако исто, каже да < измишљеневести о некои разгов ру између Амбасадера и ВеликиВезира о том нитању. Шестер. У Ј 'едном изборном састашсу Гледстон изјавио дк Енгке-ка треба да протежпр* малу Португалију, која је њенв савезница о д а в н а . Глед стон осуђује Турску ради њеног злог понашања у Криту и ЈерменскоЈ*. \\ариград. „Ажане де Константинонл" по аутентичним изворима каже да је лажна и измишљена вест, коју је „Тајмс" донео 6. Јануара као тобож достављену му из Цариграда, по којој је турска влада примила једну депешу из Берлина, у којој' се критикујеаустро-угарска политика у бугарском питању и подмећу се неки неспоразуми у том погледу међу два савезника. Порта није примила о томе никакво извешће ни из Берлииа ни из Б;ча. Берлин. У РаЈ*хстагу раснрављало се о социјалистичном закону. Министар уаутрашњи по слопа изјавио је да Ј*е потребно тако звано^ мало опсадно стање, тако исто ногребно ј *е да траЈ *ање закона буде неограничено. Социална демокрација во;ш борбу против целог друштва данашњег. Рајхстаг одбацн члан о прогонству а усвоји са 166 против 111 гласова члан о трајању закона.

И овај лукави п накоснп варод отпма, с дана у дан, мах над староседиоцима, који су немоћна да се одупру дрској надмоћаостп њиховој, јер им и властп тамошње иду на руку. !јј И зааста, данас су иајбоље зиратне »емље у њпховим рукама. А је су вредна и радни: Зора их у нољу затекне; по мраку с рада, кући на легало. У добу о коме пишемо, живео је у селу Н* пре, око педесет година, стари свештенак Максо Протић. Прпчају људи, да јс поп Максо бао душа овоме селу. Цркву а стадо своје љубао је свкм жаром узвишених ооећајтг. Било често пута, да се интерес појединаца или целог седа заштати пред државном влашћу или спахијом — поп Максу дај. Ако су се комшије пбречкале око завата ила какве међе — нон Максо мири. Ако је стока суседу ошт етила н.иву ил' ливаду — нон Максо суди, кмету тек јави ! Ажо бп Еакав домаћан хтео дићи боље стреје, ји л' нрибавити внше земље и стоке, било трговину да учани — поп Максу нрипитај. Сваки су му савет радо чули, реч стпмали, а била је У редуУ Н* су сељаци поштена и честити људи. Скромни су и побожнм.

На реч свога старог свештеника Максе, цркву су селску лепо оиравили и угваре набавили. Сваке недеље и иразника, кад бож»нска јека звопа позове побожне Хрпшћане — листом су ишли богомољи. И ту их је поп Максо благосиљао и учио: каква треба да су браћа, грађанп, Србп и на дому и на суду и на путу. И опп су га сдушали... Његове благе поуке утпцале су иа сељане. Дејство је балојако: међу свима је вдадала слога и искрено пријатељство. Ако је ко био у нужди — помогдо му се; ако га је болест напопада — негован је. Срећни људп, срећно село... У свакој кући у Н* домаћи су задовољни собом и својама. Љубав је царовала! Мдадеж се натвцада у раду; а женскиње се ноносидо кућом коју Оно држи. Кућа увек помегена, меда да лиз 1еш; рубље чисто и као снег убељено; ручак на време пристављен: уз огањ пристављени грнци крчка у, а на црепуљама, поређаним уз огњиште, сагорева угљевље и у непео се претвара, под којима се твшају печени лебовп. У авлија нигде коровз, нигде чкаља — све су вредна чељад почупала. А у оним спретнпм баштицама шарен > и мираше ружа, кадивка божур каранФил, ћ. 111 " Друго леио цве*-"

брижљиво негују девојачке руке. Велени бршљан високо се ириаио уз ватае јабланове и суре тополе, засађене поред авлијслих ограда, којеи при благом лахорићу пов«јају тдпкукруау, шуме... а драгомир и модрикасти дадолеж несташно се извио уз кућна платна и чардаке, те својом ладовином крепи уморну чељад од несносне дневне жеге. Стаје су ам пуне оставштане, а кошеви храном. Из почвшћених штала мучу говеда, а ржу коњи. Свуда изобиљз !„. и ако их и власта и саахијскп ашпанн глобе, кожу деру!. И за све то село је благо*арно своме пароху, Макси, који их је учио неуморао радати, поштовати себе и свог блажњег, своју и туђу имаовину. Само кућа и кућишге поп Максано бидо је сиромашно. Он је дошао отуда негде из Срема, на парохију у Н., го, саромах, као шанка ! Скуваторио је, у службп св. олтара н свога стада, оно кућице а нешто мало земљаце. Имао је красау попадију; вредну и честиту жену. Дворила га је и пазила као мало воде на длану. Својом добротом, нежношћу и љубављу, храбрила га је да истраје у пуном части позиву ч^еговом. (Наставпће се)