Мале новине
БРОЈ 15
ПОНЕДЕОНИК 15 ЈдНУАРА 1890.
ГОДИНА III
ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН
БРОхГ 10. П. Ц.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ •л годину . . . НО динара Еа по године 15 динара меееца 9 динлра РЕТХТ Ј0ШША1
ДНЕВНИ Л0СТ ВА СВАЕОГА Првтплата кз унутр. полаже се саие кед пошта
3;Ж«В
За Беаград негиа претплатв — Лиет оа продајв на број
П есма и рукописи шаљу ск В ласнику „М алих Н овина" Топлкчин венац 6р. 17., на горњем спрату.
Грвтпдата се прима код свиЈу пошта у Србијк ЦЕНЕ ОГМСИЈ8А На првој етрави од петит. реда '20. пр. див. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ГСРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. шод штш
вгдасн Јевтино, по потребк к са слинама.
За свако огдашење пла*.а ее држ. таксе 28 пр. д.
ВЕЂИ ОГЛАСИ ИО 1ШГОДБИ
аотшш Ч И Т А Ј
Један добар и комотал батар с два седишта за четири персоне — лакв отварене каруце за једног идва коња врло подесна за Фамилијарно уживање — једна прзста добро окована за рад кола и једног доброг коња зарзд 9. година стар. — Све по наособ продајем са новољним условима. — Ради погодбе јавпти се Кости Димитријевићу амамџији у доњем граду.
Потребујем једног вешто; трљача и једног нослужитеља за кућевни посао, који је вичан надгледати коња. Мо1у одмах место добити. 31, 3—10
које би он, као поштен човек, (да је поштен човек,) морач иматк спрам једнога од најбољих и најближи< другова својих. Довољно је дч га суочимо с дужностима, које сваки поштен човек има спрам основних правила друштвена морала, и снрам најобичнпјег иолитичког радника, на ма он лично и не познавао тога радника Према томе рећићу дакле само толико, да смо ја и Јаша бшш многогодишњи ирисни пријдтељи. и да је Јаша томе нријател.ству дуговго ако не впше, а оно свакојако бар оиолико, колико је један Миша Димитријевић могао дуговати госпођици или госнођи Милици. Па како се нонашао Јаша?
\Ш
* * #
& тт | кшш * К ВЕЛИК^ИЗБОР
к Спреме за удаваче и девере
к х У ж X
као: мушких кошуља и гаћа. Женских кошуља, рекли, сукњи и марама за дарове. Затим венаца, бздуина, лепеза, сунцо1рана шатула, обуће беле, чарапа и нодвеза ДОБИЛА ЈЕ И ПРОДАЈЕ 110 ЦЕНИ ЈЕВТИНОЈ И УТВРЂЕНОЈ
24, 7 —10
галаптериска трговина Косте Николића
К X
к к ж X ж X
ттхшхкшппшнптмжшпжшхпшхпшт
На продају, до 4000 дин. фон довних обвезница са 20°| 0 по сто. ко жели купити нека се распита у редакцији „Малих Но вина." 29
СТАН у КУЋИ где је Народна Банка кнез Михајдова улица издаје се под кирију од 1. маја. Може се ноделити и на два стана. 46, 1-3 Кумануди
I
Моме мужу Др. Сави Петровићу бив. санитетеком пуковнику даваћу годишњи помен у среду 17. т. м. у 10часова пре иодие у вознесенској цркви. Ожалошћена: Драга С. Петровић 39
ВРЛО ВЕЛИКИ и ЛЕП ИЗБОР Спреме за удаваче и дзвере Особити модерних Венаца, Бедуина , Лепеза , Сунцобрана , Шатула, обућа, белих Рукавица, Чарапа и поднеза. Мушких кошуља и гаћа, Женских кошуља, Сукања, Рекли и свил ших марама за, бошчалуке добила је галантериска трговина Ш. МилозачовиИ'1 и Божила 36, 2 — 3
И № А Б 0 Г А! (јвдна тужна усаомена) (Наставак) Ја нећу овде да износим какво је и колико је било моје пријатељство снрам Јаше и у којој се мери он служио тим прнјатељством, ма да би то у сравњењу с његовим доцнијим поступцима и била веома поучна илустрација за „ нежно срце и Јашино. Обилазим свв то стога што нећу да суочавам Јашу сдужностима
Ненадна тимочка побуна раздвојила је мене и Јашу као најбоље пријатеље. Но реч „нријатељство" још је слаба да искаже ону интимну душевну привезаност, која је међу нама посто>ала. Да смо били рођена браћа да смо били близанци, које је мајка у .једној угроби носила, не би се могли више волет«. Такви су, ето, били наши односа, кад нас метеж у источним крајевима на један пут раставп, да се нуне 3 године ваше не видимо. Јаша прво пређе у Угарску, оде у Бугарску, откуда се доцније опет вратиу Угарску, док се најпосле не настани у Н. Саду где постане уредник „Заставе" и ожени се госнођицом Милпцом. Међу тимја сам био о дведен ирво у Зајечар, ту суђен и осуђен, после одагнат у Пожаревац, а отуда нремештен у београдску тврђаву, где сам, с осталим друштвом, тавновао преко две године. 1886 год. донела нам је амнестију и повратила слободу. Али Јаша тада још није смео долазити у Србију и ми се не виде -мо тада. Али чим сам први пут добио при лике да се макнем из Србије, прво ми је било да потражим у Н. Оаду мога драгог Јашу. Састали смо се, братски се изгрлили и ижљубили. То је било у лето 1886 год. Ја сам се тада већ у велико био разишао иолитички с мојим ранијим друговима у Србији. Они су отишли били у счвез с либералима, куда им ја нисам могао следовати. Но ја и Јаша том приликом насмо много ни гов 'рили о политици. Мени је тада изгледало као да наше пријатељство инетинктивно осећа да су политичка питања болест од које оно може умрети, с тога, и нехотице, чисто несвесно, ми смо обојица обилазили око дубљих политичких гштања. И ја сам ее томе радовао. Ми слио сам. политика не треба да буде чудовиште које све прождире. Ак > емо се у политици и разишли
— иека иде мирно, свако својим путем. Нама је довољно то штоЈ - едан о другом знамо да смо поштени људи, и да сваки, што ради, ради из најдубља увереља свога. И то нам је доста. Најпосле, ко зна који ће политички правац уродити плодом и да ли можда није потребан рад у обадва ова правца, па тек да усиех опшгег дела изађе као ресултанта рада у ова даа правца. Чинило ми се да тако нешто мисли и Јапп у себи, н ако не говори. С тога ми је изгледало да обојица ! пнстанктивно избегавамо говор о полптичким иитањима. У осталом, он нам нпје нп требао, | Састали смо се после дуга растанка; ■ сетилп сзго се ирошлости опоме^ула ее обостранихЛичних усномена, — и то иам је бпло довољно. А кад се и десило да се упустимо у говор о политици, ми смо се тада у главноме још слагали. Фузија Ј'е баш тада била у јеку, и Јаша је имао о њој ' исто мишљење као и ја: да је бесмислена и да пе може опстати. Но и ако смо мило говорилк 0 нолитици, вреднојје да спомвнем речи ко,е сам изговорпо Јаши на растанку. „Колпко год нас је вовинара и иолитичара у Србијп, мп смо се сви завадпли аао жути мравп. У такој страсној борби и пајумеренији људи често се забор вљају и наносеједан другом теш :е неправде Улога. ваше ов(,стране штамие треба да оуде у томе, да иоставе хладан, тпх п лпчно незапнтересован судија наших прплпка. На томе пољу ви можете општој ствари учипити огромне услуге, док на против губите сваки зчачај, кад пристанете уз једну илц другу страну. Нарочито „Застава", по традицпји, по иредању своме, треба.а би да чува ту улогу непристрасне судије". Јаша ми тада рече да је и сам о томв мислио; да и сам тако схвата улогу ај стро-} гарске српске штампе спрам Србије, а нарочпто нагласи да ће водити брпгу да ие потавни сјајно предање „Заставино". Зз тим сам ја рекао Ј <ши још ово: — „Што се, иак, мене лично тпче, ја те молим само једно. Кад год тн се какав мој поступак од опшгег јавног значаја, учпни неупутан, пеумесан, рецимо чак и ружан, не хнтај с пресудом. док прво не чујеш моје разлоге п моје побуде за што радим тако и тако. Иначе лако можеш пасти у иогрешку и неправду". Јаша се на ово чисто љутну. Оа рече : — „То се арема нашем досадањем аријатељству само по себи разуме и на то ме ниси морао опомињати". Ја цитпрам речи дословце, онако како су изговорене, јер их вадим 1 пз бележипка у коме су још те ве, 1ери забележене. То је било у присуству Јашвне | госп'јђе , на клупи , под дебелом