Мале новине

лује на иатриотиам Официра и тражи се да они мирно сносе укидање додатака, доксеизвесни иодитички нријатеља нагр &ђују и уваиређују с две класе, онда имамо ли образа, смемо ли апеловати на оФицирски патриа тизам, а да код њмх не изазовемо незадовољство и покрет? Јес, плате и додаци официрски уређени су законом, то је уго вор између државе и досадашњих официра, и то уговорено право загарантовано имје Уставом, кло и свима другим чиновницима. И да Се апеловало на аатриотнзам цзлог лчрсха, нарочито чиновника, -л ае само на патриотизам ОФмцира, ми смо уверенв, као што и они тврде, да би официри драговољно за време трајања наших тешких Фввансиских првлика одрекли се додатака својих, на можда и чега више. Али кад се од других чиновника не траже никакве жртве, кад се управнику моноиола дуванског и дирек. Фабрике дувана даје по 10,000 динара годншње нлате, што чини више но саввтничка плата; кад се иоједиви политички првјатељи дааашње владе награђују и унапређују с по две власе, — онда рачунати на некакав патриотизам и пожртвовање официра више је но апсурдно, бесмислено и неправедно. Ако је до тога да се поднесу некв терети, онда треба сви сразмерно приходима да нх поднвсемо, — то је наше најдувље уверење, те за то и држпко да је само ОФНцирима уча&ена ненравда, да су они у праву да нротив тога протевтују н да немају право сви они, који у овфј ствари с амо хоће да апелују само на официрски натриотнаам. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Повлзчв са из обрта. Иривилегована Народна Банка краљевипе Србије на својој Јучерашњој седнида решила је, да повуче ::з течаја њене новчанице (банке) од десет дпнара у сребру, старог издања од 1. Новембра 1885. године и да их зачени новам од 14. Јавуара 1887 г >дине. Они која имају те иовчанице, ваљадаих поднесу нли самој Народној Б^ацп, или своие окружиом начелству. До 15. Фебруара ове годлне примаћеих начелства, а на даље код Народве Банке. Ми би од своје страие пак, препоручнли, нарочито срес им вл>»стнма, да сазову збор на коме би најнОгпуније објаснили народу целу ту радњу, а не да испадве онако како је то нре било с бакзрним новцем те у мало што народ нвје био грдно оштећен, г. све због нејаснах ј објашњења власти. А још би и пред-| локили, да се та замена може неј самовршата кодокружаих пачмстава и Народне Ванке, већ и код среских власти, јер често је тешко кренути се чак окружнок начелству. * Доктор Ћосо. Накнадно нашој белешцн, коју смо донели у једном од прошлих бројева о иериодичиој књижвци „Доктор г Косо", доносимо још и ово: увериди смо се, да ће у тој књизи бити веома л пих и одабраних ствари, а и штампа ће бити врло елегантна, те је с тога топдо препоручујемо свак ше. Књпга ће изаћа око 1 Фебруара. * Иеистинита вест. Страни листчви доносе, тобож по српским изворпма, да ће се Њено Беличанство Краљица Наталија стално настанити у Флоренцији. Колико смо се ми могли известитк, а држимо данам .је извор поуздан, Њено Величанство Краљпца Наталија не намерава нигде нћи ни на дуже ни па краће време, а камо ли да се где год стално настанн.Она је у Србију дошла с намером, да се ту стално настани и да очекује даље догађаје, и ту ће и остати. Према томе, непстинитн су сви они гласовп странчх листова о одласку Краљвце Шталије из Србије. * Одложвн првтрвс. Јуче је ваљао да буде претрес убицама пок. Тоше Савића, каФеџије код „Балкана", али пошто се није могао склопити суд, јер није било трећег судије то је претрес морао бптп одложен. —

Међу тим, како смо ма јапилж за тај претрес, а и веки овд ;пњи лисгови, било се у ходнику судском, у авлији судској па чак и на улица, слегло много света, \д* присуствује том интересном претресу, тако, да су се судије, који су у први мах маслила, да ће се моћи држ >ти претрес, побојале за трошну салу судску, о којој су сгручњаци, још ка ( је у тој зградм бпла пошта, рекла да је врло слаба. С тога је један енжењер, који се десио ту па руца, умољеа, да да своје мишљење, да ла с.е сме толпка свет пусгити у салу. Г. епжењер је прегледао салу, салазпо чак в па доњи спрат и донео закључак, да су чопречне греде које носе иод скроз труле и да он иикако не сме пропустити а да не наиомене, да кад би се сала напунила слушаоцима било би опасвости да славни суд падпе са своје висвне,^— нађе се на првом сирату у архвви. Одиста, чудаовато. Суд се пселио из једне трошне зграде, а уселао у другу још гору. Кад ли ћемо ми, Боже, нмати једпом бар те државне зграде људскн, а нарочито варошки и окружна (који међу нама буди речеао изгледа као пушпица), да нам се једног дчна страаци п за то не посмеиу. Јвдно питањв. Б >же, што ми, српски новинари, муку мучимо! Па још ако смо, случајно, опозиционари, те I наше муке нигде нема, Ето, ово сад хоћемо, да се иожадимо на овај наш ј прес -биро. Ама, за шта је врага ов ј установљен ?!.... Веле, бајаги, за новипире, да им се дају инструкције, да се извештавају о догађајима који се дешавају у нашој ок лини, у спољној политици. А Бога ми, вије истина. Ево, ако је ико ишао у тај прес биро, а оно смо ми. Били смо, ево опомад: кажу нема ништа. А тог смо даиа баш ми донели вест о оном Краљачином писму, коју смо позитивао дознали с друге стране. Били смо прекјуче: опет ништа. А с другв страпе ми опет дознамо, да то писмо нпје упућено на Намеснике, већ на г. Јовапи Ристаћа лично. Па чак је Тс ј исти прес-биро, инструкцијом владе, о том истом писму, о коме смо се ми извештавали, и нама говорено да не постоји, извеетио стране аустријске листове. Били смо и јуче и опет веле нема ништа ново. Па, мајковићу, за шта је то? Па за кога је врзга твј прес-биро? За новинаре није, с а м ако је за владу.

Ако је тако, онда нам а соеиг оиуег^ реците, да се брате не ломимо и не цепамо обућу јурећч тамо код вас. * Стара шлипери. У броју од 16. ов. м. ма смо доЈели бедешку како сио нзвештенн, да су некоди«) кола старих шдипера однесени кући г. Димитрија Стојановића. Међу тпм том свзјом белешком нисмо иикако хтели, да пронесемо какву малицчошу вест, већ онако како смо бчли извештени — а тако смо се и оградили — управо зшшали см од куд то, да се ти шлиггери ч. кући г. Стојановића. И сад сио у стању, да пзвестимо шгше читаоце, да у жедезничкој дирекцк* 4 иостоји обачај, који се задрждо и >>*. како је држаза узела железаацу у своје руке, да се старп прагова пр >дају железничком особљу по извесну цену, па је, поред оеталих ^чиновника и г. Стојановић куиио извесиу кодичану етарих ирагова, што сведочи и призпавица, коју је г. Стојан вић добпо. * Хугов телвграФски апарат. Јучер је ирви иут у телеграФСКОм наддештву у Београду намештен Хугов телеграфски иаарат којом је приликом и отпочетл радња пзмеђ Београда и Пеште. Тога ради позвате су и све телеграФасте да манипудацију нзуче. јер ће се лоред београдске штац. и у Нигоу поставити. Са постављањем овог апарата, знатно је трговачком саобраћају учињена олакшица, јер се на ие гом млбго брже и за кратко време знатно ваше депеша може да пзда. Ми на ов > можвмо г. Млнистру нар. приврсде честататп, пошто је већ крајње време да и „Србија уђе у ред са осталим европским државама. Манипулацији на овом анар-ту за сада пзучаввће осталу г. г. телеграФаств г. Петар Шахин пОштар поште београдске.

Комисија. Г. министар унутр. дела одредио је комисију која ће одредити односе измеђ општине београдске и управе вароши Београда, према новом закону о општинама. Та нста комисија имаће да обележи и границе варошп Београда. * С. Великв Школв. — Г. Арса ЖИлић, правнак, изабран је за члана каижевиог одобора у дружиаи„Побратимству" а не у „Св. Марин

подлиота:

„к у к у р е к" СЛИКА ИЗ ЖИВОТА II. Сетнли се својах мдадићских дана, сетили се родитеља, куће у којој су се изроднлв, сетнли се милнх успоиена... Па тек Станојка, жако да се растави са својим оцем, мајком, браћом и милим сеетрама?... и да .се селе у Србију. * Твжак је растанак; душу и срце пара. Све је спремно за нОлазак. У кола су унрегнута два гојна путаља у којима ће путници иутовати. Ча' Гдиша ће терати зеленке, возити пртљаг. Свег се слвгаО, пријатељи и познаници дошли да испрате депу покојног попа Максе, да се опросте, да им е Богом кажу.

Сви су били сетнн, замишљени. Газда Бата рече својој снаји Мидици, да ракију наслужи, а на ча' Глишу ману главом и викну : „Измичи, побратиме! деца ће те стићи. Хајд' у здрављу да одвезеш и пребациш преко ову чељад, и да нам се здраво вратиш. Судбина је тако хтела—е!..." учини газда Бата, тихо уздахну, искапи чашу, па је иружи Милици да с њом редом обиђе. Газда Бата и неке комшије исплатилн су кућу и оно мало имовине Тидету и Радети, коју су им испод руке продали, јер су иаумили селити "се у Србију. Ја шта ће друго ? Саморани а сиротни, нису више могли у Н * да °стану. Док је поп Максо био жив—и Боже помози, којекако су се могли давранисати; али после његове смрти и оних трошкова, толико им је остало, да као вредна и поштени људн једва скомраче. Сиротиња их је нагнала да се селе из рођеног места, из своје домовпне. Тиде је лане био у Србијв, био у Годупцу и решили, да се у њему настане. Из куће изађе Станојка. Поглед јој је био тужан, а из црних очију склизпле су сузе. Високо чело окружено густим црапм витицама, изгледало је као од карарског мермера, од оних

густих трепаввца падала је тавна сенка ж& лепо јој лпце које је у тузи, за растанком са својима, постало бледуњаво, а на руменкастим уеницама лебдала је туга и бол. Другарице је окружише, она се с њима грлила и љубила. Све су плакаде... Узела је опроштај од својих драгих родитеља, браћу и миде сестре пжљубила је... 7 том пзиђе из куће н Тиле и Раде, праћенп пријатељнма Њахов крунан стас био је ломаи, као он# вита јела што се кроз цело столеће бурн церекада. Чедо им је суморно и бледо. Усне им лако дрхћу, к»о да би хтеле на глас измамити тужне масли које им се у главп котрљаху — као да би хтеле рећи :„г .х! опрости ^кућо мила ј којој смо нрвм пут угледали сввта, онрости оче!... мајко!.... твоји синова остављају ваше хладнв гробове да их не росе више топле сузе децв ваше... све остављамб!... опрости..." Са свима се поздравпше, грлише, љубише... Пођоше, па застадоше, да још једаред погдедају кућу своју...

(Наставиће се)