Мале новине

жовићу" као што је пређе овде јављено. ❖ Крађа. Прексиноћ око 9 часова непозвати лопов ушао је у стан једнога ђака, кОји је у поштанокој улицк, и из истог украо нешго од његових хаљина. У путу сретне овога лопова патрода и као сумњива отера у кварт. У кварту се правдао, да су то његова хаљине, п да је ношао кући. У том у кварт дотрча ђак са тужбом, да су му хаљане покрадене. Од радости, кад је вндеО своје хаљине, није биО у стању, да тужбу доврши, те повиче: „Овосу моје хаљине." Одмах је лопов притвореа и с њам ће се поступита по закону. * Спроведени. Јуче су спроведеви иачелству убвце учитеља из ЛисовиЈи, да се стрељају. А начелство ик ланас спроведу начелвику среза космајсаог, к>ја ће смртну казну извршнти. По саопштењу нресудв један од ових, кад је изаш о у ходнаку суда, рекао је: „Тако је тј , кад смо били луди. Хчћемо да сл /шшо другог. Не ће нас сгрзљати, па шта је сад?.... Тешко уздану и погдеда у жандарма, и на његовом лиду прамети се као да се каје, што је онако гнусно дело извршио.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Мученик и мучитељи. Ваљевске Новане" доносе: Један теетераш (Таравара), човек у годпнама, нешго шашав; од постанка без родбине, сав у дроњама, целе ове заме, од како је наетала, ноћује у авлији код једне ка*ане на калдрмн, под ведрнм небом. Нијесе у толакој варошанашло на толко мало милосрђа, да се тај јадник ма где скдони од зиме а сиромашно одене. Нешто од ове данашње редње шго га је снашла, нешто од зиме и без хране, сиротан тај взгледа ових дана у очајању, потпуно скрушен и занемого чисто од певоље. Грехота је и срамота, држпмо, да се пати јадан човек, као и ми створ божаји, који глад, зиму, болове и сваку невољу осећа тако као и другк људи, а у друштву ситом и пи;аном, задовољнои свега и свачега, так_> да млоги домаћини и домаћице нмају и за разметање, а немају баш ништа за таког сиротана. Или је за друшгво свеједно: вли га звада милосрднии, или мучитељем сиротиње? * Нвма лозова Исти лнст доносв: Дозвајемо, тако се говори дачас у вароши, да је из касе овоокружног суда неетало 40 ком. државних лозова, који некој маси припадају. Гледаћемо да сазнамо шта је у истини. Можв бити да су дозови издати, а не зна се коме; може бити да су негде на послуз^ и још нису враћени, јер куд би иначе отишла из касе? За данас саопштакамо овај гдас како се чује, док не сазнамо да лв је истинит нди није. Ако буде истинпт и сазжамога јасније, мн ћемо се вратити доцније на ову појаву заједно са другим појавама нестајања у суду читавих акта, обвеза од вредности, новаца прмдожених зч масу и траг им се тек некако изгуби, пре но што су дошди у касу. Овога је више било и појаве те постадесујавна ствар, која је чак и манистру правдо у знању по жадбама, које је тим случајевима решено; но саме појаве, тако зле, наје извидео ни штаурадио даих спречи. Али, шта ћете! Одговорни мивистр и неодговорни суд могу се само гледати док те злоупотребе теку?! Нека их; нека*се гледају и сити нагдедају. Гледа п народ њчх!

Несрећлн случај. Нишка „Слоб>да" јавља: У граском пољу код „Црвеног Нрста" постоји неки шанац кога је коиала пионерска чета, а у коме постоји неки државни материјал Гади чувања тог материјала _ ту је постојала стражаоддва војнака која је становала у самом шанцу у једној земуници. Пред вече око 5 сати у оча Богојављсња, ове год. почну дрвени стубови земунице да пуц^ју — нашто оба вој н11к а побегну нааоље. Но у том јеД ан °Д њих врати се у земушшу за торбу и баш у тои тренутку сруши се Ј е " дан део земунице и притисае га 0" вај други потрчи да га спасав а и у том тренутку неки дирек извали се и пребијс му ногу — осакат и , га „То је било као што рекосмо Ј ош ок<> о сати 5. Јануара. Тек су т Р а ддн 6. Јануара, кад је дошла сме на 1 она је видела шта се десило, и јеДЗ ног војника нађу мртва под земљо м а другог изнемоглог од болова и °" спкаћеног — полумртва." ПРИПОСЛАНО Ствари под овом рубриком уреднипггае пе о^говара. Г. Јеремији АксентијевиИу слово-слагау Господине! Сматрам за нужно да вас овим путем аскрено и прајатељскв умодим да ви као отмен раденик не правнте себа не пралике. Лепо је живити са зајмом али није лепо меже стара човека вараги, која незарађујем ни 3-ћи део ваше зараде, ја не жадим шго сте ми дужии али жадим што такав раденик може сасвим од своје зараде комотно жавати па неуме идп неће, то ма је загонетно Оволика опомена мисдам да није излишна. 14. јан. 1890. год. Београд. Дамњан Носић окретач. <* ■ ОМЕСИЦЕ Послуга у Амврици. Писац скица из Америка Макс Орел, по коме сио донели уноређење о евгдеском и амеракаском суду онисује нпослугу у Америци Какојеи тај опис интересан, држимо да ћемо наше читатеље нозабавити ако их упознамо с тим описом. Сва американска послуга, вели писац, напомиае вам осиротеде бароне. Ако што упитате Лакеја, он вас, пре но што вгм одговори промери од главе до пете, као да би вам хтео рећи : „А ко сте ви? Не заборављајте, да сме овде сви равни." На то бисте ви чисто хтели одговорити: „Веома серадујем, драгимој, што смо овде равни; за то и будите тако учтиви са мном, као што сак ја с вама." У женској послузи осећате како вас потпуно презире. У њеној грамаси као да читате оваку Фразу: „Како је то подло од мушкиња да морамо радити за њих. Ни најмањег уважева према женскињу !" Вршећи свој посао, послуга се овде понаша према вама тако, као да вам чинж велнку част и услугу, при том вам *рче у лице. Нарочито се то опажа у малим варошима код женске послуге, која се готово обично удајв за суседне Фермере, гостионнчаре, судије а често и сенаторе. Слута у породици средњег стања добија 1000 до 1500 динара плате, а да и не говоримо о полутократским домовама, као на пример код каквог Вандербилта, где кувар често има 50000 динара годишње. Али

и поред тих огромних плата посдуге, добродушни Амераканци немогу да се похвале добром услугом и претностављају живот у хогелима и намештеним собама, кад је то могуће. Или ако на то, они узимају у службу Црнце, који чине учгивију услугу, и који вас с времена на време награђују осмехом ако сте учтиви. Сам I Црнци и чине могућим породичан жчвот у Америци, ма да имају обичај да умоче св \је нрсте у вашу кафу и д■< у вашем присуству обуку в ^ше одело. Дешава се да собарица неће да стане код вас у службу, јер немате клавир к Друга тр >жи да јој дате намештен кревет, који би се дању могао склониги јер не приличи држати шстељу у соби, где јој у госте долазе и мушкарци. Женска поелуга у Америци такми- ј чи се у раскошлуку с госп ђама, у ј чешљању, кроју одела, подраж ва ње- ј ним млнирима п навикама, и ноеи! бриљанте па ма и лажае. Она се сматра да је нч ршној нози с госиођом, потиуно иојмећи, да јеразлика у љиховом иоложај)' најчисгија случајност судбиае, која сутра може да со окрене друкчије. — Ја се никад не свађам с мојом послугом, кад она рђаво ради своје нослове, говорила је једна американска дама. — Не свађам се из рачуна. Већи део собарио,а наоуагга своја места и иде на далеки заиад да се тамо уда. Њихови мужеви ће набрзо бити изабрани за сенаторе, оне ће држати салоне у Вашингтону и могу мн бити од користи. У ресторацпјама, гостаоницама послуга се такође не одликује љубазношћу; сем неколико позаатнх го<;Тионица у Њу-Јорку, Босгону, Фидаделфаји, Вашиагтону, у Другим госгионацама здружених држава немате могућноста да људски ручате. Прво, нигде нема јеловнака. Вама додази млада женска разбарушено очешљана, намођена н у бриљантпма, и презриво гледајући вас, необично брзо, кроз зубе пробрбља сва јела уједно- Ва насте разумела ни једче реча. Ако сте случајно уловидп једну реч п наредила да вам се донесе какво јело. ва ћете на томе и остати, јер је овде такав ред да поручите свз од један пуг, шта хоћете да .једете. Ако, кад поједете Ч '»рбу, понова позоветз послугу, она вам презриво одговора да сте добзла све што ста захтевалр, да је требало поручатп све од једчои, она нема воље да 8а вашу љубав трчкфа двадесет пута Вт морате пћи г>сподару гостаонице, објасната му да сте странац, к>ји гегако усваја је^ак и обичЈЈете зеиље, да прва путдозвољавате себа таку иогрзшку а даје више нећете поновита. Господар ће празвати велачанствечу посдугу, држаће јој пред вама у вашу кораст кратак говор а тада ће се први пут према вама показати снисходљива и даги вам да једете. Чудновата оптужба. Американске новине јављају, да је некакав чудњак нз Мајне поднео веома чудновату и оригиналну тужбу против електричне светлости. Он на име тужи електрично друштв > за осветљење за оштету, јер Јака електрична светлост не да његовим кокошкама да спав^ју, па с тога не могу одумора да му носе јаја.

ТЕЛЕГРАМИ 16 Јаауара Париз. Данас је био избор царинарске комисије. Оастављена из 55 чланова, од којих 39 су нротекционисти, 13 слободни ешанжистд и 3 неизвестна. Сви протекционисти нротивии су по

новљењу трговачких уговора. Из СоФије јављају „Тан у", да је влада бугарсна наумила да тражи нови зајам како би исплатила и остата с ратне начнаде Русији. — Тирар ноднео је савету један предлог о експропријацији Марсовог поља, које је до сад служило за војиичче сврхе. Главне иалате изложбе биће сачуване. Хаг. У првој комори министар спољвих послова изјавио је, да је примио једту депешу но којој нађени посредовач изравнања сиора о границама Суринам а и Францус ге Гујане, устручава да се нрими задатка. (Листовису били назначили као носредни^а цара рускога — Ур.) Арас. Услед тога шгоједруштво ,,Ј1енс" отпустило три руднича, чланови синдиката, сви рудници одлучише шграј*. Златни-Праг. У трговачкој комори, немач ^а мањина донела је једну изјаву ио којо.ј се види, да услед комаромиса немци мисле учествовати у изложби која ће се ове године ириредити у Прагу. Шербург. Кнез насдедни* дански стигао је овде на ратној лађи ,,Св. Томас." Хелсингфоре. Неосноване су вести да се мисли умањити оамоуправносг у Финландији. Установљена комисија смера само да уведе неке олакшице прометнз жеаезнице, и да уништи разлике царинарске, новчане и пошгарске. Масова. Ђенерал Осеро изјавио је велико-достојницима Адуе да он не мисли освојити земљиште око реке Тигр*. Ои ће о. тићи како буде васпостављен редИтаиија неће о ^упирати земље . које прииадају Менсаи <у. Вукурешт. Начнадни избори испали су у коршст в*аде. Од 6 изабрани, 5 су пр1ђатељи министарст. У Фохшани опозиција покушала је правити нереде при изборима, аш свеје те 1ло у иотпуном реду. — Приликом рођендана немачлог цара, краљ је послао свога ађутанта немачком мннистру г. БолоФу. - Владина већина одлучила је да пређе пресо дневног реда дакле и преко оптужбе бившег министра Браћана. Парм. Лист „Либерте" демантује „Тајмсове" вести, да Француска, Иташја а Аустр. мисле цротести>ати против тога таксе од 5% на вредност ствари које се уводе у Бугарсчу. Лист примећује да све шго Бугарска ради, од песолико година, противно је уговорима. Француска влада губила би своје време кад би хтела протествоватн против свих неправилности бугарских. ••■«8 •<♦♦>5»-