Мале новине

Хугов апар т. Накнадно нашој белешца о Хуговом апарату, јављамо, да су ономад чињенв први опити : рађено је са пештанском и нишком штадијом. Ревултат оиита испао је врдо пов'Љан, шта више, том приликом изменио је неколико телеграма са Пештом наш једпни, ваљави Хугиста а наставник г. Петар Шахан. Ови телеграми израђенп на томе апарату разаслати супо вароша дотичним прпмаоцвма. На г г. телеграфлстама је да својски прегну на изучавању манипулације Хуговог апарата. * Билатвн о инФлуенци. По службеиим пзвегатпјима лекара у вароши Београ ду приновљено је од 7. до 14. јануара јога свега 33 бодесника од инФЛуенце. Интереено би било кад ба се надлежни постарал! и изнели нам звчнични билетен о тој болести как 1 се шири ио унутрашњости п које је крајеве зтхватила. * Годишњи скуп археолошког друштва. Српско археолошко друшгво држаће у уторак 30 овог месеца св >ј шести главни годпшња скуп. Скуп ће се држати у великој школи у соби број 34, а отвориће се у 10 х / 2 часова ире подне. Главни је скјп јавап « нриступа има сааки пријатељ рада друштвеног. * Конкурс. 1 пнистарство просвете отворило је конаурс, којим ваља да се попуне ове четнри катедре на Велик-)ј Шаоли : катедра историје ФилосоФије ; пауке о грађзвинској конструкцији ; руског језика н руске литературе с погледом на језик и литературу бсталих народа, и наука о махинама Кандидати ваља до 1. априла да се пријаве са својим сведочбама миппстарству просвете. * Судијама на пиво. Прекуче после подне, кад је у суду вар. Београда по убиству пок. Тоше Снвпћа испитивана као сведок Јелка, жена Луке Јовановића, таљигаша, унитао Је преседник тражи ли што на име дангубе, Јелка је одговорила : „не тр-жам нпшта но остављам вама то за пиво." У публаци је настао омпрски смех, а судије су биле толпео неделнкатне, да јој ннсу нн заблагодариле. * Тужвн. Управа вар. Баогра^а туж ила је уреднвка нашега листд због

белешке: „Министар ка седница" у 16 броју „Малих Новина", налазећа да се у њој садржи казнаво дело по § 357 крив. закона. ♦ Одобрена забрана.Судвар. Београда о^обр['о је решење управе вар. Београда, која је забранила 19 број „Малог Листа" због чланка „Добро нам дошао г. Вуковићу", у коме налазе увреду нриогОрскоч кнезу Николи. * Програм концерта, који приређујз I београД'ка гимназија 21. ов мес. у 3. часа по подне у сали вел. школе, у корзст својих сиромашних друг-ва. Д. Јенко. Краљева химна; Менделсон. Сватовац (Магсће пи1р(1а1е) ; Страдела. Црквсна песма за виолине иш8опо из XVII. века; Менделсон. „У шуми" мешов. хор; Ва^нер, Хор. и корачница из Танхајзера; Ј. Ма ринковић. „Српски орао" меш. хор; Титл. Увертира „Алппско цвеће"; Ст. Мокрањац. „Из моје домовине" II руковет за мешов. хор; Ј. Сво^ода. „Србиј«нка" сплет нар. игарз. Прилог добровољан. НАШИ ОФИЦИРИ (Овршетак) Готоно са врло малим пзузетлом шаљу се (на који имају пријатеља познаниха и препоруке, где се не гледа баш тако на умну способност.' Тикви са обичаом умном снагом, иро- ] тумррају овамо онамо, науче мало језикч и врате се онакп какви су и стишли. Кад се врат«, ношто знзју | језак п пмају занадно углађепо повашање, мету белу капу, те на крају крајева по онгату ствар од њих мала вајда. Шго је најгоре, таквл људи доносе разне појмове о војсцч п њеном уређењу, јер у којој је државп која био томе и нагиње, а доказ су за ов> кратко време оволике и (вако честе промене и измене, те у уређењу војске, те у ф рмацијп, те у оделу и осталој сиремп п у свима друг ^Јм стварима, што се односе на војссу, па се и направпла једна мешавина. Да би се пак доскоч јло незгоди, што у академију д^лази врло мали број младпћа који су свршили ц л лу гимпазију, а још мање који су положили испит зрелосЈи, треба да буде мало боље уређено стање и у опште животни опстанаа код ОФ^цпра, које

је данас на жалост врло рђ ^во. То I ђ *во стање код ^Фацира врло је моћан успор умпом и стручном развитку и важан узрок што се не можемо баш да похваламо са њиховам снособностима. Да у краткам потсзпма прОпратимо живот једног потпоручака, као првог ОФицирског чнна. Један сиромашнији ђак, које благолјејзњем, које послуживањзм, докотура до седмог разреда, положи аспбт зрелости па пошто му ]е теш ;о да пролужа више школотње оде у академију. Тамо са досга великим напором савлада за трп године све пно гато треба једном 0Ф;!Циру за све редове вој ке. То шт > он посгигне и што мора тако да буде нрема времену и потреби, није скоро ни ноловина онога што он усамојствари треби да зна кад постане официр н оде наслужоу. Дак^е прест >ји му још једна гакол* и јошвећи напор и труд. Кад изађз ш шаоле оа нема ништа. Треба му одело и остала официрска и ратна снреиа, ако је коњаник нли тобџија, треба му коњ са целом спремом и још ваздвн којекаквах дрангулиј^, као човеку од по-1 ложаја. Д*ље прву нлату не прима, : т> је но 3 1кону посмргна платашто1 значн да, ће чак на крају другог меееца по одбитку разаих обустава да нрима своју скромну плагицу. За све пак наведено, као и за живот за. први два месеца, мора дакле да се задужи. Кад оде код кројача свај гаједва дотека. Као млад ч век, нов оФнцар Ее мисли много, па кројач разуме се урачунава мало и ннтерес, ношто није за гптово. Еле напослетку се направн један рачунчпћ од 7—800 двн. Ако је коњаник илн тобџијакоњ однесе 5—600 дин. а првбор 250—300 дип. Те тако кад оде први пут у команду да се као нов ОФнц:>р пријава иа службу, за њам дођу благајнаку рачуна на мање ни више у суми од 1600—1700 дин. што ће рећи за целу годишшу нлату. Ова с^ сума подели на известан број месеци тако, да се од нрплике задржава 50—60 дпп. месечно н •„ име огплате. Пошто првог месеца нема вигата да прнми, замоли благајнака да му да што год на рачун плате другог месеца, тек колико да сепокрпи; овај номисли наравно нужда је човеку, а ваљда нећз баш тог мес, да се пресела у вечиост, да би морао из свог џепа да да на попуну касе па му да по квитз, а то се тог

месеца и потроша. Кад д ђе крај дрргог м »сеца, наступл значајно квитирање са бл*гајником. Одбију се обичне обуставе: уд >впч. фонд . инвадпд. Ф0нд ,„Ратник", „Службена лист" „Касина, а века удружења, о (плата д> га. мало ово мало Оно и на нослетку има чисгах 70—80 дин. да прами. Кад се још одбаје што је раније по нуж«.и и потреби изузгто он ће нлн нримити који ди^-ар или напиеата на који нову квату. А да ли ће са олих 70—80 дии. које аконто узима још у почетку, — јер ако благајник н^ да њему, даће газди за квартир или гостиоаичару за рану — да изађе на крај, кад је квартпр 30 дан., рана 40—50 дан. кад се обућа и одело цепа, а има п других животних потреба, т» је лако увидети. Кад се аде на унражчење, мора да :е на ногама пре ране зоре, иде са великим физичким нааорама по каши, ветру, снегу, по врућини и п.> зимн, дању па и ноћу и кад дође по ле грозаог умора где на одморашге, може се само замаслитп како му је, кад се врло често дешава да нема ни пребијене паре да иопаје рада поткреиљзња чашу ракије илп, вина. По повратку са унражнења готово једва се кретајући одумора, пред врагима од квартира нађе но ког дечка са цедуљицом од етране некога, који је имао доброту да го> сподина опомене, знате, за оно мало ресто што је остало. Е кад је то тако, гато је неспориа истина, зар може бити говора о нскаквам лепим племенптим пдејама, о неком умаоч и стручном развићу, о неком.узор карактеру? човека омрзне на цео свет, па и на самог себс. Потража забаве да утоли боле свога срца и нађе пх, а ко са стране гледа чуди се, за гато ли ј з ово, а за гато ли оно и разуме се на свој начин суди и осуђује. Јонт кад се помисли, да ти људи покрај свих претераних умннх и физичких наиора у поснедневној служби и око унапређења и развитка војске, чак и свој живот залажу за народ и отаџбини гато су доказали кад је п -треба захтевала, морлсваки, ко иоле иогатено мчсли, призната, да ти људи заслужују свако признање. Да се пак загворе врата за ступање у ОФицирске чинове онима, који су синови сиромашних родитеља код нас нема никако смисла, .једно што је код нас маса спромагана п што у

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (П) Омадеви човеи стад^ у ирочеље саадука и, као ^ово П1 )божни хришћави у цркли, удара три клбњања ( о цуштајући се сваки »ут коленима еа земљу и ударајући челом о калдрму. После ова тра дубока !;лањањч, он ирвђе зачељу савдука. Неко му и оне дружине ируже огроман, ле« венац од сзежа цвећа. Он узе венац ва левуруку, десном се нрекрсти, пољуба лешину у грудн и обеси јој лени венац о вр«.т. За тим се окрете једпој руци —још су обадве биле испружен ■ — пре :рсти се, пољуби је узе ру у и полако је сази на

груди. Та ?о учини и с другом. Ру е су сад стојаче скрштене на грудима лешине. Старчић узе сад лешину с обадве руке, десном шаком притиште је на груди, а левом је придржа с леђа да не падне, па је полако спусти у сандук, испружив је као што је и пре била. Лешина ее појавила и пуштаиа да је чича наме ти нако хоће. Спуотив лешину у сандук чича на таче опет своје платно на главу и окрете се оном скупу. — Куда ћемо је? — рече он гласно — У скупгатину гракну не оли о гласова. — Је ли у с ушнтину? — У счупштину ! Тако је чича три пута питао а опа гомнла загонетних људи у три маха одго варала је једног асно: — У скунштину! — Онда је попесте — рече чича, указ УЈући руком иа л шину. Четирн : ру 1 пна чове а приђоше, узеше сапду^ (а ра | мена и пођоше уз Теразије. Напред су ишла четворица са свећама: за њима ;је полазио сандугс, а за анду «м свн остали, Н0 два и два у реду.

Тиха, лепа песма онет се поче разливати кроз глуху 1:оноћ, а ја еам зане сен гледао за овом загопетвом гомилом, мислећи у себи: „У скупштину, у скупштину!" — па што одоше уз-Теразмје кад ће у скупштину; Скупштина није тамо 1 ) Чудновата пратња изгуби се горе уз Теразије, а ја г.ао, остадох онет сам у мра ;у. Но оне густе помрчнне, што за не со време беше настала, сад онет поче наста • јати а понова се врати онај Фантастични, нровидљивн сумра", у ) оме и видиш и не видпш. Јзејаху престале летети и оне круние црне тичурине; нињихово грактање, ни њихово удавање кршгима није < е ч \ ло кише. Ј ) Занимљива је и ова околност — у :'то доба, кад с;?м^ ја ово сањао, скупштпна је бпла У „Црвеном Крсту", ниги је било и помена још да се нодигне привремева скупштинска згрпда онде где је сад. (Паетаввће се)