Мале новине

т јм елучају не би имали скоро никакав избор, а друго, што је најглавније, наша би се војсжа лвшила једне врло јака радне снаге међу својим старешинама. Ирема оваком стању ствариЈве мо же се ни мислити о как*ом смањивању животних срестава и ногоршавању материјалног стања код офвцира, а на име некакве уштеде, ако само пма и искре поштеног суђења и појимања задатка и ивзива војске и оеећаја л>убави према отаџбини и пароду. Свака и најмања уштеда учињена код војсве за време мира, горко се и скуно плаћа за време рата, ш го чак п потомство испашта. Може се мислити о томе како св и на који нпчин д бити што саособноји и свестрано што саремнији број официри, на ма био и мањи, а ни■>>нко да с« мисли о томе Јкако се смањити издагци, ради нек&кве уштеде ! иа ма био и лошији елемен!т. Дужности позив и задатак као и еам живот код ОФицпра, не могу да се сравне са дужностима п животом осталих чинов.ника у поједииим гранама држааног уређењ«. Офицчри скоро никад нешју одмора, служба им је екопчапа са ужнсним физичким напорима и тешкоћама, па и са материјалним издатцима. У свако доба дана и ноћи и свакој непогоди, морају бити готови да* с пајвећим самонрегоревањел и пожртвовањем одаз>ву захтеву народи п отаџбине и ца осгоасре св м узвишеном позиву. Иреко свега тога ипак су готово једино онп жртва садањег заплстеног Фи ансиског сгања, на њих је највећа повика и као да су сироче баш да се па њнх сломи.е кола. Кад не можем , као што то раде срећне државе, да имамо већу спремнију и снажнију војску, понуњену и свабдевсну са већим бројем одабраиих 110 спреми и епособнот 1 старешина, онда бар данекварисмо ово шт > см > тешк\.м муком скунаторили. Свака помисао да се ово или оно уведе или укине код војске у држави, мора много и много да се претресе и прекува, па тск онда да се отвари; јер се свака грешка нрескупо плаћа и новлачи за собом 1:ед гледне посљедице особито к<>д наше војске која има особиту народну мосију да изврши и постигне. Оволико смо сматрали за нужно да кажемо онима који решавају судбину нање војска и љених стареши-

на, да се не би узалуд луиала глава онда кал већ буде доцкан. Д 0 П И С И Крушевац '8. Јануара. — Шмеђу 11. и 12. ов. м. неиознати разбојник ушао је у авлију Рис^е Мншоваћа, мехзнџије овдашњег, у намера да га убије и похара. Разбо^ник се био увукао чак до собе Ристпне и ту код оџака чарао, не би ли Риста пзашао. Момак Ристиа, к <ји је одмах према његовај соба спав<о, чује то, рдзбудв се н упнга к > је, али му се овај ннје одазивао. Он оеда изађе Ј кујну н ту затече неш знатог човека код оџака; зааита га шта тража и он му одговори, да је дошао да запали цнгару. То вече чишћепп су нужнпци у механп и момак је држао да је ко од њпх, — а бил> нх је свега четвор > п за то рече, Да кад тамо не ра»и нека пде, и огвори му мехааска врата са улпце. И неиознати пође, и таман да нрекорачн праг, окрене се потегне иожем на момка и удари га по челу, али момак > дмах ухвати за го но;к, да му га отме; нож се пребије и сечица му остане у руци, у том разбојник нагве бегати с ј-ш четворчцом зликоваца. Момак разбуди газду, испрнча му све п зајелно оду оншна што су частили нужвике. Запитају их да ли они насу виделп какаог човека, да се увукао. Једав од њих, по имену Трајко, рече, да га је баш ов пустио на шталску капају п то за то што га је зовнуо по имену и затражио му је цигару дувана што му је овај и дао, за тим је, вели, из шгале отишао у авлију па ие виде куд се д де. — Сутра дан је Риста јавио о томе општ»нској власти п ина је излазла. на лпце места, да истрагу учини. Момак јв ирчлично рањен у руку и по челу, ади није ришта опасно. Злнковци нису још пронађеии. Ш. ИЗ ВМ СВЕТД — Несрећа на железници. 15.о. м. десила се ужасна несрећа на железница код Лујвиља у здружеиим а«еричквм државама. Воз, ко,јв је долазио из Чикага, сишао је на Брук мосту са шина. Чегири вагона пада

су у воду. Вагон са жевскињем запалио се и том су приликом изгореле три жене, а три загушене. 19 особа тешко је рањено. Ш А Л А Раеајан. — Г. проФесор Паја тако је расејан, да је за свој рођен-дан сам себи иослао посетницу. Кад ју је добио, он радосно узишну: „Гле ти молим те, Паје, тај ме се још сећа! Е, не 6 иа се никад надао, да тај има тако добро памћење! ПРНВРЕДА Недајгло да пропадна задруга пчзларскз зо^.арсиа Давно се почела мисао о оснивању з&друге пчдларско-воћагске, а навршила се година одкад су јој одобрена правала и како је привремена управа почела, свој рад. Па шта би са овом задругом? Одговор даће нам се 21 Јануара дакл?. ове недеље, на збору задруге, којк! ће се држати у зграда Срп. Пољоправредног Друштва. До тога дана ми смо ради да се упитамо и добро обавестимо о томе ш. а треба да буде с њоме , и треба ли је уаустити да ароаадне? Д1 јој вадимо циљ њен па да одГЈВнримо: Цнљ јој је да практачним путем ширл у народ рационална пчеларска и воћарска у знања да пчел»рске проазводе тако прерађује, како би дала задругарима п:то веће користа. А циљ овај по -тнзава подизањем угледних пчеланнка воћних расаднива п воћњака, радаоница за кошнице и пронадажењем тргова за производе прпређивањем и;иол!ба и шнрањем поуке књигом и жавом речи. Према овоме цаљу, ми мнслимо да не треба уауститп да ова задруга пропадие. Чиме ћемо спречати да пропадне? Ако се уппшемо за. чданове п тиме се управо створи задруга, пошто ње давас још нема, па само стоје место не 7 људп, који се питају, шта ла ћ; најпосле бити од посла, у коме се обреше, неки чак и незнајући за тај чаетан пзбор. Нама су но неки говорили, да ни су задовољни правилима те се зато не уиисују у задругу. Ма им веламо,

упвшите ее у задругу па мењајте правила. Упишите се, ако сте пријатељ себи, јер ће вам задруг* притвцата у помоћ око пчела у вашем пчел фвику и воћа у вашој башти. Упишате се ако сге пријатељ оаштем унапрађењу, јер стунити у ову задругу знача умножпти производњу ичеларства и воћарства значих поправити и унапредита < ве важне привредне граае, које и без пдуга и мотике доносе хлеба и с хлебом! Пчела је узор вредноће и кориснога рада. Ширити умао пчеларство корисно је с материјалногаи моралнога гледишта. Ширење воћарства то је уздизати целокупну културу једног па^ода, јер јб каламљење воћа снажно среству цивилазације. Унисати се у Задруги нчеларсковоћарску значи одмах приступитм једном важиом културвол поелу, учити нодмладак да му се користан рад омили. Ако се ова задруга упусти, усааваће се мисао о оснивању друге на мпого година. А ако је пригрлимо, одкравиће се патриогске наде иногим забринутим пријатељима нривредне независности народне. Недајмо да пропадне оно што је д>бру намењено; и ако нисмо у свему сагласни ни с правнлама па можда ни с људиа, који су сада у привременој управи. Одлах чим се упише 300. удеоница бираће се сталан управни Одбор, који ће бити по жељи свију или барем велике већине. Немо,мо бити нехатни и онде где се не траже велике жртве, где нема никаква ризика. Удеоница од 10 динара, то 1е у лог од нашег иива за 2 недеље, ко јим себи известан доходак осигура вамо и иомажемо једну важку нривредиу грану у земљи. Уписујмо се у задругу пчеларску и воћарску те да повратило и још умножимо доходке нашег некада чувеног а сада занемареног пчеларства и воћарства! Стидно је да у пропастимо оно што смо од дедова и очег.а насљедили, а мало је похвалн I не приновити ништа на томе пољу ! Иа „Тежака." ->«00НАРОДНО ПОЗОРПШТЕ Четвртак 25: Ф ^јвСКО, трагедија у пет чиаова, од Ф. Шолера. Субота 27: Уријел Акоста, трагедаја у пет чинова, од Карла Гуцкова.

„К У Н У Р Е К" СЛИКА ИЗ ЖИВОТА (10) III. „Хвала, ,Ваче и ", — В хвала, „Баче"", одтоворише обоје и изађ >ше из механе. Уз пут су водили овакав разговор: „Е мој г. .Ћиро, зло ти време настаде. Власт се не почитује, поштен трговац не верма се ни за по луле дувана! Багламе, богме, пуцају: ауторитету власта и трговачком каракгеру одзвовила је „Фукара"!. Ако овако потраје — све ће се тумбе окренути! Требало оа да овнма букачима угуцаш рогове у главу, нарочито кима".,. Н>!:х веколико, гд.1 год стану |гдп год седву, оговарају твоје поступке, постуике чесаог г. начелиика, па чак и „визоке" владе, а чарочато оаај жутокљуновић, онај чапкуп, он -ј | Рикица — Онај Рш.авнц ! „Истина је што говориш"; рече г. Ћнро, а мургасте му очи сенуше е?танском ватром. „ К идим ја", продужа г. Ђнра, „шта ена оће — пе б<ј се, газда Миџо. Алп, беда га

неће за овога цара!" „Ту се г. Ђира ;лупи шаком у нрса. „Чекај само, ако их со/оаа понесе нл оиу страну што ја сдутнм, свето^а ми Спиридоаа — заврнућу им шију... И онако се нешто иочела празнати апсана!" „АФераи та капетаае! Тако а требд, Такву влас.т, хоћу! „Ама шта ми рече, молим те за ону бубицу шт.) ни мнраше ни базди, за опог Ри.чицу „Рикавца", како га зову? — Зар и он? — а тек што је прогледао п изашао иј бећарске чауре, зар се дакле п он меша у званич.1е стварп и он кога опорочава — а?". „0, те још како! „Тај ће бата бпасан зликовац по „унутрашља ред у земљи", буди уиереа, канетапе. Он, и његов очешањЈ. Тнле, чији се отзц, пок. деда Раде; са братом, пок. Талетом, доселио отуда пегде из Бан->та, те Јоле Бурнћ, па Сава'"Црвенперкнћ, а и гаада Перао Жпж ;ћ пије б .љи! Сви нек г врага муте чешто п нгјју по народу. Припази иа њих, рекох та, да те чаџкунп, п опе мудриц; пе изненаде, гарочкто сада у ово* мутаои добу, после убиства кнежева.'... А скоро су, капе.ане, н избори скупшгински — припази! рек х та". „Ама шга? кога да изненада?", „Тебе капетапе. тебе, власт... владу!..." „Зар меие? — пхи! Нобриг Ј, газ <а Маџо.

— „Зверка" сам ја, „бир парче" — гледај посла само,*рече јетко г. Ћира, коме се прекб рапавЈГ чела указаше сатне и крупне боре, које су му лукаво чело шарале. Па као што су скакале мисла у његовој глави, тако се и те боре покретаху на више на ниже. И те боре часом би се ведрале да после натуштеније Јна , ве^е падну. После оиога р&зГовора и ако^ улицом не беше сзета, онп су ^дуго а тихо говорили, управо шацугали, тако, да је звиждукање ретра надјачавало тонове њахОвих гласова. Б^ше то некаква тајна, од које се, из уста газда Миџинах, изиаче само ово: „Ако ми ти, г. капетаае, тврдо обећаш да то учиним, ја ћу још данас спремпти људе."? „Све ћу за тебе, као „нашег" човека, учанити, вдд» Миџо! Могу вала, н оћу, светога ми Саирндона, да погеглим и да изгурам и пред г. начелником, и пред самим г. министром. „Да спремим, велиш?" понова упата газда Миџо. (Наставиће се.)