Мале новине

био скоро сваки број тога двста »абрањиван, и најзад је влада забранила даље издавање тога листа, због некпх Формадних разлога. Сем тога билн су неки чланови реЈаицнвног одбора, гве сами медецинари, релејовави < а свеучилипгга акадеискии саветом. Зоог те одредбе скупило се више стотина ђака пред станом ректора и проФесора Коризинскога, норазбејали прозоре и ненрестано викнли „регеа!;". док није дошла чета војипка и затворила неколико взгредиика. Ђаци су одлучили да пошљу депутапнју грофу ТеФеру те да му се потуже због релегацвје. — Прослава. Мађарско истг.рпјско друштво у Будимпештн прославило је 14 о. м. у свечаној седницп 400-годишаицу смрти краља Матпје Корвипа. — Нов светац. Папа је на Св. Саву прогласио у цркви Св. Петра напуљског свештеника Поротпја за свеца, и ноклонио се љеговим моштима. — „"лодови цивмлизације." Чувени руски романспје!) наиисао је веселу игру „Плодови цавплизације". која је с великам успехом првказивана у Тули, близу Јасне Пољане, имања Толстојева. — Умро. Историска сликар Проте умро је 13 о. м у Пармзу у 04 година. ЈШРШЕЊЕ СШРТНЕ ПРЕСУДЕ над Савом ЛикалиИем, Сре&ком ЈанковиКем и Ммленком СретеновиЛем ин ЛисовиКа срдаа Космојског округа Београдског за ИЗВР1ИЕНО УБИСТВО ЈОВАНАЈАКОВИЋА учитеља из Лисовића Нашим чнта< цима већ је познато за взвршен) убијство учитеља Јовава. И онда, па и сада, мп смо, пзнели овај догађај гнушајући се овако варварског дела. Човек није у стању себп да престави, како су могли, овако зверскп убпти човека! Замислите, шта се измећу осталог велп у секцгаоном протоколу: и да се не зна где су зуби, ввлице, очв, и (ЈСтали делови главе. Глава је била као лепиња. . . Па није лп требала овака казна за убице? Ми се потпуно слажемо са судском пресудом. А стручнијим људи-

ма оставићемо, да о томе своје назоре искажуЗа убиство пок. Јонанг« окрпвљено је 15 лица, од којих је суд округа Бвоградског нашао да су за убпство крввп десеторица, и према том, Саву Срећка и Мплована осудао на смрт, њих седморвцу на робију, неке са по 20, 15,| и 10 годана робаје а оетале пуетио. Но апелациони суд сем горе реч;>не тројице осудио је и Спасоја брага Срећкова на смрг. Ову пресуду Апелацаног еуда оснажио је Касацпонн суд. Према постојећем нравзлу касац. суд, сва пкта са п; есудом „ослао је г. мвн. правде, да он повнесе намес^ништву, и предложи за помпловање. Као што смо дознали г. министар је сву четворицу предложио зг 1.омиловање. Но вамесништво помиловало је само Спасоја, на 20 год робије, кога првостепени нвје биб ни осудио на смрт 0 саопштењу ове пресуде у суду окружном, ми смо већ јавпли, какав је утвсак на осуђене учпнила, а парочито на Срећка. Ови, који су били осуђени на ро бију, још онога дана, београдско на. челство, спровело их је у београдски казнени завод, а Саву Срећка и Милована, у затвор унраве вар. Београда, пошто при начелству нема затвора. 0 њима дозвали смо ове податке: Сава је стар 42 год. ожењен. Има троје деце. У сгалном кадру био је каплар и да му је отац родом из Ужичког округа. Срећко, стар 26 год. ожењен, има два сииа Добрзвоја од 7 и Драгутина од 5 година. И његов је отац родом из Ужичког округа. Мпленко стар 28 годнна, ожењен но деце нема, родом из Лисовића. Никада и ни за што нису били осуђивани. У затвору управином били су цео дан 18. А за то време, начелство је наредвло началнику среза космајског, да све сиреми, како би се 19-ог нресуда могла над њим извршити. (Наставиће се) <99> ПРИП0СУ1АН0 Ствари под овом рубриком уредништве не одговара. Патриотизам и Мата С. БошковиА Србпја је имала свакада својих неблагодарних синова, но ови су аостали прем а својој отаџбини, нрема

своме народу незахвални у својим старијим годинама а у омладини први је њев незахвални син Мата с 'н Стојана Бошковића, држаннога гаветника и хонорарног проФесора вел. школе, који би без сумње нримио још које звање када би му се дало. Омладина је српска свакада више давала својсј отаџбини но што је од ње пржмала, само син Стојана Бошковића, кога је српска народ својим новцем пгколовао, комеје српски народ за никакве послове давао 4000 динара годишње плате ма да му је отац државни саветник, дакле најбоље плаћен чиновник^ само тај Мата тражи од државе више н > што заслужује више, но ш'0 јој он не може дати Господин би Мата можда хтео одма за посланика или за проФееора вел. школе ? ! А шта је тај Мата до сада кОристио српскоме народу? Знате шта ? Написао је једну изјаву „Српској Независности" у ј коме јавља српскоме народу, како би | он желео да добије какво место у I посланотву, јер би желео да дубе на страни за сво оно време док је још млад Ето то је све што је овај господчић учинпо срнском народу. Па да ли је онда минпстар пмао п; аво што је поцецао указ? Требао је на,урити још"онога часа, када је замолио, да се љ- му младоме човеку даде служба без рада, велика нлата са исто толиким додатком за никакав позао. Така се памет не мора доносити нз Париза ње има и овде ближе. Млади господски сан у својој изјава аиелује на јавно мнење и удара на штампу, но ту је баш насео, јер је јавно миење свакада срамно жигосало овакав патриотизам, који је у толико црњи што му је носилац млад ч век кога је народ школовао. Стој, г. М»то има нас у Србији д ста правника, к >јп смо учили о своме трошку и не тр жим > ни од држав ни од народа да нам се даде мало посла а много трошка те да се прошетамо по иностранству. Такове родољубе као што си ти, неће Србија никада л требати и народ ће српски напредовати и без тебе и твога знања, које тако скупо про дајеш. Један у име много иравника. ^31О <!«№ДРУШТВО СВ. САВЕ Свима члакоеима друштвеним На молбу Главнога одбора „Друш. Св. Саве", господин министар грађе-

вина одобрио је: да они друштвени чланови вз унутрашњости, који буду били на друштвеном скупу, 2. Фебр. овде у Веограду добију бесплатан подвоз само за повратакжељезницом; а тимје,;у самоЈ етвари, спуштена цена за подвоз на ноловину. Ово се јавља свима друштвеним члановима, ради знања, с тпм, да ће им бесплатне карте за повратак издати управа „Друштва Св. Саве" 3 Фебруара ове год. у својој канцеларији, у Митроиолији. Улазнице за скуп издаваће се овде а не могу се слати у унутрашњост. ДССБр. 18. 20 Јан. 1890 год. Београд. Преседник: друштва Светог Саве Светомир Киколајевић. III Ж Л Ж Жена: „Али С:шо, то није ни мало лепо од тебе што сг према нашој куварицп много бољи п нредусретљивији, него .>рема мени. — Видпш драга женпце, тп то не разумеш. Данас је много лакше добити жену, него добру куварицу. Исправка. Белешау коју смо по другим новинама донели у нашем лвсту, да се у Берлину нека собарица убила нз љубави, исправљамо у толико да то ниЈе било у Берлину кего у Бечу, да то није бида собарица, него хусар, да то није бидо због љубави, него због дугова, и да се није убио негО обесио. У опзри. Г-ђа: Ја падазим да је акустика врло хрђава •— а ви? Госаодин : Ја нншга не ©сећам, нмам, знате, кијавицу Мода : Жена: Још само да навучем рукавице, па онда можем > ићи; Муж : Оне са десет дугмега? Но, онда могу написатп још неколико писама. Срество за живот. А: Имате ли срествО за живот В: 0, пмам, врдо добар—желудац. Из школе — Учнтељ: „Децо, сутра ћу да вам причам о Колумбовом јајету. Да бнх вам исту што боље разјаснио, сваки од вас мора сутра понеги собом но једно јаје; — ко код куће нема јаја, може и масла донети-

6<0»-

Н У Н У Р Е Н СЛИКА ИЗ ЖИВОТА III.

(П)

„Кад ти кажеи! Спреми..'. Довече ;у први сутон — можеш". „Бог те живно!... зна ћу и ја за тебе; здравље боже!... „Па надам се, газ^а Мнџо! Дођи придвече код „Баче" на по једну? Красна р?.кнја, човече! а спремио је, лола, добро мезе. Па што му је кисо купус, те оне паприке и краставци из туршије, светога ми Спрридоно — то не родн! Ту се г. Ћира онако „званичан" некашљао, да је мачак, што нред капијом газда Миџином чучаше, стргнуо у прлу земљу. ,Тамо сам, канетане, рече меким гласом газда Мвџо. „Пријатан ручак госп. капетане". „На раван начин, газда Мвџо. Руковаше се и растадоше се. Газда Мвџа • сврати кући, а г. капетан оде у конак, куд« са породицом станује.

Пред канцеларијом среском играху се „Кривог Цара" његова два спнчића, са комшиском дечурдијом. Матн им је дала ручак, ручали — па сити, весело се играју по ледини и галаме. Ча' Митар пандур надгледа их, п пазв, да се несташници не новреде, а сдатко би се смејао кад би које пало н одапело ноге у вие. Кад су деца угледада свога оца — тркнуше, ко јарићи, пред њим. „Отаи . . . дај ми марјаш да купим шећерлеме". „И мени, отац... и мени..., да купим ратлук". „Добро, децо, добро !, Вп сте моја добра деца — нај те баш — теЗкупите. А и ти Митре иди с њима. Капетан извади из џепа бакаруше и даде деци по два)еслук. „И менв, господине!" „И меии — и мени — а менн — зацацорише, као петдићи, и остала деца својпм танкпм гласићима. И г. капетг.н даде сваком поп-тпарче. Деца петиарче стегоше у шачацу, затурише ручаце остраг, па весело, дерући се, одперјаше у чаршпју по шећер.

Кад ]е г. Ћиро ушао у собу затече своју драгу, другу ноловпну за постављени сто, на коме се пушила чорба. Седоше да ручају. Сгеван пандур, под пусатом, двораше ихго. доглав. Десну руку спустио јенабелокрац јатаган а у левој држи савпјен Фес, на чијем репељкУ висаше дугачка, модра скадарска кићанка. Као кип стајао је до врата; крупне очи беше укочио не трепљући — готов, да на миг госнодина или гоепође јурне у кујну ил' у подиум. Е жено да мп верујега, св. Спиридона, газда Мнџа је превзредњејша душа! 'добро 'срце! поштен човрк ! Поштује вдасти, ,поштуЈ 'е Бога Па какву! чесг има! Боже Благи! И г. начвлник нма га на уму, а кад јЈон ^лане долази и г. мннвстар њега је тражио. Ено "ону муштиклу, па^још|од цариградског ћилпбара оп муДје поклонио. А препоручили ми „презадијалним* путем да га бирам за послаиика. (Настави^е се.)