Мале новине

мии|

25

ЧЕТВРТАК 25 ЈАНУАРА 1880.

ГОДННА Н!

излази семи ддн

БРО Ј 10. П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ * годину ао динара На но годиае . . , ....... !б дивара На .7 меседа , 9 лин&ра ЈС.Е РЕТ17 ЈОРНКИ Оглас« ЈЛтино, по потребк и оа оликама.

ДНВВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА Оретпдата »з унутр. полгже се самв ксд пошта

За београд кеша претгмате — Лиет ое продаје »а број

ПиСМА и рукописи шаљу се Р .ласник.? „М алих Н овина" Топличин еенац бр. 17., на гсрњем спрвту. Гфвтпмта се г .рима код с&ију пошта у Ср6и|и ЦЕНЕ ОГЛАСИКА На првој страни од петит. реда '^0. ир. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПГ -ШШСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШИЕ 2Е1Тте8

За свако аглашење пла*а се држ. гаксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ИОГОДВИ

/Три до четири разноу сача потребна су уредни- ј штву „Малих Новина." ј

Претплатницима „Пакла

Сву госпОду, којн су ее изволела првтплатпти у штампарији „код Просвете" иа моје дело „Пакао", извештавам : 1, да је излазвк овога дела до сад за^аснио зб >.г мога четворомесечног одсустиа из Србије; 2 да је дедо сад, но мом повратку, узет | у штамиање з да ће прва свеска изаћи 5, Фебруара о. г., а за тим ће еваких десет дана излазитп по једна свеска до свршетка целог дела. Молећи дотичну господу, да извнне за оволнко задодњење, иостараћу се да им обиАвои садржииок накчадим овико дуго чекање. 24. јануара 1890. Београд. 11ера ТодоравмЋ <в®^ Да лн је палитикаиликомедија? Сгвар се тпче тебе, г. Саво Грујићу, таче се тебе, господине министре спољних пОсл >ва. Ако ниси јутрос устао левом ногом, ако немаш кпјавицу и зпси, да бог сачува, што здов љан па нас; ако сп добро ручао и после ручка сркнуо гутљај стара неготинца онда ДОЗВОЛ.И, да ти пожелимо пријатно вфење и, ако је иовољи, да се нешт) мало равговоримо. Ствар није ве>ма значајна, а нпје ни дугачка Док попушимо по једну Бадерову буђаву цигару, можемо и свршити. Та си, г. Свво, наш мииисгар спољних послова (твоме преседниш-1, тву нека је свака част п пошта,! ово нас се не тиче), бог ти ; је дао а варод Ц1 верио, и ти у пмз бога, ево већ пуиа годиница дана управљаш нашом спољн м политиком. К«ко ти њоме управљаш, то један једини бог зка. Политика је ствар покрнвена п закључ та, у њу је тешко завкрпти а још теже овако споља погађатп, шта се тамо све унутра под катанцем кува. Да, нисте у политицп изумели накакаа барут, то се вида и овако споља; али то од тебе нико п не тражи. Српсви је народ скроман у својпм захтевима и он је задовољ;.н кад може рећи, да му државпи пословп, „(;нако у опште, доста добро иду". Толико се трнжа од свију другпх мпиистара, па се впше не тражп нп од тебе. Али, на жалост, код тебе се по некад дошавају п такве ствари, које

не могу зад »вољпти ни ове наЈСкромнаје захтеве. Тп по некад радиш тако, ®да твојп најбољи пријатељи морају застатп п морају се Јс чуђењем питати: „Шт 1 је ово? Шта ради ^во ваш Сава? Је ли <>во подитпка плн комедп.ја.?" Наравно, г. Саво, ти можеш имати и са свпм друкчпје мишљење о твоме политачком раду. Верзватно је, да тебп сви тв >ји постунцп изгледају веома паметнп н смишљенн. Алп ако ишта полажеш на то, шта о по неквм тв јпм поступцима мисле и други људп, онда нам веруј, да се зл по неке твоје кораке и твоја најбољи прпјатељи питају, да ла је то политпка или комедпја? Разуме се, тв јису пријатељи људн учгивп и нвко ти неће рећи то у очп, али међу собом они се овако питају. Ако нам ве верујеш, покушај да се макар за тренутак узваспш пад самим с бом. Узми твој један поступак, и ззмпсли да га је учинио неко други а не тп, па оценп то дело као неприсграсан посматрач. Ево, ми ћемо ти олаклати тај посао и од повише твгјпх постуаака издвојићемо једап , на коме | најлакше можеш извршитн ову пробу. * После дугогодишњих напрезаша и веома мучних погађања, ми смо најпосле дошла с .Турском до споразума и добили право да можемо у Турској постављатн наше конзуле. Кад је то право доб |јено, ми смо се сви томе јако зарадовалп и сматрали смо то као једну значајну тековину. Зашто? — теби је то сигурно јасно, г. Саво. Кад смо се заузимала да добијемо консуларно право у Турској, ми см■> сматрали да нашп консули пмају своју велику задаћу, свој велика позив у Турској. Ми смо п сувпше слаби и потребити, да нам можв бити до голих парадч 11 Формалности; ми смо и еувише саротни и презадужени, да бп могли издржавати 5—6 консулата у Турској тек радп просте Форме и параде, кОлпко тек да се рекне какО и ми, Србп, имамо своје консуле Кад смо се већ одлучпли да и на то трошимо, онда јамачно ти к нсулатн имају свој оабиљан задатак, имају својах-дужносги, које се морају вршитн а с којима се не може терати шега и к< медија. Је д тако, г. Сав •? Јеси ли и ти сагласнн с нама у томе? Ако мислиш друкчије, кажи. Ако сматраш консулате у Т.урској као просту залудннцу и дипломатсчу шегу, кажи п то. Кажи, те ћемо бар тада микар само п разумети, ако већ не могнемо одобрпти твоје гледиште. Али ако си п ти сагласан с нама, дСрбнји пије до шале и параде, и да нагаи консулати у Турској имају свој озбиљни задатак, — онда ћеш се, вал>а да, сложити с нама п у томе, да озбиљне задатке могу вршити члмо озбиљни л.уди, да крупве иослове могу радитп само л.уди потпуно с нремни и извеџбани з », те послове. А ако ствар стојп тако, онда дозволи да те упитамо : шта радиш с нашим консулатима по г Гурској, а нарочпто тпт I сп учинио ово дана с наш м консулатом у П-.пштини? Послао си г. Алкибвјада Нушу „да за неко време" заступа српског консула у Приштини Ми немамо ништа противу г. Нуше, и црн нам образ био ак > би гајилии најмање нерасположење ирема овом младићу, којп нам није ништа крив, и коме желимо свачи уснех и срећу. Ми чак не можемо кривити г. Нушу ни за то. што се он примио посла, за који још није дорастао. Јер, најпосле, младост је младост, и кад би ирвога младића са сокака ко по нудио да буде <мерикански цар, ми га не би могли кривити, ако би ту тнтулу примио. Акоје тај који неће прнмити, па, најпосле, који неће ни тр°жити више но што му приличи! П ако је говеђа глава сувише велика за једнога мачка, инак ее до данас није нашао ни један мачак, који би се одрекао говеђе главе, кад се нађе тако мудрих домаћина даму је ионуде. С тога и ионављамо, да ми против г. Нуше немамо ништа.. Што је он учинио, учинио би сваки други на његовом месту. Алн, ти г. Саво, ти г. министре спољних нослова ! Шта ти радиш ? Куд ти гледаш и шта мислиш до послегка? Јесн ли тп прп себи? Знаш ли тп шта значи један консулат у Турској нарочито једал конзулат у Приштини? И кога ти шиљеш, коме поверавиш да заступа тебе, да заступа Краљевину Србију, да заступа српск<та Краља, да заступа цело Српство слободне Краљевине Србије пред турским властпма и пред српским народом у Старој Србији! Куку, куку, е сто пута куку нама! Грознн, бедвп, кукувни Саво, к ко ли ћеш изгледатп ти, како ли ћемо изгледати сви ми, кад нрви пут наш нредсгавник г. Нуша изађе да нас престави пред турским вааијама п пред радозналим Србпма приштинскпм, којн ће дотрчати да виде новога представника Краљевине Србије, новога копоула сриског. *) 1Пта ће мпслпти и шта. н< же мислити цео тај свет, који своје жуд-

*) Јео, новога консула, јер онај свет тамо не зна да прави разлику између консула и заступника. Он види ко васгупа једну државу, и по томе дени све.

не погледе упире у Србију, к »д види једнога обичног београдек >г ^ачића ! где 'се то "јавља као представиик Краљевине Србпје? Грозни Саво! Знаш ли ти тога г. Алкабпјада Нугоу, коме е;1 поверпо да застуна Србију у једном важаом центру неослобођена Српства? Знаш лн шга он зна., знаш лп шта он уме, знаш ли шта он може, зиаш ли колико он вреди, знаш ли, јади те не зиал■> , Саво , да је то ј е д ћ н најобичнпји београдски ђачић, који нема пи потребних теораских знања, ни најнужнијег поз;(авања ма ког страног језика ни нкаква искуства, ни једне једпна особине, која би га препоручивала за то високо место? Највише, и све за што бп у најбољу руку, г. Нуша дан«с био способан, то је да под управом каква искусна и спремна човека буде 2—3 годпне консуларни слов (најмлађа ћата) у каквом консулагу, а ти од тога невиног дечка иаправи накараду п комедију, и од њега и од себе, и од свпју нас истичући га да он буде заступник Србнје у Приштинн! Ве ведељу и месец, него наједан дав, ни један час, ви један минут г. Нуша не може се п јавити као заступпик Краљевине Србаје а да то не изазове и п<>другљив осмех код гурских власти и посгађен очај и запрепашћење код српских представника пз тих крајева. Јеси ли впдео, црни Саво, оне слике по дечајпм листовима, где предгтављају шестогодишња малишана како се дочепао татииа цидпндрт, којп му је пао преко ушију; бабвних наочара ко : и с\ г му се срозади преко мада носића; чи&ина Фрака, који му се вуче но земљи п дедина штапа, који му је таман два пут већи од њега — ето такав пзгледа и овај твој краљевеко-српскп представник у Приштинв! А знаш ди каквих имаљудиутим крајевима, каквих има домаћина и старих родољуба, који су жудно погледали кад ће доћп представник Србије — п гата ће помаслити, шга ли ће рећи св ! ти стари, мудри, нскусни људи који би с царем могли говорити, кад ви«е шта им је послала Краљевипа Србпја да пм буде саветник, средиште и потпорауњипој патрнотској бризи око народнах иосдова. Неће лп се ти људи патагв: „Ама је ли ово та мудросг, коју пам шаље Краљевина Срб; ја, и јесу ли • ово нвјпаметнији спнови њенп,*) којждолазе да нас, нк> кичим, а оно бар мудрии саветом помогну!" И шта ли ће сада осећати сви ти љдуи? И какав дп ће се жадостан мрак спустити над душом њином, и какав ли ће тешкн бод осећати јадници у срцу своме?... Саво, Саво, не*) Јер они, јадшаци, верују, да ће ии Крал>евина Србија послати најиаметниј синове своје. е