Мале новине

'V

лако ти Оило. гато овако без икакве вуж.ле и невоље обрука ову земљу! Зашто, Саво, да од бога нађеш? Зашто поступи тако лакомислено и гшто вд толики сгаријих и спремнвјих синова срискзх не нађе нвкога доетојнијег? * * * Ми смо узели овај прпмер с г. Нушом с тог* што је он најважнији а и најжалоснији ма да и остали наши консулати по Турској нису бог зна колико боље заступљени. Ми ћемо се на ову ствар понова вратити и у низу чланака озбпљно иретрести целокупно нитаае о нашим консулатима у Турск>ј. Овде, за садрећи ћемо само још ово: Господин Саво! Или мпниструј, пли, ако ти се дрема иди кући, брајко, размести кревет па у 24 часа спавај пуних 25 сати. Ако је до плате или пенсије, молићемо скупштину да ти за твоје досадашње услуге за радикалну странку да макар и два пут већу плату, само да спаваш код куће, а да не дремаш но министарству и да ие дремиш онда кад ти г. Гига доведе за руку свога комшију и рођака и лепо те замоли: „Прими га у дипломацију, чудо је споеобан младић! Род смо, знаш, на се на мене уметнуо." * Окрећемо на шалу а само нам срце нлаче. Душа нас Ооле кад видвмо, каква се комедија гради и каква се спрдња тера с најсветијим стварима! И зубим! и ноктвма чупадо се право да можемо у Турској постављати ковсуле, а сад се та тековииа употребљава, да један г. Гига може учинити љубав својој кума госпођи нрији, која га тако лепо моли да не заборави в њено дете; употребљава се на поткусуривање личних првјатељских подужица; употребљава се на безумно одголићаваае нашег сптнпчарског кардашлука и хатарисања. Саво, и ако се данас твсја министарска стопала одупиру о погрбљена леђа „пет шестина" српског народа у Краљевини, знај, да, ће нпак доћи ,]едан дан кад ће ти ваљати одговарати за комедију, која се данас из твога министарства тера с најсветијом идејом српском. Еонсулати у Бурској најважнији су одељак у низу српских заступнаштава на страни. 0 њпма или ваља водити озбиљну бригу или, ако за тебе то није никако озбиљна задаћа, окда враћај све оне људе натраг к, ћи и укпдај та надлештва. Боље

је чак н то, но терати комедпју с том значајном уетаночом и иљувати у очп вароду српском, псстављајући јучерање ђачпће на позиције, где треба да дођу најисвусниј«, вајспремнији и најстарија трудбеници, које Србаја има у тој струци. Оволик>засад, а ранаје отв>рева и ма се морамо још почешће навратптп да је припечемо лаписом. Један многогодишњи учитељ из Старе Србијл 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТВ Владин п/>едл{вг, да аутономна јединица буде округ, н.еним заузнмањем примљон је у одбору за админисгративну поделу земље. * Њено Величанство Нраљица мати изволела је јуче, око II 1 /, часова, прошетатп се Наталија — шеталиштем у пратњи своје сесгре, Краљпца је била сва у црнпнн. * Ванредан збор. Дружина ТвпограФ ^ких Раднпка за узајамно помагање у случају болест« и смртп, држаће у недељу 28-ог ов. м-да у 2 часа по нодне „Вчнредан Збор" у друштвеном ет.чну у гостноници Парног Купатила. Дневни рнл биће : Попувавање упражњенпх места у Управи, и Предлог Управе. * Сметње на пошти. Ми смо имали чешће прилике да на овом месту изне^емо к -кве се сметње -..тављају људима, који се код пошта претплаћују на наш лпст, и увек смо обраћалп пажљу г. мипнстра нар привреде па те неуиутности, надајући <е да ће ам он стати на пут. Али све наше очекивтње остало је узалудно. Ооред многобројпих примера нека нам Је дозвољено да изнесемо и овај, не у намери да се пожалимо г. министру нар. (фивреде, већ јавноме мњењу, јер г. министар као да п пе хаје што ми взносимо неправилан рад његових потнтар*. Један паш пријатељ жали нам се, како је 20 о. м. ишао код пошта да се претплати на шш /ист од 1 о. м., али поштар нијо хте') да прамг.' претпллту и за орај месец, јер је, вели поштар, пола месеца протекло! Овшив поступак коштара са свим ј је неправплан и незаконит, јер по- ; штарп не могу да, примају претпла-; ту само за пола месеца, а на чита

ве месецз па в прошле, морлју прами!и. Све наше пријатеље молпмо да учине овако: Кад год се претплаћују код ш шта, гека поведу и два сведока, па ако им ноштар не примп претплату, онда нека нам јава за тај случај, а на то да се потпишу а оба сведока, иа мк кад имамо такав докуменат, снабдевен нотпаспма сведока, ми ћемо онда чанити потребпе кораке нротив дотичног поштара. На овај пут смо упућени за то, што г. министар вар. привреде неће пи прстом да мрдне на наше жалбе против поштара, те изгледа као да је ноштарима баш нарсђено да тако раде. Али свему ће се наћа лека. * Олбор за париску изложбу пзвештава г. г. излагаче, чије су ствари биле изложене на париској светској изложба н у Београд враћене, да се те стварн имају најпре да прегледају п, према местима излагача, распореде, на чему се сада у одбору ради, па тек по том могу се излагачима ван Београда разаелагп а у Београду раздата; а никакве могу ћности нема, да се оба ова поела у једво исто време врше. Према томе, чаи сд речени претходни послови сврше — а то ће ускоро битв, — одбор ће одмах разашиљању, односно раздавању, изложбенпх иредмета приступпти, и о томе г. г. излагаче особеном обша зом извести ги, а овпма, чији су пред мети на изложби, по њнховој жељн родати — новцп дсставити. * Распнс. Г. министар Финансијера. заслао је свима окр начелствима. ра снис, у којме им наређује, да нродзвцима, нарочвто ировзвођачима златних и сребрнвх ствари закажу, да од сад ни нод каквим изговором не смеју продавати ствари од сребра, које не садрже најмнње 750 делова сребра на ] 000 делова легуре и ствари од злата, које несадрже најмање 585 делова златана 1000 делова легуре. Ко противно буде радио, биће изложен великим штетама и глобама. -■80-очавДОГАЂШ У БУГАРСКСЈ Догађаји у Бугарској изазвали су општу панжу. Природно је да су се и код нас сви кругови јако заинтересовали за, ту ствар. Кажу да је

сам г. РистчК одлазио руском пе>ланику, г. Персијинију , да припита, 'на ли он што више о ствари. То 5и био знак да и наши највиши кругош нису ни мало боље обавештени д> обична публика са сокака. (Прем^ томе како је Србија сад застпљена у Бугарској, ово није никакво чудо. Ми који би требали да држимо у Софији једнога од најспособнијих наших дипломата, заетунљени смо данас код Бугара једним обичним писарчићем — и то је г. Савина мудросг!— Према томе није ни чудо ако д анас ни сама влада ништа не зна о догађајима у Бугарској). Међу тим ми дознајемо о догађајима у Бугарској следеће : Сем мзјора Пањице, у Софији похапшено је још десетак особа официра и грађаиа. Прптв р. пп су се одунирала, тако да је сам Зтамбулов мора > доћа да ум«ри Иањицу. 2, Преметана су станови к >д саију похапшеннх особа п поауиљене с уј им све хартије. Чује се да су нађена комиромитирајућа пиема а спиекова, који бацају сумљу на многе особе у Бугарској. 3, Извршена су хапшења и ио неким местима пО у иутрашњости, Тврди се да је у Нловдиву ухапшзв чув(;ни пуковник Ннк лајев (пашаног Пањичин). 0 њему се вели да је нанисао једин чвт каезу Кобургу, у к '>ме му велп да га бугарски народ неће впше. 4, Чује ее да су у покрет бпла увучена два чптава аука војс <е, али како је ствар сазната за времена, уснело се те су војннца узишани без крвонролаћа. 5, У извесаим гарнизонима кажу да је пр(!Глашено (псадно стање. 6, Влада је предузеча најодлучнаје мере, војеци Је наређено по свима гарнизонима да у свико добл буде принравна. Сем другпх мера влада је наредила н ове мере опрезности: Иојачала је пажњу спр м наше границе п прекинула св;ка нрават лн* телеграФ :ки саобраћај; Страним догшснпцима у СофнЈи заказано је, да морају све изнештаје своје педноеити влади напреглед; Својпм заступаицама на страни бугарска влада јавила. је само толико, да су познатл хаишења предузета с тога, што су се нохапшени изразили против динашњег сталежа у Бугарекој; Миниетар председник г. Стамбулов решен је лапзгредникс примерно казни Блада је бугарска веома опрезна

ЂкЂ к Г 0 Д Н (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(15) Међу тим тек ту Је бво ирави јад. Иушке су пламтиле са еввју страаа, војска је бвла заузела излазе свају улнца, и иросвпала на гомилу илотун за плотуиом. Отворена јо била само улкца што води доле ннз брдо Сави. Ко је могао да иумакне, бежао је овом улицом. Светина је урликала; хиљадама јаука потресало ј® ваздух. Сва звона на цркви ударала су на узбуну, а уз њиво брујаље мешало се гроктање пушака. Бсасећв норед Млтроиолије, ја углехкх ка ирозору, на другом спрату, баш

онде где је мала каиелица г. митрополитова, ана човека, у којима иознадох кнзаа Милана и онога малог ироседог чнчицу, кога сам већ два пут дотле виђао; онога встога што је оној лешини на Терлзиј^ма обесно венац о врат. Они су с прозора гледали шта се ради; мени се учини да кне • одатле и наредбе издаје војсци што је у близини. Пошто еам измакао испод метака војске, што је ишла од апелацвјоног суда, стрчим до угла богословије, натуповрнем друмом горе уз Калемегдан. све поред кућа, нрилежући н кријући се. Нисам иотрчао тико десетак корака, кад ту сретнем тебе. 1 ) Ти си силазио одозго. — Куда ћеш амо, јадан не био; бежи горе, доле је права погибвја! — иовичем ја. Ти окрете и нођосао заједно уз брдо. Плотун за плотуном јасно се чуо; звона су брујала. — Каква се несрећа начини — рече, као, ти оча.јно. А ја додам- — А помисли, ми, весретнмци, немамо ва једно нкштољчс у кући, немамо ни д 1; бар вож, а мамо

1) Николу Иашића.

ли шта друго, да ба се у случају нужде могла баа бран«ти. Ти си само климао главом. Мало после ја додам". Држиш ли да ће нападати на нашу кућу? — То је сигурно — рече ти. — Па шта д а се рздв, наовако нам било!! Просто ћемо изгивути као бабе! — Шта ћеш сад, као, одговори ми ти. — ли како да се не снремимо, како бар што год да се не сиремимо!! — јадао сам ја. — Није ти се сад вајде вајкати рече ти. Разговарајући се тако, ии, као, дођосмо до „Круне." У тај исти мах грунуше нз побочне улице 5—6 коњаника и полетеше право иа нас, Шта ба с тобом, не знам, али један одоних коњаника, са широком, голом сабљом налете на ме. Држ' одовуд!.. држ' одонуд!.. а да ме дохвати сабљом по главиг, ми одсече руку, али ја сам вегато и бежао око коња и увијао се то лево

а да врдао >

то ДЈоао, тако да је сабља једаако удара* лп ио голој калдрми.