Мале новине

али догађају не придаје озбиљан заачај, п своди г;? на незад вољство малог броја појединаца. 7. Поханшени ОФПцири предани су војном суду похапшени грађани псдедно« судији. 8, Пронео се бзо глас, да је целу ствар изд»о г. Рпзоа. Друга, вересија. тардпла је, да је то учанво један млађв оФнцир. Позиавајући г. Ризова ми не верујемо ово о аему. 9- Стрдни заступници у Софнји послали су својпм владама опширие извештаје о догађају (К?.кав лп ће извештај нашој влади нодаетн њен ћата — дипломата?) Нека наши листови јављају, како у Бугарској „узрујаност једнако расте". Наше пак веста гласе да никакве у-рујун°цти нема, и вако ми познајемо. стањч у Бугаржој цеда ова ствар проћа ће ни на чему, Једпно т;> ште Пањица и још некп могу скупо платити своје протесте. РЗ^РШЕЊЕ ШРТНЕ ПРЕСУДЕ над Савом НиколиЛем, Сре&ком ЈанкоииКем и Миленком СретеновиЛем из ЛисовиКп срзза Еосмајског округа Веоградског за ЛЗВРНШНО УБИСТВО ЈОВ1НА ЈАКОВМЋА учитеља ка ЈГшсовића (Овршетак) У том нриђе капетану Један чича и рече му: — Капетану, ово је моја земља где су раку ископали, ја те молим ве мој их овде стрељати, и грешним ме чинити. ,,'Еути скотино матора, зар те није срамота. Зар оћеш и сад да отимаш? Знаш ли, кад смо зајсдно синорили и кад сам ја овде кочић ударио, и огласили да је ово земљиште општинско ?" — рече Сава, па настави: — „Молпмте" кчпетану, води ме мјјој кући, и стрељај ме на мом имању, бар ће мн моја земљг битилакша, и да ме не проклиње она хуља. Каиетан у први ма пе хтеде их на овом синору да стреља, и пође с њима ка селу. Но кад га кметови у путу уверише, да е оно место, где је рака ископана, општинска, уираво синор између три села, он се врати натраг, те да их ту сгреља. Сељаци су им ту давали, неки вина, некп ракије, а сељанке, која

погачу а која јабуку. Они су све примали, јели и пили. После малог одмора капетан нареди Фамилији њиховој да ућути, и отпочв се читање пресуда По свршеном прочитању, прво их везаше и до раке приведоше. У том свештенак пргфе, и објаепи им, да је дошао, да их исповеди, и да ништа од љега не крију, достављајући им, да признање и кајање ноловин/ греха Бог таким људима ирашта. Иа и вама ако признате, и пвкајете се, Бог ће опростити, и ја ћу се помолити Свемогућем да вам ваша сагрешења онрости. — „Нисмо криви" — рече Сава, — „Идемо Богу на право суђење" — додаде Милован. — „Нека ме Свемогућн узме у своју заштиту, п нек казни кривца, аја, ја ти се, господине, иелим, не донусти, да се кривац не изнађе и заслужену казну добије." — дркћућим гласом, снужденим и тужним лицем, п сузним очпма доврши Срећко. Скидоше капу, и ирекрстише се, а свештенак отноче читати молитву. По свршетку молитве, свештеник се удаљп и капетан нареди, да им ј Фамилија приђе и опросте се. Срећко поче плакати, а °Сава говораше скупљеном свету. „Народе, људи, видите, ми данас гинемо. Гинеуо на правди Бога Гпнеао само за то, тпто не хтедосмо казатн правог кривца, Нисмо ми криви. Крив је неко други који је данас слободан. и који се шета. Алје заклета реч јача но наш живот. Весело гинемо, да дамо примера другима и вама, да се угледате, и да добро пазите шта у животу радите. Немојте лудо да гинете као ми. Судби^а је така, да ии овако страдамо. Ако се деси коме, да какво зло дело учићи, он нека не крије. Нека истину каже, зашто је то учинио, јер ће га то снасти, не ће страдати као ми. Да ли смо ми криви или не, — то ће се видета и дока — „Доста је Саво" — рече пзвригник, — поздрави се са Фамилијом. Кукњава у највећем стеаену; све те нешто жмарци обузамају, кад чујеш онај плач нејаке деце и како очима морају да гледају како им оцеве убијају. — „Оди, сине, да те мајка загрлп и пољуби... одихранитељу мој..." И изнемоглим и дркћућим гласом, и кукњавом прилазаше Сави мајка његова. — „Иди од мене, ти ниси мојамај-

! ка." — И Сава ие хтеде мајку при- ј мити, да се с њом опрости. У том нриђе жена му. Но и с њом ! се не хте опростати. „Иди од мене. Ти ни до сад : нисз била. моја лсена. Па шта ћеш !ми саи ? Била си светска, па и од ! сад буди -- светска. Ето вам је људи " __ — осветнвчким гласом гозораше Сава. Плачући окрете иу се | жена и ириђе својој свекрви, коЈа ништа за себе не знађаше ^ у том ву нриђоше син и синовица. : — „Оди те, деио тоја, да вас последња пут загрлим ипољубим. Још ј сад, па ни адвише...« Загрливши их поче плакати. | Беше страшан призор. И он, који ^о сад беше слободан, куражан, који слободно гледаше смртп у очи и који онако дрско одби опроштај од мајке и жене, пусти сузе и поче плакати.. Кад се опростише с Фамилијама, онда зовнуше и писара Вујића, који се с њима изгрли и опрости ' ). Жаидарми нриђоше, а они сами скочише у раку. Срећко је једнако плакао а Миленко само ћутао. Кад су сишла у раку, Срећко са ! смртним ногледом окрете се Сави и рече му : — „Проклета ти душа била, и овога и онога света. Душа ти се у паклу проводила, Што због тебе ва^о лудо страдах." | — „Доста више" -- рече један ! жанд^рми очи ми новвз&ше иешкирима „Јоште нешто молим, војниче, рече Сава једном жандарму. Кад ме гађате, иемојте ме гађати у главу, но у прса. Да мн бар лице није на! грђено, кад ма је душа крвљу огрезнуга. — „Гледаћемо." ' Ма десет до иетнајест метара удалише се жандарми. | На реду је био први Сава, па Срећко, а за тим Мклован. •— „Кад кажем и пла"(!) опда пу,цајте", рече капетан. Р1 командова се „пли." Испалише четири пушке. „Нити хукну, нит јаукну Нит од себе гласа да»е Но се стресе, главом клону. И у ладну раку паде " И са овог света неста једног мање. Но Срећко не бешз срећан, да ;~у се посдедња молба ис^уни, и да га у лице не стрељају, јер случајно се десило, те га је један згодио баш

испод левог ока у јагодицу. Срећк и Милован беху у лицу попрнели ка< земља Побише и њих, Фамилија одс кући кукајући, а свет се разиђе. сваки својој кући, неки снужден неки плачан. Ето, укратк 0 смо изкожили, извршење судске прзсуде, и на крају ставили бп једну врло лепу папомену надлежнима. Они су убили учитеља Јову на најгрознији начин и за то су стрељанн. Да су они за то убијени, то зна само околпна.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ јавна бвзбедност у Грчкој. Атински ласт „ Ефимгрис " износи број убастава и покушаја убастава која су се десида у Грчкој у прошлој години. Тај дист нзноси број твх убистава без нчије помоћи већ својпм сопственим исчитпвањем, и даје ужасну слику злочинстава *која су тако честа. Рачуна се на 364 убиставг извршенпх од 440 убилаца и више од 400 покушаја убаства покушаваних од 500 злочннаца. Многобројни су напади оружаном руком, туче или свађе које су прелазиле у праву бнтау. Ове цифре превазнлазе оне у Француској чија је нопулација двадесет пута већа. Има на једно двајестину лешчна које су нале од пушке пла ножа убилачках, а убице су још до сад избегли заслужену казну. Бало је н то по грчким улацама, које ннсу Вог зча како жпве — на 60 нрегажених, рањензх плп убзјенпх од кола, коња, Свп тн који сукрива томе кажњавани су тек колако да се каже да су кажњени. И нико од тих нита је узнемириван полпцајом ни државним правобранилаштвом.

ТЕЛЕГРАМН 24 Јануара Букурешт. „Ажанс румеп" демант.је вест о спору међу члановама који би би био нроузржова.. услед оптужбе министра Браћана, и Јставке министра Лаховари. Иста агенција додаје даје министарство саставило изјрву >оју ће поднтти коморп. У један мах коњаеик ме пресрете тако, да његова ејајна сабља полете правце посред темена мога, али пре, но што се сабљ& спусти на моју главу — ја се тргнем иза сва, сав у годој водв!

Потто је саслушао овај мој сав, I. Н. Пашвћ махну главом и рече: — Чудновато! Твој је сан чктав роман. Изгледа да негато значи, а пиак је у њему све тако збркано, да му ја не анам крсна имена. Поједине слике као да неагго наговегпћавају, алв целина изгледа као некаква пшрена збрка. После смо разговарали још дуже о овоме сну. Тумачиди смо иоједине сцеее. Појаву лешине на Теразијама објаснисмо као покушај нанредњака да оживе реакцију. Борбу оо београдским улвцама и наше бежање пред војском н моје вајкање у сеу како немамо код куће ни честита ножа ,»а одбрану, протумачисмо као изненађење, које н&с може стићн ако где год ненадно дође до сукоба између власти и народ«. Општа, нак, слака и општи утисак, који је менк остао од тога ена био је овај. 1, Да ће наступити реакцаја;

2, да ће између народа а власта доћи до сукоба; 3, да ће тај суксб нас (вође радикалне) затећм неснремне. То је, дакле у истини на ваше на мање, но прорицање тамочке буне. Утисак од озога загоаетног сна био је тако саажан, дч се више накако није могао изгллдитн иа моје душе. На против, гато су се догађаји дј»љ«» раувијалв, мени је значај мога сна постиј о све јаснији. Ја сам, како већ рекох напред, оио сањао у почетку 1881 године, а при крају 1882 год. већ сам аочео јасно предвађати, да се испуњење мога спа (фибдажује. Мена се то слутило, ја сам то осећао, то ми се предсказнвало, н ]а сам томе предсказавању дао азраза у иекодико цодлиста'«а, који су за но»у (1883) годвну изашли у „Самоуправи". У твм подјисцимл ја сам н* осиову мога сна сасвим јасао нредсказао зајчарску буну. Чак с ам обележао и саме раднике у њој. Чак еам изнео чача Ниаолу Христића као главаа чиниоца у буна, обележио сам њзгов додазак на владу, ма да у то доба нзко авЈв ни олутао нитл је ико могао верозати, да г. Хркстић може

ноново постата политичка чањенвцаи доћи ва управу земаљоку. Веома је чудновато, како сам ја нашао г. Христића у мојвм нредеказањима, Чит&тељи се сећају да се у иснрачаном ену јављао у два три маха Ј е ,лаа омален, просед, црвен чичнца. Први пут где с киезом Миланом азвакчи сабљу. После га налазамо на 'Геразијама, где лешани меће венац на врат. Најносле ја га при бежењу од војске видим у гитрополији, оиет заједно с кнезом Миланом, где с прозора заповедају војсцн. Менм се тај чачаца урезао у памети онако како сам га у спу видео. Међу тим, ја у то доба нисам познавао г. Н Христаћа. При крају 1882 год. једног дана, пролазећи поред Коларчетове навницз, угледам где одлази доле низ сокак омален, нроеед, рум нстарац, која је као расечеаа јабула о ио налак на онога мога чичацу, што сам га видео у сну. (Настави^е се.)