Мале новине

ксе за све врсте довчлч и забава које се редсвно приређују. Јављајући ово скрећемо пажњу гостионвчара и ка*еџија на првом месту. За оне заб;.ве за које такса није предв^ђен' одређвваће се она прн пријава, * Лицитација. Суд опттине београдке обЈа в љ уј е лицитацицчју за грађење калдрме и откопавање земље у извесним улииама. * Монопол Соли. Упрана монопода дувана, која за сад рукује п монополом солв, објављује, да ће купцп соли у Београду полагати нОвац и примати со у 1ржавном солском ствоваришту на Сав». * Војни обзезннци. VII пуковска о кружна воманда возива обвезнике свпју позива из вароши Београда који се осећају неспособни за војну службу, да се ради лекарског прегледа иријаве поменутој командви то овим редом: Обвезници I позива 5 п 6 Фебруар тек. год. Обвезници II позива 7 и 8 Фебруара Обвезнаци III иозвва 9 и 10 Фебруара. Ко се у поменуте дане не пријави, доцније се његова неспособност пеће узимаги у обзир. ❖ Безградска агенција. Ми смо већ толико пута говорили о неуредносги Бекмана, ше®а „Београдске Агенције" и све .је то остало на иразно и јалово. Бекман опет онако исто шаље доцкан и неуредно деиеше, да ре дакције бага ни најмање немају користи од њих, јер те исте депеше тог истог дана читамо у страним листовима, а то другим речима зпачи да нам наш дј^агп г. Бекман, за читав дан доцније даје депеше, којеби ми тако исто могли превести и из етраних листова, а да се не нучимо око оног његовог сраског језика. Не знамо само докле ћемо ми овако да управљамо питања на г. министра спољ. послова о овој неуредности и мислиш ли ти драги Савушка, што предузимата. Да није и токаква„комедија или полатика?" — А? * За ангажман. Прекјуче, у комаду „Уриел Акоста" улогу Бен Алила приказивао је*_г. М. Петровић, један од

млађих наших глумаца заангажиан. Мн се радујемо што се управа нар. нозоришта стара, да прикупп око позоришта млађе снаге и даје им прилике и воље, да се искрено носвете глумачкој вештини. У г. Петровићу позориште ће добвти једног од бољих млађих чланов? а од управе ће зависпти, ако га одликује анг;<жманом, да тај млади глумац и даље унпева у позоришној уметвости. Очиста, мило нам је што управа ирикупља млађе снаге, а тиме полаже темељ будућњ сти нашег пмзоришта, које, на жалост, стоји врло лоше и у мушком и женском млађем особљу. * Веронаука се у свима пчолама иашим предаје, али ваљда нигде тако као што је пред^је вероучител. у београдској вкшој женској школи. Родител>и ученица 1Г1. разреда В. Ж Школе жале нам се, како је „вероучитељ" питао ученице, каквеје муке имала мајка божија при порођају Исуса Храста? Да ли је била поштена кад је као иеудата родила? и многа друга питиња која се не приличи овде износити. Ми смо с ужасом саслушала сву тужбу и чисто нисмо с"' ели веровати у истинитост њену, али на жало -т родите .Ђи нам тврде да је то сушта истина. Ми за сад ово износимо само онако каао смо чули, обраћајући пажњу надлежне власги на ово те да се сама увери у нстинитост ове жалбе и таког „вероучитељ" н „слугу божјег" ук.чони из тог храма науке. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Батинз у Енглеској. У старој Енглеској нису се још одучили д». редовно дају баш поштено — батине. У некаквом извештају о судским расправама прошле недеље пред криминалним судом у Лопдону, приповеда један лондонски лист следећу лаконачку вест : Хенри Лвнч пстукавши једнога стражара, који га хтеде уапеити, осуђен је на 10 месеца тешке тамнице и на 25 батина деветоструким бичем. — Плодовитост Руса. 0 том предмету држао је уПетрогаду пр >ф. И. Р. Тарханов јавно предавање пре неколико дана Напоменуо је познату чињеницу, да по ст атистичким податцима становништво Русије најбрже У Европи расте; пошто се наиме оно

удвостручује у Фраицуској за 237, у Аустро-Угарској за 135, у Белгвјн за 144, у Пруској на 98, у Енглеској за 80 година, удвостручује се у Русајп за 65 година. Овај н јав принисује Тарханов н јвећој плодовитости счовенск^га племена, а рускога народа на посе, између свих евронскнх; јер док између свих запнднпх држава највећи постотак порола долази у Пруској (4.03'/ 0 ), а највећи број порода на јецан брак у Италији (5), |Русија надмашује и Пруску постотком (5) порода п Италн.ју средњчм бројем норода на један брак. С тога, и ако Руспја заузпма у Еврони прво место односно помора деце, плодовитошћу далеко нкдокнаћује тнј помор, те се њено житељство множи јаче и брже, него ли игде у Европи. — Војвола Монпансије. Из Мадрида стиже вест, ]е ономад у анд?лушком купа ли шту у Сан Лукару ненадно умро во јвода Монпансије, којп је као зет бивше шпањолске краљице Изабеле играо зиатну полнтичку улогу. Филип Луј Орлеанскн , пети Син краља Луја Филипа и бурбонске принцезе Амелије родпо се у Јулу год. 1824 у Нељи-у. Са свпм рапо ступи у војничку службу те је год. 1844 и 1855. служио у Алгиру где се и одликовао и добио рану у Вискајској и Кабилској војни. Г дине 1846 ожениосе са Маријом Лујзом, сестром к(»аљице Изабеле Прогнан за време Феб; уара револуцпје из своје домовине, иастани се у Севиљи. Именован за капетана шпањолске морнарице морко се г. 1868 ради министарске кризе захвалнти на частн п оставитп Шпањолску. Након победе септембарске револупије врати се опет у Шпањолску и неки су листови тада истицали његово име као кандидата на х.ресто. Него његов либерални дух није се слагао са шпањолском ћуди, па с тога није ностнгао ништа, него је дигао против себе силан број противника. Дуго се време уиорно држао и радио, али узаиуд. Ради јавне упреде морво је се тући нч пиштоље са бурбот ским принцом Хенриком. Двобој се сврши несрећно по принца Хенрпка, који је изгубмо живот. Кад је ступио на крмило владе Амадеус Савојски, морао је војвода отићи у прогонство на Бвлеарске острве али се наскоро опет натраг поврати те га бирачи у Сан Фернандо изабраше за свога заступннка у кортсеима Пошто се Амаде/с одрекао, канди-

дирао је опет престо за свога нећака АлФонза. Кашње, кад је Алфонсо засео на гапањолски престо. жовио је час у Иаризу а час у Севиљг Његов снн Ачтон ож г љен је са инђн|анком Еулаилом, а његова кћи Изабела удата је, као што је познато, за нарискога гроФа. — Нема га. Пре неки дан нестало је у Бечу банкара Људевита Х*јма, који је имао радњу на Шотекрипгу. Још се не зна узрок његовбг нестанка. 0 Хајму се зна да је рођен у Новом-Саду — да је у последње време играо на берзи, где је изгубпо много новаца. Тако је дошао у новчае неприлике те у последње време није могао одговарати захтевима сво)их комитепата, који су код њега ималп ^ећих сума на ост»вн. Одмах сутра дан, чим се прочуло, да је п^бегао, подигнуто је против њега код суда -ише кривччних туждбазбог проневерења. Хајм, коме .је сад 44 годиае, добио ,1е 1883 на угарскпј срећки с преми' јам» глпвни згодитак од 150 000 Фор. па је онда отпочео самост* дау радњу, оделивши се од свога брата, с кошм је дптле заједно ради >. Упустпвшисе доцннје у берзанск л зпекулације дошао је мало по мало уфииансиске неприлике. Пре неке вечери рекао је жепи, да ће сутра дан огпутовати у Шопрон да тамо набави новаца, али се брзо сазнало да није огншао у|Шопрон. Мисли се дн има деФицпта преко 300'000 Форината. Лозови, који су били залога за издата оброчна писма, залокгни су а ренте, за које су нздата оброчна писма, нема. Оштећеки су махом сиромашнн л,уди. Мисли се да се Хајм убио, док други држе да је нобегао некуд у Мађарску. ТЕЛЕГРАМИ 27 Јануара Софија. — Данас је држан парастос у католичкој цркви војводи Монпансјеу. Присуствовали су кпез, кнегиња Клементина, двор, министри, дипломатско тело и велики број оФицира. Чинодејствовао је архиепископ Менини. Софија,. — Међу осталим папирима нађена су и трговачкв

ПОДЛИСТАК

ЕРВА В А Г 0 Д Н I А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРЛ ТОДОРОВИЋ (П) „Да бн наш рад и наш иравац био под контролом варода и јавнога мњења, азносимо на среду наш ирограм Ове су речи стојале на челу лвста, За тим је следовао програм, где су у девет одељака била изложена основна начела радилалне странке. Поред нрограма било је потписано 28 народних посланика поименце, а после ових лотписа стајао је додатак; ,,са још 38 другова народних носланмка". 38 и 38 то чани свега 76, а то је зиачило скуиштинску

већину, пошто је целокупан број скупштинара био 143. Према овоме, значило бн да је влада остала у мањини и она би тада, морала дати оставку. Такви су се глаоови и проносили те вечери. Влада је претала да ће дати оставку, ако ствар овако остане, и како радикалци јого нису способнм за владу то неће остати ништа друго но да се опет врати Ристић. Овај глас произвео је нрестрављеност у публици, Нас радиг.але почну корети са свију страна. Одмах сутра дан после тога еретнем се с г. Чумићем на улици, и он ми гласно довикну нреко сокака: „Та ко Перо, тако! Чим те нова влада новрати из Париза (ја сам се тада тек био вратио из прогонства, помилован услед доласка вове владе), а и њој палдум! палдум! док јој не потпали димлије!" — Није тако, није! Није владиништа потпаљено и она ће и даље лепо живети! — одговорнм ја, прелнзећи преко друма да се састанем с г. Чумићем. — Е, живеће! можс живети али ноге јој већ висе. То је сад тело без душе, и то виде и књаз, и народ и противници и сви. Ви те дотерали владу дотле да зави-ј

виси од ваше милости. Велите јој у вашем првом броју да ћете је трпети само дотле док буде вршила ваш ирограм. Ко је тај који ће пристати да бајаги влада, и да седи на мивистарској столици у такој пандурској потчињености? Ови људи, које ја познајем, на то не могу пристати. Ни Ппроћанац. ни Гарашанин неће остати на влади под тим условом. Они су огворили упис у свој клуб, и ако ту не добију већину посланика, они ћедатиоставку. То ти ја кажем! Шта ће затим доћи? — није тешко погодити, и одговорност ће сва пасти на вас. Ово су биле речи г. Чумићеве, и он је говорио истину. Влада се доиста била решила да да оставку ако не добије своју већину. Овај глас пукао је био по граду, а отишао чак и по уиутрашњости. Нас почну салетати сами наши л>уди да гледамо „како било", само да влада не падне, и да нам се опетненатоваре на врат Ристић и Радивоје. Ја и Пашић дошли смо тада у маш сукоб. (Наставн1е се.)