Мале новине

Међу тим ми смо дознали из изво!>а који заслужује пажњу, да је Краљ Отац огпутовао у Врању једино с тога, што није хтео да буде у Београд нри свечаном отварању Св. Савског дома. Дознајемо дајествар текла овако. Г. председник друштва Св. Саве оде сам лично да позове на свечаност Њ. В. Кра.1,а. па том нриликом, наравно, и Крал.а Оца. Тада ]]<! бив. Краљ упитати: — Да ли се не би смаграло као каква демонстрација да дођем ја сам на светковину, ако случајно не буде пошао Краљ V Г. Председник друштва одговори искрено: да или треба да дођу заједно, или ни један, јер долазак самога бив. Краља не би правио добар утисак. Бив. Краљ на то нримети: онда ја гога дана не треба да будем у Београду, јер бити овде, а не доћи Св. Сави на светковину свакако јс незгодно. Што је реко, то и еверовао. — 0 светковшш бив. Краљ отишао је у Врању. Ратно гађање овдашње артиљерије. Јуче је извршено дивизионо ратно гађање у активном саставу. Гађањо ирвог дивизпјона требало је да отпочиње у 6 час. у јутру, али је, из непознатих нам узрока, отпочето тек у 11 час. Дивизијонм је командовао сам нуковски командант. Како је текло "оио гађање и какви су били ресултати проговорићемо у сутрашњем броју опширније, а у бро у затим говорићемо о ономадашњој ма неври. И3 БАЛКАНИЈЕ Проклета шљивовица. «1 >ранцускп лиет „ГДЈшоп Гтапсо - Кикке" прича оваку скаску из послеДњега Стамболовљевога путовања но Бугарској. Путовао, вели, Стамболов и та ;о стигнс у Лом-Паланку. Ту у каваии наније се толико шљивовице да је одмах на месту заспао, али јнаједарсд скочи иза сна и почнс викати: ,,Не дајте... убицс!" — Забринута етража потрчи и све су брижљиво испреметали, али најјлвно од убице ни сномена. Сутра дан месни начелник бпо је жестоко изгрђен, што се усудио да спомене Стамболову о љеговој вици у сну. Свакако ово ће бнтп мало еувишс Француске појезије, у тежњи да пријатељетво с Гусима буде што чвршће.

ИЗ ; ПАРИЗА*) (Вуланзкиааи — војне шаневре — споро уг.ткокавање људства.) Нарочити■ доаис „Малим Новннама"

У прошлом месецу Септембру три су ствари највећма занимале Фраицуско друштво; то су: Исторпја Буланжизма, носледње војне маневре и питање о спором умножавању људства у Француско.ј' 4. Септембра (по новом) република је славила своју двадесетогодншњицу. Од сто година на овамо ни једна владавина у Францускуј није трајала тако дуго, као ова садатпња, треЛа република, и то је баш и давало особити значај ово.ј свечаности. Други Факт, који је увећао значај ове прославе, билаје ненадна нропаст Буланжизма, која је наступила услед значајнпх саопштења што ихјеизнео г. Мсрмекс, доскорашњи ватрени присталица Буланжора и њсгов поеланик у скупштпни. Ова саонштења доказала су да су у Буланжистички иокрет у вслико биде , помешане ројалисте (присталице краљевства). То је из основа нотр<;сло сав углед Буланжеров: он ее у очима • света јавља као ирост варалица, и сав ; му је нодожај пропао. Овај Факт много јс допринео јачању републиканске етранке, као што је с друге стране природно утицао на слабљење ројалиста. Интерееан јс развитак Будан;кпзма, како га цртају ова открића. Он је пун 1 погрешака и ннтрига. То је 'читава дружина варадица, који су обмањнва! ли цео свет, и узајмно 'лагали један другог. Ни један од учесника нпје тачно и иекрено врпшо своју дужност, сем можда једне једпне нанвне жене. г-ђе Дизе, која је била помешана у ову заверу, као убеђена краљевкиња, и која је као најтачнији банкар савесно иеплаћивала све јрачуно Буланжерове, којн нзносе страховиту суму нреко три милијуна динама. * Услед нолнтичког стања које сада вдада у Евроии, од значаја еу многобројне војне маневре, што се овс го*.) У тежњи да што бо.т,е задово.гино наше читаоие, ми смо ое поетарали да нађсмо редовне дониснике у евила ве.шкнм евронеким ирестонидама, који Ј>е нам од врсмена на време јављати шта се интересније и значајније дееи , у тој земљи, било у по.штитком, или научном и књижевном свету. Париз је жижа евронске образованоети, е тога отуда прво и почин.емо доноспти оваке дониее. Доцније биће их и из других престоница. Уредннштво.

диие извршиле ио целој Европи, а међу њима највећу пажњу заслужују руске маневре у Волинији, и Франпуске у северо-исгочним крајевима. У овим Француским маневрама учествовало је више од 80 хиљада људи, и преко 250 топова, а циљ им је био.'ј да носведоче досадање непрекидне уепехе у усавршавању Француске војске. Француско јавно мњење овако је оценило те маневре: атшдија је иоказала одличну окретноет и неуморност; коњица брзину и лакоћу; а арти■ лерија као и увек бида је изврсна.

Но ове две радосне нојаве у Француекој нису биле у стању да занесу и уљуљкају оштре критичкс погледе Француских научњака, те да нревиде и једно зло, које се у Француској јавља. За носдедњих месец дана сва нажња научњака била је обраћена на питање о слабом плођењу Француске расе, и о снором умножавању становника. Сад се већ иоуздано зна, да од четврт сголећа на овамо умножавање! становника у Француској бива све слабије, а етатистички бројеви за неколико иоследњнх година доказују чак да је ироценат умирања већи од нроцента рођења — значп Француска хоће да се изроди ! Дивни еу нанори Француских научника да спасу своју отаџбину од ове опасности. Готово сви философн, екоиомисте, лскари, законодавци н нроповедници морала притекли су у иомоћ да траже лека овоме зду. Више од десетак крупних списа већ су наштампани о овоме иитању, а седнице ј ккадемије за иолитичке науке и наравственост као и седнице медецпнске академије кроз цео носдедњи месец, скоро искључно, биле су носвећене само овоме једном питању. Сва ова истраживања, и ако носе на себи црту унутрашњег Француеког иитања, опе/г зато нмају и свој нарочити ошнти човечански значај јер донуњују и расветљују питања од чието научне вредности. Ето за шго ћу бити слободан да се код овога питања задржим подуже, у колико ј е то могуће у дневном ноли тичком листу као што су „Мале Новине" (свршиће се)

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА „Вршачки Гласник" зовс се нов лисг, који је почетком овога месеца почео издазити у Вршцу, нод уредништвом г. Милана Каеановпћа, штампара из Вршца.

Лист излази сваке недеље на табаку, намењен је материјалним и нросветним интересима, а стаје за Србију 12 динара годишње. Иокретачи веле у уводном чданку, да су око овога листа сакупљене све „најугледније и спремне снаге овога места и околине", а лист ће „служити вазда интересима срп. народа, његовом имену, језику, обичајима, моралу и т. д." У име овога леиога задатка, ми радосно ноздрављамо „Вршачки Гдаеник" и желимо му добар успех. По свом становништву Вршац је српеки град. До скора општннска управа и све месне власти биле су у рукама Срба, као и висока државна звања. Поеледњих година Срби су у томе јако стукли назад. Пострадали су и материјално од Филоксере, која је уништила чувсне вршачке винограде, а у политици су се завадиди и разбили на партије, те пропустили напред Немце. Жалос је била да до сад Вршац, као један од првих и највећих срнских градова у Банату, није имао срп. лист, сад га је стекао н ми само толико желимо да га уме и очувати и одржати на висини да доисга буде представник српских интереса. У то имо шаљемо му дружанску добродошлицу. ИЗ БЕЛА СВЕТА Енглеена еснадра у средоземно м мору зимоваће ове године у Содуну, као што се вели, због ровигог етања које влада на Балкану. Буржоазија и дипломација. Но досадашњим законима у Нс-мачкој, у дипломатске службе нису имала нристуна људи из трговачког и нндустриског реда; дипломатека звања давана су махом ндемићима. По настојавању ве ликих индустријалаца немачких, а нарочито на заузимање Блајхредера, немачки цар наредио је, да се промени статут о ступању у дипломатску службу, те ће од сад и буржоазија немачка моћи заузимати овака звања. Тројии савез. После царског састанка у Гонштоку било јерешено, да се уговор о тројном савезу објави у целини. Тиме се хтедо утицати на Гу I снју, да види како је овај савез чврст и ноуздан. Но доцније се од ове намере одступило и то по саветима Криспија. Криени је разложио, како у уговору има таквих места, која би талијанској опозицијц дада велика маха за агитацију ^нри пзборима. Услед

ЗВЕР-ЧОВЕК роман Ежшга Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(96)

Жак пристаде да пође с Пекеом, који понесе котарчицу свога шеч>а, да се он не мучи, Пеке је знао да у тој котарчицн има још два парчета хладне тедеЈшне, хлеба, и тек начета боца. И баш за то што је знао, био је тако гдадан. Киша нљусну још жсшке, опет сену муња и загрми, опет се обасја сва шупа. Кад њих двојица ноЈ)Оше дево на мала врата, куда се иде у крчму, Лизона се р,еК беше охладила. Она је ћутала сама у номрчини, еевање муња обасјаваше је, и млазеви кишнице цурили су јој низ бокове. Поред ње јебио резервоар с водом, слабо затворен, те .је потекла из њега читава бара и разлила

се између њених тбчкова и сднвала се у јаму пред пећи. Али ире него у!)у у крчму, Жак хтед<5 да се умије. Ту у једном собичку било је свакад млаке воде. Он извади сапун из своје котарчице, те уми руке и дице, јер беше сав гарав. Као уредан машиннст носио је уза се и одедо за иреобуку, те се преобуче од гдаве. до пете, што је у осталом чинио сваки пут кад дође ноћу у Хавр н кад се спрема за састанак. Пеке га је већ чекао у крчи; он беше умио само нос и врхове својих прстију. '1"а њихова крчма не беше ништа друго до мала празна дворница, обојена жутом бојом; у њој беше једна пећ за подгревање јела, један сто притврђен за под, место чаршава беше покривен парчетом лима. Поред стола две клупе, нпшта више. Људи су морали донети себи јела, па су .јели с хартије, набадајући залогаје с ножем место виљушке. У тој соби беше само један велики нрозор. — Да гадне кише! узвикну Жак дошавиги до нрозора. — Зар ви не ћете јести ? — Не ћу, пријатељу, Поједите ви и

мој део хлеба и меса, ако вам се једе Ја нисам гладан. 1 1еке ниЈе чекао да се мнбго нуди: он Се ВаМопи на тедетину, исии боцу. ОМ се често 1'ако гостио, јер његов старешина није био јешан. Пеке је волео Жака, као што пас воли свога господара, јер је свакад појео оно јело што остане лза њега. Поћутавши мало, реви ће он преко залогаја: ---— ПГга маримо мн за кншу, кад смо ево у сувоти ? Оно мени ће бити незгодно, оставнћу вас, ваља ми отићи.... И иоче се смејати. Иеке није крио, казао је Жаку како се спанђао с ФиломеНом Савањатовом. А казао му је за то, да се не чуди што га често не нађе ноћу у његовој постељи, кад га потражп. Филомена је становала код свога бј)ата, у једној соби на доњем спрату, до кујне, само му ваља куцнути у нрозор, она отвори, а он просто укорачи унутра. Кажу, да су кроз тај прозор ускакали свн чиновници станичкн. Алн она се сад држи само са ложачем, ваљда јој је доста и он. (Наставпће се)