Мале новине

141

БРОЈ 46

ЧЕТВРТАК 15 ФЕБРУАРА 1В90.

гоаинд

V-

§ШАЗИ СВДКИ ДАН

БРОЈ ЖО. П. Д.

ДЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ » годину :;0 динара Ич 110 године 15 динара *"* Л * и «вХШ 9 1ИК.1В* 1К РВТ1Т ЈОШЈЧ

ПиСМА и рукоииси П !аљу СК ВлАС! „М алпх Н овина" Топличин кенац 6р. 17., ка герн,«!«; спрату

ДНВВВИ ЛИОТ ЗА СВАКОГА вттжш»Претплата из унутр. полаже се само код пошта

Претплкта св прима код свију пошта у Ср6н.»

За Бдаград неиа повтплатв се прода?« на §рој

Лмст

ЦЕНЕ 0Г/1АСИМА Оа првој страни од петит. реда 20. пр. дпн а на четвртој од петит реда 10 пр. двн. ТРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од иетит реда КШ5Е 2Е1Т0ВО

9г*ао» јевткно, по оотреби » са сликама.

За пвако оглашење плаћа ое држ. таксе 20 пр. д.

ве 'К,И огласи 110 иог .дки

Мој добрп и нигда непрежаљени муж, ојносно огац, брат и стриц ПЕТ1Р Ђ. ПОПОВИЋ председник суда округа смедеревског, премпнуо је 4. оног месеца, иосле седамнајесто дневног боловгња, у 47. години свога живета. А сарањеп је сутра дан у 4 сата по подпе. Јављајући пријатељима и познаницпма ову дрну вест, не можемо а да не заблагодаримо овдашњем свештенству, чпновнишгву и грађанству, које је својим многобројним учашћем при погребу одало достојну пошту покојнику. Тако вст • благодаримо свима пријатељима са стране, који су нам путем телеграФа пзјавгЈла саучешће у тузн.

Дасака орахових и липових имам повећу колвчину иа продију. Дасе се могу видети а и цена дознати ко г мене овде или код Хкџи Томине р^дње у Беогрчду Међулуж.је. 81 4—10 23. Н. СтојишиЛ.

"ХВАЖЕ СЕ посреднаци за продају једног угледног имања овде у БеограДУ, јавптп се уредништву „М. Новина". 136 1—3

Удобан стан у кући Краљ Милана улица бр. 86 (на теразијама) издаје се од 1. Маја ове год. под кирију. Упитати у истој кући Љубица Цинцар ЈанковиИ 109 4—6

7, Фебруара 1890 г. Смедерево.

149 1—3

Ожалошћенп: жена: Јелисавета; син: Милош; брат: поп Павле; спновцп: Миленко и Страхин ; снаха, Полка и остала родбина.

№ ж

Ш Е Ш И Р А

К у великом избору а по цени јевтиној про- Ж

даЈе тртовина КОСТЕ ЕИКОЛНТ.Јх Београд.

142

3 — 10

& &

Мојим пријатељима, познаницима и саотачаственицима г. г. трговцима, који желе упознати се ма у коме роду руске трговине, стављам се на услугу, Адреса за сада.' Господ. доктору А. Крјукову Спиридоновка, Георгиевски переулок Дом, Козлова, за Ј П. КурТОВИћа - Москва, 140 3—5

ХЖЖЖХХОЖЖКЈОЗОС Н 0 В 0 6 Само за 6 динара црнп нај- О модернијп шешир, 0> а за 6 50 динара у нај- "Н; ж елегантнији« бојама, може ^ ^ се добптп у стоваришту Др. ф Јегера. Л А\ Мијаило Мидовановић. ► Ж 147 1-6 ж ^МЖЖЖЖОЖЖКЖЖЖЖ

ОФИЦИРИ и РАДИКАЛИ (Свршегак) У забуни због преноћишта, ми смо на јело били и заборавили. Но што смо у прпи заборавили ми, сетили су се добри ОФицири. — Господо, ви јамачно писте ништа ни вечерали — упита један од њих. — Па, богме, и нисмо, господине; но џаба му и вечера. хвала вама кад ви нас само из онога пакла снасосте! — А! То не може остати тако. Морамо наћи што за вечеру — рече он. Било је већ У часова у вече. У то доба по паланчицама обично је све већ полегало; чаршија сва затворена. Но г. ОФИцир још није очајавао. Он дозва три војника и распрати их на три разне стране „из ока из бока" да нађу меса за два три добра ћебапа. Војници одоше; господа официри остадоше с нама уразговоI ру. Доцније они су један по један

излазили на иоље, враћали се и нешто се погледали. Прође добар сахат; нрође и малко више. На једин иут собна врата широм се отворише — два војника носила су преко рам^ на на ражњев*ма три огромна ћебапа, а двојица за њима носили су иуне шаке окапица с белим и црним вином. Поседамо на патос, сви онако заједно с г. г. ОФвцирима, и дивно проведемо вече, у најбољем расположењу. Неко од нас иримети једноме од госиоде ОФИцира: — Бојимо се да вам што не шкоди ово седење с нама. Има свакојаких људи; наћиће се к.о да вас достави горе, на вам могу што иребацити. — Пре, свега госнодо, код нас се у војсци не трпи међу доуштвом шнијунажа. Такав ОФицир, који би против својих другова достављао што старешинама, био би нрезрен од целог официрског кора. У осталом овде нема шта ни да се доставља. Наша је дужност да вис спроведемо по наредби, а не да вас мучимо. Једино што имамо да пазимо, то је да који не побегне. Пошто смо ми уверени да нећете бежати — то се наша улога своди на то, да вас овде примимо и сутра упутимо даље. То и чинимо! Све је по закону. У пријатном разговору осталисмо тако до по ноћи. Још је само требало да метнемо прсту ухо, па да викнемо певати. Ето тако су српски официри поступали с нама осућеним веле издајннцнма. Као војници они су чинили своју дужност; као људи, где год је бало прилике, они су се сирам радикала показали као добри, поштени људи, као људи од срца, као људи од части и образа, као људи који цене сва. чије убеђење. За време нашег двогодишњег | тамновања у београдском граду ваљада преко 70 официра измењало се на дежуротву код нас. Они су нас затварали, они пуштали, они храну снровоаили, они на састанке изводили, једном ре^и, онп су нам билисве н сва, и од њиног држања зависила је наша већа или мана слобода. И