Мале новине

од 70 — 80 млађих ОФицира, нашло ее само њих тројида који нису били на свом месту. Па и за њих нама је довољно било само да се пожалимо код првога дежурног официрн који за љима дође. Идући пут ето ти већ кривца долази и извињу је се. „Извините, господо, јас ам нрошли пут оретерао у ревности и био малко груб спрам вас. Добио сам за то укоре од другова и ја вас молим да ме извините". Ето како су се благородно и племенито понашали срп. официри спрам осуђених радикала. Па да ли су они заслужили да их баш радикали уштину? Не, ако је то и учињено, то је могло бити само услед необавештеноети. Радикална стррнка ш«кад неће допустити да се код срн. војеке стнори уверење, да јој је бив. краљ Мвлан био мајка, а да јој је радикална сгранка маћија. На против, радикали требадаиокажу да су и у војничком питању већи родољуби од Милана и да им је српска војска, та узданица наша, и боље и искреније нрирасла за срце. Што је бив. краљ Милан чинио можда из династичних рачуна, т<> радикална странка треба да учини из убеђења, у интересу целе земље, у интетересу целокупне будућности српеке. Радикали! велики људи, велики државници одликују се ја (, ним схватањен шта је задатак њинога доба и њинога иокољења. Још за иаших дана неминовно ће доћи на решење животно питање бити или ие бити. Орбија или ће ностати Белика Србија — или ће је нестати и оваке каква је сад. Једно од двога. Прво се може постићи само

и многобројном и добром и ; спремном војском. Покољења што за нама дођу имаће кад да се просвећавају и да теку и све. Нашем колену иао је у део тежак али и славан задатак да изврши српско уједињење. А за то треба силна војска. С тога, где је Милап метнуо једног човека, ви удрите два, где је он ставко једну нушку, ви метите три, где он један топ, ви чнтаву батерију, где он пару — ви три. То од вас тражи домовина; то од вас траже велики срнски интереси, као и добро схваћени интереси ваше рођене странке. Понављам . свако доба има свој задатак. Задатак је нашега доба српско уједињење. С тога дижимо војску. Ту нам је снаА једном велика, слободна, самостална и уједињена Србија брзо ће но-: стићи све друго што јој треба. Београд 14 Фебр. 1890, Оера Тодоргвик БЕОГРЛДСНЕ ВЕСТИ Бурна седкица. У понедељак 12. 0 8. м. скушпт. седнида била је веома бурна. Услсд пон Милавовог предлога, да се незаконвто утицање на В. Скушптину казни смрћу, изродило се јодно иктересно начелно питање: у колико је наш данашњи устав ирави израз народне воље? Пало је много занимљивих речи. Ми ћемо се на то вратити првом приликом. * „Ко другом јаму копа — сам ће у њу пасти" — Ова мудра изрека обистинила се и на злогласном Глигорију Ђорћевићу. Ухапшен веле је у оној истој ћелији у к ју је он хапсио нашега власника г. Перу Тодо ровића. Каква судбина! Сад ће бар Глигорије имати прилике да се лично увери да ли је та

ЛИСТ1К 0ДГ0В0РМ—РАЗГ0В0РИ ИиАар—ефенција Од инћара нема боља ћара , Боља стара аша, но ново џубе. Ин&а рсме изреке (Свршиће се) Сумњате у г. Којину изјаву и смејете се његовој „званвчној исправди"; велите, он сам најбоље зна да је доиста ударен. Којешта! „Зва!", није истина да зна. И од куда човек може знати. Не велите ли п евми да га је тај Богољуб ударио из мрака ? Е па лено, тај нроклети мрак био је тако густ, да г. министар просто није могао видети да ли га то лупи каменица у леђа вли му паде мува иа раме. Јес јес, господо! А шта се бајаги смејете. Невероватно вам да човек може за каменвцу мислити да је муха! А је ли вам вероватно да се може десити ово: Дежи човек полеђушке; има потресе у срцу, мало је слабуњав па

тако лешкари. На један пут он зове свога друга. — Рашо, брате, д сади ма једна бува. Ушлн ми:'у гаће, па ме изеде, .једнако пгра по туру, а ја не могу да се превијен да ]е у хватнм. Моламте сиаси ме од ње. Раша првђе, еаже се и у.че брижљиво тражита буву, кад на један иут место буве човеку искаче мз гаћа — миш! Изненађени Раша тако врисне, да болесник скочи.и упита журнп; Шта је?, да пвје зелеибаћ 1 )? — Миш! мпш! — привиче охрабрнни Раша. и онда прсне у смех. Јес, господо, ово је истивити догаћај. И кад је г. Која тако осетљ ц в, да му жесток матори миш изглеДа као бува, у сред бела дана. , за што да у гусгој помрчини не бп могао мислити за каменицу да је муха. Дакле, баш !»ко га је и лупила каменица, могао је човек преумити и номислити да је нрозујава каква мушица.

1) Пре тога Раши је једном при спававаљу после подне ушао зелембаћ у рукав и уплашио га. С тога је господин болесник сад и иитао да није зелембаћ. Али ово пптање карактеристично је и е те отране, јер показује да је господин тако осетљив да му у гаће могао ући и велембаћ а он би ош једнако, мнелао да је бух а!

ћелија доиста „најбоља сп'као што је он тврдио, кад је у њу стрпао г. Тодоровића. Само опет има разлике. Чујемо да су 34 љубав г. Глвши одмах променили врата на ћелији, и место дрвених метули стаклен«, пошто јеЦ иначе у „најбољој соби" био вечни мрак. Ми ћемо се обавестити о томе. И ако се потврди, да нек • чини изузетно неке милостиње неваљалом г. Глигорију — потражићемо од дотичног разлоге за то. * Хоћв да га молују. Пошто је уведен ред да се сликају сви злочннди којп дођу у притвор кодуправе, то ће, како чујсмо, и г. Глпгорије имати част да га ово данамолују у друштву. с копкарима Ко прави албум зликоковаца и неваљалаца треба да похита с поруџбином. * Хоће да ме поједу пси — узвнкнуо је Глигоријекад су га ухапсили Пра чна зебња! Бар творовима је лако у таким прнликама. Они легву на леђа, дигну ноге и пусте своју воњу, па пси само скиче и трчо около, а нп једно не сме да приступи од страховита смрада. Лакоје твору! * Забава. У с у б о т у 17 Фебруара ове године биће у Грађанској Касинн уз пријатељско су деловање г-ђе Апе Ст * Шрам и гудалачког квартета друштвена забава са ктцер ! ом. Програм концерта: 1. Рајсигер: Увертира „Млпн на стеии" за гласовир ва 4 руке, виолпну, виолу и чело. 2. Фајт: царски квартет. 3. Две руске романсе. 4. Малат: Квинтет из слав. нар. песама за гласовир, хармонмум, 2 виолине и чело. 5. Свобода: дивертпменто изсрпских нар несама за виолину, чело уз пратњу клавирч. 6. Клаузић: „Визија" балада за сшран, виолину, клавир и хармониум 7. Чајковски: Квартет. 8. Вебер: Увертира „Слободни стрељач" за клавир 2 виохи не, чело и хармониум. Погле концерта биће игракка. Одбор грађ. касине има част позвати г.г. чланове и чланице на ову забаву, која ће по избору концертних ииј"са и спреме бити једиаод најлепших у овој сезонп. Приступа имају само члан вп и чланице, као и гости, т. ј. они који

А најоосле нрка јо г. министар баш и ударен, нека је баш и познао да је клменица каменица а не мух«, опет зато шта се све т,> вас тиче?! Ако је ударен он је ударен, ако има модрвцу, његова је модрвда, као г >д што су п леђа његсва, па кад ве боли њега што да боли вас? и кад се *е тужи оа шта се тужате ви? Што кукате на туђем гробљу? Што сте дигли вп дреку на тога г. Богољуба Костомрз вића, кад њему ие замера сам г. Која и велик »душно га закдања да се човев не бламира. Та промпслите само. Кад г. Која, чија су леђа ислеисала, сматра да то није ништа кад добије каменицу, онда игга сте заопуцали ви тумачити ствар као некакав бајаги дубок друштнени појав. Човек вам деое каже, није ништа господо, а ви сад силом хоћете да докажете, као да је то бајаги нешто особито важно, што г. Богољуб записује своју визит-карту каменицом ва г. министровим леђима. Човеку се тако допало, а г. Која му незамера. Па шта се ви онда чешете где вас не сврби?... А бога мп јес! Мрак је до сада скрио безброј иојскаквих ствари, па што бајагп не би Могао сад скрити и

не живе стално у Београду, али буду пријавл>ени од чланова. Нарочите п »зивиице неће се шаљати. Улазна је цена 3 динара за самца, а за породпцу2дчн од особе. Пачетак је концеута тачно у б 1 /^ часова. * Исправка. У чланку „Официри и радакали погрешком коректора речено је да је трећи члан прекога суда у Зајечару био Андра МарјпновиИ а треба да буде Апдра ГрујиЛ, што се овим исправља. * (Српока нота). Нота коју је г. С, Грујић упутио српском заступнику У^С офији да је саопшти г. Странском, бугар. министру сиоЉних послова, гласи овако: Извештени сте мојом депешом, да је иише од двадесет светосавских ггатомаца одавде напрасно отпутвало за СоФију, од којих су неки имали турске, али већина је добила бугарске пасоше. Ова би појава била без значаја, да је потекла"из сопствених побуда ових младића, јер, иа жалост, „стсчено је уверење, да питомци онамо теже, где већу новчану потнору добију. Алп ствар добија други обрт, кад се узме у обзар овај Факт, да Је овдашња бугарска агенција покрепула те младиће не само да навусте школу, но да и у СоФију иду, па им је шта више и иасоше дала, ма да су сви турскн поданицн. Кзкви ће р<>дољуби одрастп од оваких мдаз.ића — то остављамо па, страну, Целу агитацпју и све припреме руково.лго је бугарска агеаат сам лпчно; он је с питомдама држао у бугарској агенције ноћне састанке, спремио је с њима адресу, у ко.јој ђмци изјављују да су Бугари п да је Македонија бугарска земља. Радо верујемо да је овдашња бугарска агенцаја радида то бе;-; зпања бугдрске владе, јер не мОжемо вероватп да би ,)една ааада своме службеном заступнику дозволала употребу тако недозвољених срестава. Ви ћете, господиве агенте, ио пријаму ове ноте, отићп г. Стринском п ставити му до знања цело ово нелојнлно нонашање овдашње бугарске агенције, а ми се надимо да ће г. Странски са својим познатим тактом моћп да оцени к»ко овака дела

једну Богогубову кнменицу. А већ г. министарова модрица, акО се бага и впди, није бог зна шта — случајно се ударио човек о кревет. У осталом, нека би баш све бало онако како ви велите, ја опет не могу одобрити ваш поступак. Какав је то „чаршвјски ред" с ваше стране натурити се за г. министром као сенка његовч. Та ви просто недате поштеном ч веку ни слагати како И да ма је зната само шта би вн хтели?/ П1та, хоћете ваљдв да наш баја Коте пзађе на сред Теразаја, да слиндарп кошуљу, да покажемодра леђа и да внкне: — Погледајте, људп браћо, шта од мене учини некакав нроклети Богољуб М. То би, је л', хтели? А свет онда, као што га је већ бог дао, да дигне целу ствар на „вилдимон", п да привиче за г. минпстром: „Уа, били га". То би, зар, хтели! Е нема душо, мудро наше баја Котенце па се неда преварити. Јок, јок, причајте ви то другом оно ваше: „Ми најстрожпје осуђујемо овај догађај"... „Ми искрено сажаљевимо овакве немиде појаве... Јес, јес, „осуђујте ви најстрожије" и „сажаљевајте искрено" кодико