Мале новине

Чудни гласови. — По вароши се проносе чудии гласови. ГГублака већ ^ва да је истражпа комисвта, која инвиђа иедела Глигорија Ђорђевпћа, донела пре три дача своје режење да се Глигорије ухапси, јер ив слободе смета истрази и може да је осујети. Надлежии суд одобрио ]е то решење исдедне власти и Глигорије, је ухапшеи. Али јуче на један пут по вароши се проноси овај чудноват глас. Пјшча се, па име, да је Глнгорије видећи да ту више нема шале, поручио онима којпх се ствар тиче, да ће он сад одрешата своју торбу и изнетп све што пма, ако га одмах не пусте. Глигорије се веле хвали да има таквих ствари против данашн.их власника, да га оаи просто не смеју држати у затвору. Услед те претње веле да је министнр нолидвје одлззно г.г. -намесницима и да ће сад она иста комисија, која је пре два дана тражила да се Глигорије ухапси сад сама наредити да се Глигорије пусти у слободу. Овакав рад комиси ки био би и незаконит п нелогичан и бесмислен. Ми овај глас просто беле/кимо П'| новинарској дужностп , али право да кажемо ми у њега не верујумо и овде га шносимо куриузума ради. У осталом впдићемо. * Безбедност од војничких изгреда Да би се п р е д у пр е д и л и војнички изгреди, који су тако учестани, да су сем пркчиаенпх штета, ио неки и главом нлатилн, Управа вароши Београда. у споразуму с командантом београдског гарнпзона, донела јр оваку од.ауку. Познато је да сваки кварт има св г >је патроле, и то жандамериску у нисарску. Један писар с једним а:'.пдармом обилази п р е поноћи кварт, а од поноћи други писар с другвм жандармом. Жандармска пнхррла састоји се из два жандарма који обвлазе ноћне стражаре и то ј-дни пре пола ноћи, а други после пола поћи. Над овима стоји надзорна патрола Управина п то офацирска V под Официрска, коњичка и иешачка. Гарнизоеска иатрола, која се прндаје у помоћ управи, саст >ји се из две групе. Свакч група из три патроло а свакаЦпатрола »з три војника. Једна група врши службу пре

пола ноћи, а друга посде пола ноћи. Свакој опет патроди овој придодаје се један нижи чин, жандарм, који ће ову патролу предводпти, и њоч заповедати. Дужност је овах гарнпзоних патрола не самО да епречавзју војничке нереде, но да врше и службу полицвјску, и да буду у помоћ и полицији. Дај боже да се бар овим начином стане на пут војничким изгредима. * Ухваћен. Наши читатељи јамачно ће се сетити како су се прз две годпне појавиле ФалскФиковапе обвезнице управе Фондова. Све до сад том злочнну није се могло ући у траг. Сад дознајемо да је крцвац ухваћеи и већ ухапшен ухваћен је у мељачкој радњидо гостионпце Паркза. У ову превару умешан је и један чиновник. * Са скупшиине. Претрес. На јучерањој скунштинској седници почео је спцијалан претрес законског предлога о мононолу дувана. Свршено је 17 члаиова. С тога што је скупштинска седница држана после подне опширнијп извештај остаје за сутрашњи броЈ. * Протест Г. Рибарац мслио председништво да ономене „Одјековог" извештача што је либералне говоре у скупштини назвао „лпберадска лупетања." Бсјичиб (радикал) пита г. Рибарца а како „С. Независност" може рећи, да се у скупштини међу радпкалпма нал&зи сам олош. * Градска међа У ошптинској седпипи од 14 ов. мее. са 32 гласа против 4 решено је куда ће пролазрти и докле ће захватати *међа наше престонице. У ндућем броју о томе опширније. * Стање воде код Београда за 15 Фебр. 1890 године: Код главне Царинарнпце 2-58 метра. Пролаз испод мостажелез. 11-42 мет. Опалаје за последња 24 часа 0-5 сан. <|Ј> О ДОМАЂЕ ВЕСТИ Аустријанци убијају. Ономад је погинуо један ннш Вишњичаннн убпли су га мађарски Финанси и то

•уз саму српеку обалу. Убилци се правдају как > је овај вишп,ичанин крао дрва из суседне аустриске аа,е. Ако је тако, онда што га нису ухватиди на самој ади. Зар у ади крао дрва а они га убијају на српском земљишту? И где су та покрадена дрва. Кад је убајен онај ко.ји их је крао, дрва треба да су нађена ту к >д њега, а то није. Аустрија је насилно и шеретлуцима приграбила ове аде, које су у сгвари српске, те потоме би најмање имала права да убија сриске грађане, баш да их Је и у ади нашла, а камо ли уз српску обалу, на срисзом земљишту <о>Народна Снупштина 78. РЕДОКНИ САСТАНАК ДРЖАН 14 ФЕБРУАРА П[/едседавао г. Катић. Од г.г. министара: Вујпћ, Ђурић и Поповић. Овој седницп присуствовао је и г. Ј1. !1ачу, управник мчнопола дувана, као владпп повереник да бра-; ни законски предлог о мопополу. Секретар ИириИ чкта протокол 77 ј састанка , Вукосављевић молбе и жалбе. Прелази се на дневни ред. Претрес пројекта закоаа о моно-1 полу дувана у начелу. НесторовчЛ изјављујући да се о-! вим предлогом не доносе никакве! користи држави, нарочито још кад се узме у обзиру, да се њиме иредлаже чиновничко особље, које ће државу коштати 2,700.009. дин. Сем тога овим се предлогом не дозвољава слободна ироизводња дувана, а тиме се сам гатети и народ и држава. ГенчиК је такође нротиван предлогу у начелу; набраја рђаве стране монопола за оне држчве, које су оптерећене дуговима и дацијама, што је случај и са Србијом. У ис том смисду говорио је и г. Срећковић. Р. МитровиЛ прззнаје, да су мовополи одиста штетни, али сад, к>д овај већ постоји код нас, треба га примити Има истина у овом законском предлогу мана и погрешака, од којих могу трпити пронзвођачи, или то све ваља уредиги, како би било добро и корисно и за народ и за државу.

Др. Пачу напомиње, да се 2,700.000 дин. не троши само на чиновнике, како су г.г. ш опозиције напоменула но да су ту урачунати и сви остали трошкови. КундовиА вели, како је у науци о државном газдинству призната истина, да монополи никад нису, нити су могли користити државама. С тога, а и на основу раздога, да се монополом дувана спречава сл >бодна производња дуваиа у наро ду, од чега взвесни крајеви и живе, ваља одбацити овај предлог у начелу. Брани предлог, који је он поднео са друговима и вели, да се њиме и даје држави могућности, да одужи дут, зарад кога је и установљен монопол и даје народу могућности да има сигурне зараде од слободне прерађевине дувана. Др Пачу побија разлоге Кундовићеве, па веди, да нпгде у држ. газдинству не владају разлози, које је он изнео т.ј. да су монопола штетни. У прилог овом свом тврђењу наводи Факт, да монопод дувана постоја у Француској, Италија, Аустро-угарској и Турској. Напомпњв, како је монопол најбољи извор државних прихода, јер се њима држава највише корасти. Вели да су бандероле за Београд и окр. београд. донеле за годину дана 300.000 дин., а сада доносе 750,000. Остаје још само монопод као понајкориснији; њаме се не само не убија, но још и подиже производња дувана у народу, пошто држава саиа купује дуван. АвакумовиК доказује штетност моноаола дувана. Мин. фин. вели, да би се са теоријског гледишта могло виздан доказивати, како је монопол корвстаи, јер у науци "има велики број научар«, која заступају то гледиште. Питатање је само да ди је монопол користан за нас и наше ингересе. На ово питање може се одговорити, да добро уређен монопол користи држ-ви и заштићује интересе произвођача. Држава није никако моноподлсала слободну прерађевпну дувана, већ његову сечу и продају. О.ча је у несољи узела од трговаца прода]у дувана, да сама узме корист, коју би иначе прикатни имали. Сем тога овим се никако не установљава нов монопол, но се уређује стари, који је постао за отплату дуга, учињеног у српскО-бугарском рату. Он ба а сам приетао да се укане монопод

ЦОДДИОТАК.

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(30)

Мећутим влада као да се колебала у питању о скупштини. Ми смо тврдили чак да је због тога било и' мивистарс^е кризе. Свакако је Факт, да је у владиним круговима била јака струја, која је застуиала гледиште, да се нрема уставу не може више сазивати мала скупштина, кад је већ решено да се сазове велика. Питање о томе преломљено је тек у почетку августа. 6. Августа изашао је у службеним новинама указ за скупштинске изборе, који су одређени за 7. септембар.

Уз указ ишло је нисмо министра нредседника, г. Пироћанца, упућеио краљу, у коме се тумачило због чега се расписју избори за редовну (малу) скушнтину, кад би по ранијим решењима, сад ваљало сазвати велику с ;ушлтину. Тумачено је да се тако поступило због преке, неодложие потребе, да се одобри уговор о железничким везама, који се морао вршити до октобра. Према томе и ова скушитина имала се састати само у једну ванредну сесију, с искључним задатком само да нрими тај уговор, Ми смо и дотле живо радили за изборе, али сад, кад је већ и указ био обнародован, целу радикалну странку прожмало је грозничаво ирегнуће. Дан, ноћ радило се са страховитом енергијом. Као што источњачки Фанатици иду у бој за светом заставом пророковом, тако смо се ми сад заносно бацили у најжешће агитације за изборе. Имамо у рукама једно занимљиво писмо из тога доба, у коме један напредњачки првак овако говори: ...„Радшили су овде просто побеснили; све је то листом устало, и од радикалске силе просто језемљи тешко. Ја незнам шта мисле ова људи, али право да ти ка-

жем, човека чи-то подилази језа кад види шта све они раде. Они се спрем*ју као да ће сутра на Косово; они не говоре о овим изборима друкчије, но као да ће се ту решавати живот или смрт нашг или њина. 0»и раде са заносом, с Фанатизмом, готови су на све. На изборе ће се сручити као бујица, и ја просто мислим, да ће нас однети као кад сиина ветрина подухвати лаку сламку. Ништа их задржати не може. Народ је заћорио; његово је јеванђеље ЈЈадикаини нрограм. Где се двојца састану само о изборима говоре Онремају се на све, биће готови и да се бију. Из Београда су добили некаква штамнана унутства за изборе, и једнако их читају и толкују. Ми ћемо на изборима имати посла са занешењамма, против којих ништа нећемо моћи уч^чити Неће помоћи ни власт. ни обаввштај , ни полиција , нико! Ако је свуд овако, радикална је победч више но сигурна, као што је сигуран и наш над, и силазак с владе. Но дај Боже да се само на томе прође." Опис је веран; ми смо се доиста тако спремили, као да ћемо „сутра на Косово", ам само на изборпо Косово. (Н ставиће се)