Мале новине

И"увана, кчд би се нашао који други начин, на који бн се могао плаћати ануитет од два мидијона и 500.000 дин. За предлог опознције којим се тражи иореза од пушача ирема имовном стању, вели, да се то никако ае бп могло извршнти, јер нико пуши, не би се хтео драговољно иријављивати да плаћа порезу. Што ■се тиче порезе, која се удара на народ монополом , на је свакојако најоправданпја. Ко хоће да пуши нека и нлати. Што се тиче одкупнпх цена, оне Јсу удешене оиако исто, какве су и у осталим земљама, у којима постоје монополи На основу свега овог он мисли, да овај предлог треба примити у начелу. . ТуцаковиК је протпван предЛогу, којим се од народа на фини начин врши отимање. Ако се баш никако не може друкчије, но да се мора примити моноиол, онда он иредлаже да се у сваком округу подижу магацнни, у које ће трговци доносити дуван и плаћати тдксу. — После говора. г. Рибарца, који је нобијао све разлоге скушнтинске већине и још неких омањих говора, подпредседник стави на гласање и скупштина примп већином гласЈва предлог у начелу, Опозицпја је гл&сала нротив предлога. «а5<С>^ ИЗ БЕ/Ш СВЕТА — Дете самоубица. У Паризу се убио дечакод дванајест година и то због несретне љубави. Дечак, који станује са овојом мајком у Кие с1е 1а Маге бкло се страшно заљубило у своју леиу суседкицу, којој је било десет го 1ина ту скоро затече мати дечка на нежном љубавном састанку с његовим минијатурнпм идеалом, шошље цурицу кући да се забавља с луткама, а њему очита добру вакелу да га прођу такве романтичне идеје. Кад је чуо шта му маги забрањује, снужди се дечак јако и изЈпна матери да му сад сем смрти не остаје ништа друго, кад не сме љубити свој обожавани идеал. Мати се томе насмеја, али већ сутра дан љуто заплака од бола. Над се вратила кућп, нађе сина обешена о прозор. — Електрично оеветљење у Келну. Варош Келн закључила је ту скоро да уведе елек^рично освегљеље. У ту цел одређена је сума од 1,850.000 марака и утврђена цева за сваку светљнку. Шеснајестострухи пламен за сахат горење кошта 44 Фепига (око 50 пар. дин.) о о ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ — Најстарији књижезници У друштву берлинске „Пресе" говорио је нроФесор др. Хенрих Бругш-паша о „најстаријим књижевницчма". Он је увео своје слушатеље у земљу Ф >раон, која је по последњам истраживањима научника била н прва просветна држава и прво огњаште -итературе. Говорник је показао какнв су углед уживали ти најстарији књижевници на двору н кла с лника, како је њихово звање бпло ннјплеменитије у држави, па су с тога бнли ослобођеви од свију да^ција. У тим земљама, као и нацелом истоку стоји на првом месту вера п лчтература те се још у најстаријпм (>' гословским школама уч ио уз веронауку п остале знаности, особито литерчтури. Папирус, на коме су ппсали ти ђаца уз поправке учитеља, очуван је, а зна се и то, да се пртгив њенах ученика употреб-

љавала н драстичннја срества. Преостала су и многобројна пвсма којима се хвалн књижевни сталеж и у којима се посетиоцп потстичу на рад. Зна се, 'да Егчпћане није ваљало бодрити на то, јер су они а тако ма п најмањи простор испунвли писменима. На падгробним споменицима видпмо у сликама престављен читав низ нееника и хнстерпограФ.т, а о снстематичпој незн уметноста сведоче најбоље огромне књвжнице а чигава маса папируса, хоја је и до неге допрла. — У свом говору иоказао је др. Хајнрих, да се много хиљада годива пре Хр. рођ. књижевпо обрађивао, сем теологије, звездарства н ист фије, — Епос, путонисни роман, лирика, бајка па и љубавне песме. Али за чудо је шго су сви ти египатски пнсци остала анонимнп, јер се држало за некакву срамоту истицатн се својим именом. <б>оо Јавка геверкица (Уредништво јамчи за чуваље тајне. Ћуириском иашквиланту. Ах господкне, како сте ниско пали ! Али не! Вп нисте кали. Тако прљава душа није никад ни моглабити на некој висини. Она није могла на пасти. Но ви сте се управо обелоданили. Уљудним огртачем до сад сте покривали своју моралну наготињу. Сад је лажни покривач спао, и ви се Јављате доиста гнусау да вас прикажем свету. Нека вас он цени. Ви сте волели једно сирото девојче. Али не! Ви сте лагали да га волете Ваш поступак сведочи да ту нраве љубави никад ни]е ни бпло. Ви сте просто имали обичну животихвску пожуду. Није вам пошло за руком да је подмирите и ви сте устали да сесветитеједној сиротици без родител.а. И чиме се светите ?! Штампате и растурате против ње гадне пашкг.иле. Какав разврат! Људи! ви што се ионосите именом мушкараца и мужева погледајте ову наказу но образу и по подобију вашем. паказу која се на једним слабим девојчетом овако нпско свети. Обично се говори да су жене језичне, оговарачпце и сплеткапшце! А погледајте еад ову мушку наказу! И ово се још зове муж, човек! И ово још мисли да живи међупоштеним људима, и да се жена и окући. Тешко кући, тешко и месту у које ви дођете, а благо оном из кога отидете. Оволико за сад жалосни јуначе што над свротним девоЈ 'четом иоказујете ваше кукавичао јунаштво. Буде ли потребно — казаћемо и више. Једна жвна. СМЕСВЦЕ Американски. Као све осгало и крађе су у Америци баснословае. Нридизати све што се може покренути, најзад се даје и појмити, али да се може украсти и од тврдог материјала саграђена кућа, — чисто непојмљаво !! Па ипак се и таква крађа. догс^дила како саонштава један немачки грађевинска лист. У познатој вароши Лујвилу у Кеитуку, а предграђу „КалиФорнија", пмала је удовица Ф. Рос двокатну кућу. У кући неко време није нико стлновао, јер госнођа Рос беше отпутовала нагло да постане још б >гатлјом насдеднпцом свога ујака. У предграђу „КалпФорниј " жике махом рмденица. Оно је по ваздан мир-

но, те и полиција обрића слабу пажшу на све оно што се догађ?.. Прво су дечурлија полупала нрОзоре а покрала што се нашло. Сусвди разаеше огркду и како нико није улагао протест савез чегворвце подеди и саму зграду. Један диже кров, други прозоре, врата и патос, трећи материјал горњег а четврти доњег боја. Кућа се рушила ноћу м сваког јутра беше све нижа, докле једног дана не освану на место куће само провалија од лодрума. Кад се удовица после шест месеци врати своме дому — занеме од чуда. Потрчи у полицију. Старешина посума>а с прва да је жадиља пра свести али по учињеном извп ђају „на лицу места", беше јасна ствар. Отпоче нсграга. Тешкш муком аеке се ствари најзад пронађоше ала све крнвце не беше могућно. И удовица Рос мораде се задопољнти утехОм : да јој је бар земљиште остало, јер да оно беше песковито, за цело на свога плаца не би нашла. — Луди обичаји. На острву Мадагаскару пдеме Сакадана, против кога су Французи годинама војевали, држи се још увек нечовечних обичаја. Тако се тамо свако новорођенче, које се родило у петак однесе у шуму ж тамо остави да умре, јер се петак сматра врдо несретан дан. Из са свим противног узрока убијају се новорођена деца гдавара плекенских. која се роде у недељу, јер очева таква деце се боје, да ће та деца можда бити свлнија и сретнија од њах. Свако дете, при чајем норођају мати умре, казаи се смрћу, јер се таково дете сматра за убицу. Ис го тако се убијају и бдвзнаца. јер се они сматрају као посве пешшродан појав.

ТЕЛЕГРАШИ 14. Фебруара Париз. При другом реиублкканском састанку присуствовало је 191 особа, међу којим 5 мииистара. Г Тирар поиови своје првашње изјнве о царипском питању и рече: да ће пазити интереса земље обазирујући се на политичке потребе. 0 берлинској конФеренцаји, министар рече, да Европске владе преговарају о истом нитаљу даље не може се јоште расирављати, Јако је збор другог мњења, <>н ће бити нри нуђен да остави састанак. Збор је уважно ноступак министров. Добро обавештени кругови твр де да ће Француска присгати да учествује у берлинску конФеренцију, и да сутраодговори.. Будимаешта. Цар је јуче посетио породицу пок. гроФа Андрасија и изјавио је његово саучешће. — У комори пресед ник изјави, да д«а посланика која су код њега била у име г. Абрања, Вису дошли као свеиоци, већ су тражили објашњеља о неким речимг које нису добро разумелк. Иза кратке дебате ствар се сврши. Лондон. Јављају „Тајмсу" да је Немачка пристала да одбаци из програма конФеренције нигање о смањивању часов,1 рада. Брисел. Вл да одговарајући сенатору Ваннуту који је предла^ао да Белгијска донесе у бер-

линској конФеренцији предлог ошптег разоружања — истакда је тешкоће таквог задатка, јер Белгија мора да се држи у резерви и несме да доиоси неке изјаве док још века питања међу силама Европским нису свршена. Рим. Немачка влада изаслала је јуче Формални позив за конФеренцију која ће се одржати у Берлину 15 марта Паоиз. У опште ми>ли се, да ће Француска пристати да учествује у конФеренцији са истим резервама као Енглеска и Бе јг гиска. — Савет који ће испитати сгвар ђенерала Кастекса састављен је од ђенерала ГалиФе -а (нреседник) и од ђенерала Косте/Девердје а,Гишаре и Реркоа. Званични кругови незиају нишга о вести коју је донео „Стандар" да је се Француска примила посредовања међу савезним американским државама и Енглеском у и-иовом - цору о зауставл»ању лађа у Берингском мору. Б еч. Буџетска комисија од бацила је предлог г. Хербета о укидању изванредаа наредбе изузевши Беч. Министар ТаФе изјавио да се не могу укинути док се не стави у живот закон против Анархизма, Петроград. Неоснов не су веста оједиом новом рускомзајму. Софија. Приликом рођендана кнежевог било је благодарење у цркви, преглед војске, примање у двору и свечани ручак. Град је био осветљен. Софија. У вече бакљада са свирком, многобројни народ пра вио је натриотичну демопстрацију иред двором — држапо је много говора. Књ з нојавио се на балкону, захвалио се је и свршио говор ускликом: „Да живи Бугарска. 1 ' Б ерлин. Влада Елзас-Ј1«тариигс а забрани а је до даље наредбе увоз свиња, волова, брава и коза из Мталије, а тако исто и транзит. Хамбург. Лист „Хамбургер Нахрихтен" каже: „Ка.о дозна. јемо из доброг извора, раправљало се је о осгавци кнеза Бисмарка на своје место преседни ка пруског савета и царског канцелара — ала то асправљање је одлож-но. Ради обзира канцелар је одложио своје решење да даде оставку. Б ерлин. Дар је прамио јуче киеза Бизмарка у подужој аудијепцији. Беч. „Фремденблату 44 и„Преси" јављају из Берлина да оставка кнеза Бизмарка тиче се само свога места као преседиика пруског савета. Цар, ослањајућ^ се на успех избора, уб.-дио је инеза да се окане оставке. Може се стално тврдитм да је канцелар на своје место.