Мале новине

дице, као што је овај господин што му сад нуди обвезнице. Промисли се боље и дође му на ум да ће ово бити онај исти, којв је и његооим негпашњем га\ди г. М. Баруху подвалио лажне обвезнице. С тога одговори Илнји и Јовану, да мало причекају, да зовне као баЈаги газду да се погоде. При том каже јеврејски сестри. да ов одлази по Марка Баруха, и да их ооа ту задржи. Марко је био смотрио кад су они иоред његовог дућана прошли. Јован је био окренуо главу на другу страну, и впдев Марка пред дућаном био је узнемирен. Марко га је иознао, да му је баш он продао лажне обвезнице, па је за њим пошао. У путу га сретне и његов бив. момак. Чим је Марко у дућап ушао, Илија га позна, и већ виде да су ухваћеви. С тога изиђе на другаврата и побегне. Марко разгледав обвезнице одмах увиде да с/ лажне, и још боље се увери, да му је баш он лажне обвезнице продао, дозове жандарма и јавч полицији. Јована затворе, а за Илијом нареди се жива потера. После једног сахата Илију нађу код његове сестре. Онје се био закључао, инаопомену полиције није хтео врата отворити. Тек кад је дошао бравар, да врата отвори, онда се откључао. Био је јако узбуђен и викао је: нисам ја крив.. шта ховете са мном... Кад се руковао са сестром казао је: „Еј, сестро, ја одох на робију а имање пропад." У варпши се говори да је овај Илије богат трговац и има имање од 10—15.000 дуката. За сада није ни један чиновник ухапшен. Ислеђење ово предато је г. Божи Маршићанину. Извештаваћемо наше читатеље о даљем развоју ове зннимљиве преваре. * Пуштен. Жалосно ! трипут жалосно! Дакле нису празна гатка они „чуАни гласови ", о којима смо у прошлом бр' ју јавили да се по граду 1:ровосе. Дакле, инак има нешто у ствари, кад се вели да неки данашњи власници зазвру од неваљалога Глигорији Ђорђевића, који се хвали да их све има у џепу, и да га они морају пустита. Јер доиста, на опште изненађење рлигорије је јуче пуштен на јемство.

Она иста комисија, која је решила да се Глигорије ухапси, да јој не осујећава истрагу, кад је добила од суда одобрење за то, она свд пушта сама Глигорија. Јуче тражи да се хапси — данас га пушта ! То је тако противно и закону, и свахом реду и логици, да се ч -век управ 1 . мора каменити таком постушњу комисије. И ту доиста нема друга објашњења, до оно шт> се у нублици још раније чуло. — Дакле крајичак нечијега репа ипак стоји ирикљештен у Глпгоријевом процепу. Жалосно! Ми ћемО се понова вратнти на ову ствар, где је комисија просто поги,зила закон. * Градска међа. Обећалн смо да ћемо у данашњем броју донети !;уда иде нова међа, којом је окружена ваша престОница, по најноввјој одлуцп општинској. Ево дакле како је новучена линија која омеђава Београд. Од Саве л железничког моста на друму Топчпдер-Шабачком; дуж друма преко бив аег тунела до раскрснице са Цветном улицом; од раскрннце Цветне улице поред луднице и Лаудановог Шанца проко врачарског поља и крагујевачаог друма, вододелнзцом и путем који пролази поред необрађеног Макензпјс«ог имања, одвајајЈћи зграде код „Девет кОчијаша" које остају ван међ г <, пресеца празне њиве г. Малоша Симоновпћа свешт. и г. Мил. Банкшића, и излази на куће и каа>ане Луке Петровића а од зграде Луке Иетровића полази преко њива Влај;:а Кашнића поред њиве два гроба (које остају ван међе управо на Смедеревски друм и Тркалпште до друма идући новом гробљу и Ратдрској улици; даље. иде друмом к новом гробљу до последње куће на левој страни; а одатле у правој линији, највише, поред пло та да последњпх кућа у Лесковачкој улици преко лпваде Панте Куртовића п једног дела ГОоповнћеве цигљане, која у главном остаје ван међе на источни улаз у Краљеве коњушнице; потом прелази нреко Крал,ева имања на Баштованску у лицу н иде путема поред Хаџ т ТоМИНОГ И ОПШТИНСКОГ имрњ8 до Дунава. Годишњи скуп Срп ка краљевска I академија наука, држаће годишњи

свечапи скуп 22.®ебруара 1890. V 4 часа пос^е подне, у дворани Белнке Школе. Дневни ред: 1. Заступннк председника Академије (чл н 19 закона), отворившн скуп, чига извештај о раду Акадеиије за годину 1880; 2. Чита се изввша ј о нмовном стању Академнје за 18ч9; 3. Чита се поаив упућеп књижевницнма за Марпновићеву награду (члан 54. тачка в. Пословникова); 5, Читају се имена изабраних новчх чланова Академије (члан 14 закона); 6. Застуиввдс преседнвка завршује светковину кратком речн. Скуп је овај јаван, отворен свакому. * Нккнадно горњој белешцп о ФалсиФикованим обвезницама Управе фондова јављамо: да је још један трговац у Свилејнцу затворен. И он је врло богат трговвц. * Саслушање Бонтуа. Чујемо да је суд вароши Београда ореко г. Мин- стра иностранпх дела, тражио, да се о неким околностама, по оптужењу „Моп атГа" ■— писца „Бомби" саслуша и Бонгу. * Прослава. Д 1ка нашег народног позорпшта у цел >м српству и чувени и љубљени уметнак наш г. Тоша Јовановић слави данас двадесет пету годшгу свога трудног, али и успешног и слав-ог глумачког рада. Вечерас ће се у народном позоришту давати ГрОФ Пракс, комедија у три чана од X. Мељака где насловну улогу игра сам дични слављв 1 ик. Поздрављајући га од срца, ми му топло желимо дуг живот, обилан сваком срећом и радостима да његов моћни глас још дуго одјекује са српске позорнице, на дику, на славу и ва корист целом Српству. * Стање воде код Бвограда за 16 Фебр. 1890 године: Код главне Царпнарннце 2-12 метра. Пролаз испод моста, желез. 11-48 мет. Опала је за последња 24 часа 0-6 сан. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Утемељач Кола Ј^хача „Књаз М хшлн". Његово Високопреосвештенство Госнодин Михајло архиепи-

Ус...радски и митроиолит срнски изволе> је се уписати за" утемељача реченог привредпо — витешког удружења. Нека би се озом племенитом н дарежљивом постуику нашло у српству доста следбеннка, јер је усаех Кола успех свију н&с, а дојакошња ревност шабачког становништва јамчи да је Коло застожерено на врло повољном земљишту и да је руковођено свом збиљом. Забава коју Коло 22 о. м. приређујв показаће колико му рад штујемо, колико смо му на дојакошњој неуморности и истрајности захвалнп и колико свиколици појимамо нужноет економпо-витешког напреткг. Србије као стожера васцелог српства. За то нохитајмо Колу с обилним прилозима у помоћ. * Ново имб. Досадашња железничка станицн у Међулужју иеће се више звати „Међулужје" већ Младеновац. На згради је већ избрисано старо име а написано ново * Извоз ћурака. Стара поштанска зграда у В. Плани, која је отварањем железнице остала нуста и взложена свнкојаком квару, издата је неким Талијанама под кирију за 167 динара месечно с там, да све зграде које подигну на том простору, и све оправке на згради, припадну држава кад закупници престану радпти. Они су ову зграду узела за, то, јер у околини купу.ју ћурке, ту пх кољу, спремају за извоз н извозе за нностранство Они су до сада извезли преко 2000 комада ћурака за Берлин. За сада их кољу и спремљене извозе за то, што још нису начиншш зграде у којима ће их чувати, а кад то подвгиу, они ће Онда ове ћурке храпити и угојене извпзити. За сад плаћају за једну ћурку или ћураиа 2 динара, и сељаци и не помишљају да иду у варош те да ћурке продају. * Грејањз вагона. Један наш пријатељ жали нам се, како се на прузи Београд—Ниш вагони никако не греју, тако да путници морају цвокотатп од зиме. Прошлог понедељника у другој класи путовале су неке жене са ситном децом, која су врискала од зиме И Одрасли људи нису могли а да не осете последице те хладноће, сви су добали јаке кијавице, а један адвокат толико је озебао да га је вел почело пробадати у слабине.

подлиота: КРБАВ А Г.О ДЕКА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ ■ (31) Чим је изашао указ о изборима „Самоуправа" је донела сва главнија наређења из изборног законика. Штампан је и онај знаменити расппс г. Гарашеинов из 18 н0 год. у коме је нолидији сгрого забрањено мешање у изборе. Да власти не би могле обманама утицати на изборе постарала се „Самоуправа" да потанко разјасни све случајеве какви могу настунити, и да даде бирачима упутства како се у ком глучају имају ;?пнашати.

25. Августа јавио се и главни одбор са својим ирогласом на све месне одборе, чланове и пријатеље радикалне странке. У том ирогласу испричана је у кратко трогодишња владавина напредњачка, и наравно нанртана је у најцрњим бојама. На овим изборима народ је имао да нресуди, одобрава ли ову владавину или не. Народ је позиван да „својим моћним гласом" скине са својих груди ову тешку мору, која га дави већ три године. ,,Напредњаци су имали три године за довијахБе. *) Ви имате један дан за осуду." Ироглас се завршивао узвиком: „Све трпети, значи — све одобравати." Полиција је узаптила овај проглас. Сем прогласа узапћени су још и други неки чланци као: ,.Ло је за Астрију" и други чланак „ Ио.иредњачко трогиење буџета." Услед тога, идући број изашао је готово сан празан, с белим ступцима, дуж којих је нисало крупним писменима: „забрањено.. У томе броју главни одбор издао је 26. Августа на целу странку овај кратак апел :

1 ) У првобитном тексту ст^јало је „за ујдурме", алп ндстојавањем умеренијих људа реч ујдурма замењена је са до^ијање.

„Браћо! Нама недају с вама говорити. Људи што тону уздају се да ће им што помоћи ако 1 амј запуше уста. Ови празни, бели ступци казују вам речитије од сваког нашег нрогласа шта влада хоће. Шта ми хоћемо — недају нам рећи. Али ви то чнате Ми ћемо чинити нашу дужност. Чините и ви своју. С уставом и законом у руци сложно на биралиште!" Услед оваке распаљене борбе „Видело" узме нредвиђати да ће се на идућем избору десити нереди, те нам у своме 99 броју припрети овако: Догодили се у земљгс ма какав неред, или чри изборима, или иначе, ви сте нам главни криеци." Мене расрде ове претње „Виделове"; ја тада седнем те напишем чланак који је доцнијечестоспомињат. Онносинаслов „Изволте само Ми ћемо навести неке цитате из тога занимљивог чланка, из којих ће се јасно видети да тимочка побуна није дошла баш тако изненада, но се дала предвидети још на читаава 2 месеца раније. (Њ ставиће се)