Мале новине

На првмедбу путника да се вагона загреју, увек им је одговарано како су цеви на вагонима мешовитог воза покварене, т ма кодико да греју, вагоаа се ве могу загрејати. Обраћкмо пажњу н:гддежних на ово те да не дозводе да се путиици за своје рођине ааре мрзну, већ ако што не ваља нека поирављају. Неће ваЉда хт^ ти да толикам својим немаром докажу, да счо ми јога гори у небрежењу н нетачности од Фрзнцуза, за које смо двзали толвку ларму, док је друшгво експлоатисало наше железнице. Народна Снупштина 79. редор-нк састанак држан 15. фкбруара Председавао г- Катић. Од г.г. министара: Грујић, Вујић и Таурић. Секретар Динаћ чита протокол 78 састанка. Рибарац улвже протест код председништа против ударања појединих новина на достојанство скупштине, тим пре, што то чиии „Одјек", владин орган, у коме стоји да је Р. Нинић одговнрао на лупетања либерала. Подџред, вели да ће против тога предузети строге мере Војичић. вели, да онда треба и „С. Независност" опомепути, пошто доноси у својим уводним чланцима, како се у скупштпни међу радикалима налази сам „Олош." КундовиК вели да јеразлика између онога што се пише у уводним члаацима и из скупштике. Прелази се на дневни ред. Цретргс законског предлога о монополу дувана у поЈединостима. Чл. 1. иримл.ен. Код чл. 2. М. Петровић тражи да се у овај члан унесе став, да монопол дувана не може прећи у руке ЈЈаквог приватног /руштва. Пачу прпстаје на предлог поп Марков. КундовчА мисли да је овај предлог непрактичан, пошто у закону већ има Један члан, које каже дамонопол дувана припада држави. МПоиввиЛ и А Николић противни предлогу поп Марка. ЈонсимовиЛ брани предлог поп Марков. Чл. 2. прпмљен с допуном поп Марка. чл. 3 и 4 нримљени. Код чл. 5. Лешјанин нредлаже да се онде, где стоји, да се потребна количина дувана обЈављуЈе преко званичних новина, дода у„СрпскимНовинама." Известилац вели, кад се каже службене н- ввНе, да се већ разуме да су то „С. Бовине." КундовиК велн да су службене новине п „ вој'ни лист" и „просветни гласник", па с тога је сасвим умесан предлог г. Лешјанина. Скупштина првми чл. 5. по предлогу. Код чл. 6 пон Марко тражи да се цена дувана I класе повиси од 150 до 309 динара. А. МиловановиЛ мисли дл цену дувана треба комнсија да одређује а не министар. Р. МитровиИ упоређујући пређашње цене дувана и садање, мисли да би требало садање цене дувана повисити ако не би хтели да убијамо произв"дњу дуванску. Пачу наводи цене дувана у Аустро-Угарској, Француској, Бугарској Босии и Херцеговини в ТурскоЈ* из којих се в^ди да 100 кила најбољег дувана не прелази 500 динара. Прима предлог поп Марков. МашиИ тражи да цену дувана одрећује мицистар заједно са управом монопола дувана.

Пачу вели, пошто министар одговара пред скупштином за све радове, то опда треба министар и да одређује цену, али ипак одређиваће је у договору с управом. Скупштина, прими чл. 6. с донуном поп Марка. Чл. 7. примљен. Код тачке Б. чл. 8. поп М. Ђурић предлаже да се дуван може садити у Ужицу и још неким местима. Пачу прима допуну пои Ђурића. Скупштина прими тачку 3, с допуном поп Ђурића. Код тачке 4. Бојичић тражи да се дуван може садити ј'ош у неким местима сем поменутих Кундови/1 подпомаже Бојичића. Код тач. б. Ј. Поповић и Т. Радовановић предлажу још нека места за сађењв дувана. Известилац је иротиван тражњи г.г. предговорника. Скупштина примп тачку 5. без допуне Т. Радовановића. Тачке 6. и 7. примљене по предлогу. Код тачке 8. Тајсић тражи да се јозволи сађење дувана у Краљеву и у неким селима испод Ибра. Пачу прима допуну Тајсићеву. Лешјанин пнта зашто није дозвољено Тошгачком округу да сада дуван. Известилац вели да су не само топ ички, већ и многи окрузи изостали. Несторовиб цредлаже да се свакоме остави на вољу хоће ли садита дгван или неће, а не да одбор одређује. Скупштина прими тачку 8. чл. 8. с допуном Тајсићевом. Т. ЂиниЛ предлаже да се и у Јагодини може садитп дуван. Скупштина не ирими предлог Тасвн. Чл. 9. примљен. Код чл. 10 ноп Миловановић тражи да тачка 9 остане. Известилац и Ст. Петровић противни су предлогу. Р. МитровиК слаже се с поп Аврамом. Чл. 10. иримљен је с допунОм поп Аврама. Чл. 11 и 12 примљени. Код чл. 13. Р. Матровић предлаже да јединац може садити дуван на 1 хектару земље а задруга на 5. А. МиловановиА предлаже да задруга може садити дуван на земљишту од 1—3 хектара. Известилац не пристаје на предлог Радисављев, да задруга може садити дуван до 5 хектара Чл. 13, 14, 16, 15 и 17 примљени су после омањих говора. 80. редовни састанак 16 Фебруара Преседавао г. Катић. Од г.г. министара: Грујић, Вујић, Ђурнћ, Велимировић и Милосављевић. Секретар Ћири/1 чита молбе и жалбе. Прелази се на дневни ред. Наставак нретреса закона о монополу дувана. Чл. 18. примљен. Код чл. 19. А. МиловановиК предлаже да се произвођачу дувана може дати половина просечне цене на зај 'ам, пошто је четвртина врло мало. Пачу вели, кад се узме у обзир да други произвођачи не добијају ннкакву подпору, онда је са свим доста четвртина просечне цене, јер кад би дали половину просечне цене, онда ба државни новац дошао у опасност. Р. МитровиИ б ^ани предлог поп Аврама. СреИковиИ мисли да не треба никако ни позајмљивати. М. ПетровиК нредвиђајући да ће управа монопол! дувана, давањем

новца на зајам, дотерати докле н управа Фондова, мисли да овај члан треба са свим избрссати. А. МиловановиК остаје при своме предлогу! Ст. ПетровиК брани одб. нредлог. М. Миловановик и Срећковић потпомажу поп Марка Тајси& вели, како је држава многим пољоприкредним друштвима позајмила новац, па јој ј'ош нису вратила, па да не би овако прошла и управа монопола дувана, мисли, да треба овај члан укинути. М. МиловановиЛ вели да се овом позајмицом не помаже, већ упропашћује произвођач,, јер у случају кад омане година, он неча. дувана, а новац је потрошио, на се онда мора још горе да задужи. Катиб брани одб. нредлог. Поименичним глнсањем чл. 19. примљен је но предлогу одборском. За члап гласало је 48 а против 4-6. ПИСМА УРЕДНИШТ јо У Д Милановац 11 Фебр. 1890 год. Уреднаштву „Малих Новина" Господане уредниче У броју 39. вашега листа а под рубриком „Домаћих вести" изашла је једна нотица, коју је „Пожареаачки грађанин" донео, како сам ја, дознавши, да сам из службе одпуштен, прндигао сав државни новац, како ме полиција петља и хапси али пара ни од корова. Пошто то не стоји у истини, ја вас молпм господине уредниче, да изволите у вашем цењеном листу, дати места овој мојој испрвци: Није истина да сам ја придпгао поштангки новац, него сам на против, све, чнме сам руковао уредно предао; али по рачунској погрешцп изашла мп је разлика за неку малу суму — што се врло често дешава код разиих рачуноиолагача — за коју сам дао гаранције држави, док. се рачуни годишњи не склопе и погрешка рачунска не изнађе, на коме се послу већ ради и у неколико су изнађене рачунске грешке. Полиција ме ,је због те погрешке била притворила и ако сам дао гаранције али ме је суд одмах ослоб >дио из разлога, што крађа или утаја не постоји, него рачунска грешка, за коју Ј'е надлежна Главна Кон^рола. Да сам ја хтео да крадем, неби ја украо 400. динара, него би украо све што сам у каси имао а имао сам по 20 до 30.000. динара, него види се, да су моји политички непријатељи пзнели такво прљаво дело на мене, да ме пред мојим пријатељима и познаницима каљају; но нека им на част служи што су ова срества, изношење неистине употребили да ме малтретишу. СноштОвањем Стојан А. Ђорђевпћ б• телеграФиста ТЕЛЕГРАМН 15. Фебруара Париз — Г. Шпилер јавио је усмено немачком амбасадеру да Француска прима у начелу позив на раднич*у конФеренцију у Берлину. Формалии позив биће. нредат у суботу, Гну Херберту у Берлину. — У комори Гн. Тирар рече да је Турска изјавила, да кад се сврши трговачки уговор француско-турски, Француска уживаће, у целом томанском царству привилегије дру-

гих држава. Ово неће се тицати саме Турске, но и њених васалних провинција поглавито Егиита. Требало је д^кле да Француска не остане иза Немачк- и Енглеске. Поступање као народом најпривилегованијим биће међусобно и трајаће до 1892 г. Лондон. Лорд Солзбери примио је гроФа ХацФелда који му нредаде Фор ^ални позив за берлинску конФеренцију. Петроград. — У војним круговима тврде да ће велики кнез Павле, брат царсв добити команду кавалерског гардиског пука; исти кругови тврде да ће ђенерал Комаров бити замењен ђенералом Куропаткином у зановедништву провинције транскасниске. Рим. — Изашла је зелена књига о окунациЈ*и Керена и Азмаре. По једном брзојаву 25 јулија 1889 види се да уговор талијанско-етијопски чрииознаје Италији ираво над Керном и Азмаром. Верлин. — „Полит. Нахрихтен", оновргава разее гласове о употребљењу Емин - паше и каже, да се не тиче никаквог освдјања, но да ће се употре бити његово знање за корист Немаца у источној Африци Врисел — Ђенерал Ван-дерШмизен добио је укор рад његовог ностунка нри ножару дворца Лакен. Лондон. — У комори нодсекретар Фергусон изјавио је да је ситуацијл на Криту врло новољна. Насиља и крађе престале су. Бегунци су се повратили без да их власти узнемиривају. Ос«м 16 бегунца, сви остали могу се повратити. Лисабон. — Од прекјуче до данас потнисано је за фонд одбрана — земље 800.000 енглеслира. ВукуреЏт — Комора продужена до 15 /к марта. Комора је изглаоала и усвојила предлог, да посланици морају бирати између својих чннова и посланичких пу номоћија. Б ерлин. — „Хамбург, Коресп." потврђује да аудиенција Бизмарка кодцара имала је повољни успех. Ноиуштање јебило с'обе стране Бизмарк остаје и даље на своја места. Софија. — Како је констатован страни утицај у иослу Пањичином Стамбулов у разговору са разним особама изјавио је могућност да би Бугарска могла правити код сила кораке за приррзпање кпеза, те тако да се сврши садашња ситуација која оставља отв-рена врата сваким сплеткама и иобунама у земљи. Надати сеје да ће силе, које желе трајање мира у утврђење бгикаиског полуотока, разумети нотребу нрииозиања што нре данашњег стањау Бугаркој.