Мале новине

; .. 132—172 прпмленн. Код чл. 173. Р. М^тровић иредлаже, да се нлата унравннка мононола дувана смањи на 6.000 дин. и ук ■ не повластица, којом се поставља на 5. год. Т. К. СиасиК тражи такође да се смањи плата управнику. Извесгвлац брани одб. предлог. IIои С миљаниК слаже се са Радисавом. Мин. фчн . вели да управниаа не треба сравњивати са саветницима и осталпм чиновнацима, већ се може смчтрати као ше® какве трговачк& куКе, од чије вештине и заузимљи!Ч)Сги зависи приход те трговине. Па с тога не треба Жалита две—тра сотине дин. кад су у пптању милпјунп. Наводи како се у свима државама унравници ноједнних Фабрика плаћају много ваше но сви остали чиновници. МпшиИ се сдаже с Радисавои. Т:.јсиК ј« иротив н плати уиравн ка по предлогу вл.чдином јер вели, мчнвпол дувана није трговина већ једно одељење мин. фин ., па кад шеф|>вн појединих министарстава могу пмати 6000 ди«. плате, може се и љему сма ;ћити плата. Предлаже 4. класе: 7000, 6000, 5000, 4000 дин. а свака са по 1000 дин. додатка. Ј. Ж. Јовановиб вели да човек који упрчвља радњом, која доноси приX' д блшу 4 милијуна, мора бити вешт и способан, на ириродпо, да се треба добро и да плати. С тога је ,ча предлог' одборски. НасторовиЛ је противан привиаегији, којом се уплавник поставља на 5 год. јер за тах 5 год. он ће да рукује том радњом кно са својим снахилуком, а што се тиче платауправника, слаже се се с вредлогом Р. Митровић«. М ПетровиК и Р. МиленковиЛ браие одб. предлог. Скупштина прими предлог одб. После одмора. Известилац прочпта извештај одбора за адмивистративну поделу земље. Седница је трајала до 6 и почасова по п дне. =*«> о <#*» НЕ^ОЛИКО РЕЧИ © Рударском законодавству у Србији Нема сумње да међу најважније гране наше народне привреде спада рударство; јер, као што је познато, Србија долази у ред најбогатијих земаља у Европи у рударском погледу. Истана, ова радња наше производље, још је тако рећи у повоју али је извесно, да ће у недалекој будућности рударство постати један неисцрпни привредни извор, како за државу, тако и за нојединце, с шо ако га на правилан ток свога развића буду упутили они, који су, положајем својим позвати да се о материјалном напретку народа и државе брину. Где се одомаћи рударство, има сва околииа користи и добру привреду. Надничари, рудари, кочијаши (рабаџије) узимају се од мештава. Они зарађују добру надницу и опет је иотроше ту у својој околанн. Тако се новац иромеће аз руке' у руку. Р^звити и подићи рударство значи уједно ноставати здрав темељ домаћој инлустрији, јер не само да на самом руднику имају сељани нрилвке за зараду, иего се добију у прВ У РУ К У метали, који служе многим занатлхрма за разноврсну ирераду. Радња рударска скопчаиа је са великим тешкоћама; она јеједномучно, трудно, опасно и неизвесно преду4|ће; захтева научно знање, велике дурашности, и великих новчаних жртавг док се до колико—то-

лико, нов.а учтсха дође. Јер, ма колико да се теиника рударства и њине номоћнице геологжја, минера. логија и хемија, унапред отамље, опет нико не може унапред знати, шта земља у дубини свој«ј скривк, но сваки који хоће радњу рударску да предузимље он мора најпре руде испод земље да ченрља, да ркди, тако рећи на „добру срећу", као што је и сама позната изрека рударска вели. Кад је то тлко, онда је држава у првом реду позвана да предузећима рударским све могуће олакшице чинн, да им поставн основу н услове на к јој и нод којима она могу са успехом да живе, да се развијају и да напредују те да постане моћан привредни чинилац у народној и државној привреди, Држ.ава може ово учинити на два начина прв >, иутем добрих уредаба и закона по струци рударској, који ујамчавају задобивање и употребу нодземне, рударске својине свакоме држављанину који за та предузећа воље има и друго потпомагањем таких корисних предузећа и самим новчанвм жртвама. Ми ћемо овде у иеколико речи да проговоримо само о ономе првоме услову, на што нас је изаввало неправично схваћање ружарског права у онште као и погрешно вршење ностојећег нашег рударског закона на по се; а ово чпнимо тим пре што у нас још нема људи к >ји се специјално баве са овом особеном граном законодавства Тако су чиниле све оне држ»ве у којима је данас рудар^тво развијено, па то и данас чине, за то и јесг оно код њих постало један моћан стуб у државној и нарОдној привреди, управо једна полуга на којој је се сва остала индустрија подмгла. Пракилно и успешно рнзвиће рударства тражи, као што рекомсо, добро рудар. законодавство које осигурава свакоме држављанину апсолутно првво на прибављање имовине рударске. По принципима рударског законодавства, руде нису својииа госиодар т иовршине аемљишта, под којим се оне иадазе, својина државе као фиска т. ј. као правредио-Финанциске чињенице, пошто се и она у погледу прибављања имаовине сматрв као и свака друга приватна личност, но су опште добро које сваки грађанпн нробавитн може ако и чпм сагло испуви прописане услове законске: а држава као власт суверен позвана је еамо да га по^ле у том нраву утврди мли другим речима да му на исто само капару пзда зздржавајући сзмо своје суверенско ираво да у општем интересу води надзор над сигурпошћу рудника п да наплаћује извесне дације од њпхове производње (регал) То је тако по данашњем стању правне наука о рударству. На против ако држава хоће да као Фиск рударство унражњава ола мора да испуна исте законске прописе као и свака приватна лачност, Овај принцип одвајања рударске св>јиие од својине аовршизе земне и искључења државе од првенственог права зове се слобода рударства (Вег&ћаа{гаћеи-1Љег<;е с1сч шшев) признат је и проведен кроз законодавства свију европских држава; само се још у Енгдеској и Рус«ји одпжао још исконски принцип, да је госнодар земљишта са искључењем државе као н евакога призатног лица, У исто време и господар онога Што се иепод земљнне новршине находи дакле и руда. Пч овога се јасно ви >|и да руде нпсу монопол дувана и да држава, као прквредна чањеница нема никаквог особеног и већег нрава на руде по нтто га имају поједнна држављани, јер ка > пего рекосмо оне су иди о ипге добро, или добро о

нога испод чијег се земљишта оне находе, и да држЈва као апстрактни појам, као суверен, има само право надзора и старања о унапређењу и сигурности рудничвој (Вег&ћоћеИ). Сад да видимо како код нас у овом погледу стоји. Ми имамо закон рударски од 15 Априла 1866 гед. Овај закон израђен је нешто по германском, а нешто по фрапцуском руд. законодавству. Као што је познато и у нашем је закону усвојен принцип да су руде оаште добро, и да сваки има право руде истражпвмта н обделавати п > прОписима тога закона, а не да топраво од нечије милости зависи. Око је начело јасно изречено у § 3- нашег закона рударског где се каже; „све руде и коиови бали онн у земљп или на површини, јесу добро држапио а не онога чија је земља" а т. д. а то је санкциннсано и чланом 176 Устава. Али кад се к*же добро државно, знача оптптенародно добро; јер овде ваља разумета државу кпо суверена, а не као Фисикуса а да је то тако види се још јасвије из § 6. истог закона, у комо се вели ово; „истраживање и обделавање руда п Еопова. од стране прквителства предузета подлеже овпм истим законима правилима" — Дакле јасно и чнсто казан ), држава је у овоме погледу равпа свакој привнтпој лпчности. (Наставиће се) ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Стара Србиј . Из старосрбијапске Мптровпце пишу „Србобрану" ово: „У пркос доласку турске појске, ипак се у све то већој мјери чпне разбојинштва и уцењују иаши људи. Заштите нема ви од које стране. Ми се тужимо, а овамо долазе вестп још црње од Приштпне и Призрена. Тамо се чујем удара намет на вилајет Шта је узр >к томе : да ли је Турска ослабила те не може да нри тегне кускуне, или је то са њеним знањем. Свакако би требала Србпја да нас заштати од оваковог насиља — ин -че пр >падос,мо". Гразно убиство

(допис „М. Новинама".) Рановац 13®ебруара 1890 год. Поред честих убисгава, паљевина н крађа које се дешавају у срезу млавском окр. пзжаревачком десило се и ово убнство. У Кладурову селу овог среза неки Миљко Ј. Гајмћ, од дужег времена није сз слагао са женом и сином, и у тој свађ ^ жена и син да 6 ј га се једном за свчгда курталисали, закољу га ножем и на најгрознчји начин изболч су му главу и уши, па крв и косу која је том прилпком одпала закопали су у истпј соби где су убаство извршили па су по том земљу добро утапкали и полила нодом да тиме тр аг овом грозном убиству прикрнју, потом су обоје и мајка и син отишли на "салаш, јер више нису никог у задрузп импли Сугра дан кад су кући дошли њега бајаги нађу у кући мртва, к јом прилаком нададу дреку и кукњчву. На ову лар"у дође кмет кј.о власт и трагањем нропађе рупу где је косч и крв зчкопана, к ( л'ом прилкком усмотри код сина крвав нож о чаму није могао одмах на питање одговорити. Кмет је обоје одмах у хгпсио п државној власти предао. А шт 1 се даље истрагом сззна ј.шпћг. Овај

несретнн сдучај нека буде пр.м^) супружнама на озбиљнију слогу и Љубав са породицом. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Затрпао их снег. Из Њу-Јорка телеграФишу да је Аделина Пати са својим друштвом, путујући из Мексика за северну Америку, затриана снегом и да је читавих 15 сати провела тако. Једва су откопалп воз испод свега. Сви су путници јак» зазебли. ТЕЛЕГРАММ 18. Фебруара Бер лин. Од ужих избора познато је 69 и то: 6 консервативаца — 1 државне странке — 13 народних либераза — 7 центра — 22 либерала опозиције — 13 социјалиста — 1 Ве.м> и бдемократа. Б ерлин (у вече) Од 93 ужа избра испали су: — 9 центра, — 33 либерала опозиције —13 социјалиста — 3 ВелФа и 6 демократа. Париз. „Меморјиал дипломатик" јавља да претеће понашање краља Дахомајског тражи да се из Сенегала пошљу одељења војске у Кутану. — Овогодишље велике маневре биће држане између Перон е и Камбре а под главном командом ђенерала Било а. — „Тан" јавља да је новоименовани министар Буржоа посетио Констана, који му у вече нредаде послове миминистарства . Није истинита вест даје Буржоа примио портФељ под условом да министарство учшш нову изјаву Париз. (Комора) послаиик Драјфус, поднеће интерпелацију о оставци преседника касационог суда Моро-а и даће оставку на сенаторство. Ђрисел. Умро ја Примец бив министар унутрашњих послова. Занзибар Данас је приспео овде Емин-паша. Иариз, У вече. На ужем избору округа, Пантеон изабран је буланжиста Наке с 4496 гласова против опортуниста Бурнвил-а који је добио 3694 гласа Већи део републикански листова држи оставку Констана као знак падац логминиотарства. — „Голоа" хоће да има неког додира са ствари Орлеанца и назначује као и други листови буланжистички могућност кризе преседничке. — „Журнал де Деба" осуђује именовање радикажца Буржоа.— „Репиблик Франсез" тражи да миеистарство донесе свој програм. <•