Мале новине

И доиста, слободео се може рећи, да ни једна досадашња влада , није дол«зила са већим моралним капиталом, ноовавла да радикална. Тако исто ниједна досадашња в лада није била у тој мери потпун господар ситуације и толик<» независна, као што је то иало у део радикал ној влади. То је у осталом и сасвим природно. Уз краља Милана , и с краљем Миланом ни једна влада није могла имати тачо одрешене руке, као што их има прва влада без Милана. Сам тај Факт, одсуство краља Милана, велико је преимућство, које за овч двајестак последних година није имала ни једна досадашња влада. С тога су на нову владу и полах^ане големе наде; од нове радикалне ере много се очекивало, а те наде, придавале су и 22. Фебруару велики сјај. Он је сматран и још се сматра као светао дан, као дап ослобођења, као дан спасења и избављена од штетвога и ненародног иравца, којим је догле ишла и унутрашња и спољашна политика српска, чији је иредставник био бив. краљ Милан. И ако народна изрека вели, да се дан још цо јутру познаје многи су мишљења да је минула година још и сувише нратак рок зр правилну ороцену, да ли је нова ера, оправдала или обманула наде које су на н у полагане. Али и најодушевљенији обожатељи „новога доба", што је настало од лањскога 22. Фебруара, морају признати да је за ово годину дана њино одушевљењеприлично охладнило, а њине наде приметно избледиле. Узимајући у процену целокупно стање ствари, какво је било пред одступање краљево, мора се сматрати као срећа по Србију што је краљ Милан мирно и добровољно оставио престо краљевски. Кад су већ ствари дотле дотеране, одступање било је најпаметније што се могло учинити. Али с друге стране ни један разуман политичар неће тврдити да је за Србију срећа што у овоме добу, кад на Балкану сваки час може планути, на српском престолу седи малолетни краљ. Намесништво је увек најслабији и најнемоћнији облик владавине. Њему не достаје баш оно што је суштина, снага и преимућство монархијске владавине — владалачки ауторитет. Кад се једна нација креће да оствари велико дело свога народнога јединства, ( она истиче једнога вођу свога и око њега се прибира и концентрише. Свако доба и сввко велико народно дело тражи једнога вођу и представника свога, а та улога природно је намењена владару. Бунтовна Србија у почетку

овога века имала је свогаКараЂорђа; дипломатска, преговарач ка Србија од 1815. имала је свога Милоша; задобијање градова имало фе свога Михаила; ратови за независност имали су свога Милана. А данас? — данас имамо намеспиштво. Ко зна како у великим нокретима народиим огромну улогу игра ауторитет и чуиено име једнога народнога вође, лако ће појмити, огромни недостатак данашње Краљевипе Србије, којој н» челу стоји намесништво. С тога гледишта немамо разлога да се радујемо даровима које нам је донео 22. Фебруар Но значај и замашност оне големе промепе, која, је настала 22. Фебруара прошле године, још се не може одмерити пи по огромности последица ни по благотворном или злотворном утицају њином. Оцена, правилна, непристрасна оцена 22' Фебруара још лежи у будућности. ■ооо 6Е0ГРДДСКЕ ВЕСТИ Њено Величанство. Краљица Наталија прошетала се јуче послс по.ше с госпођицом Богићевићком кп. Махапдовом улицом * Изостао. Други чланак о Јагодинп у коае се понова апеловало на правичвост радикалнпх посланика да не цвељевају Јагадину и да јој не чине неправду, био је већу шташш кад нам синоћ стиже вест из скупштпне, да су коцке већ пале, да је схрељање осуђене радикалие мученице већ извршено. Јагодина је већ лежнла мртва на скупштинск >м столу и ми нисмо имали више за кога мислити. С тога је тај други чланак новучен да се домуни мислима о Алексинцу, којије такође пмаонесречу да подели злу судбу Јагодине. Кад нисмо могла ни одбрзнати ни одмолити ова §два поносна гнезда радикална , онда да их бар братрки ожалимо. * Са скупа На годпшњем ск\'пу, београдског певачког друштва држатом 11 о. м. изабрата је нова унрава и то: за преседника г. Ђока М. Станојевић проФесор, за потпреседника г. Драгутин К. Петровпћ чии гл. контр >ле, за благајника г. Васа Костић благајник еквитебла, за пословођу г. Мнлан Ннколић чинов. кредитног Завода, за архивара г. Пв' тар Хиблер чиновник задруге, а за одборнике Гг. Тодор Станковић чин. Ђока Драгутиновић. чинов Димитрије М Ђорић трговац и Фађејев Голумбовеки благајнок Фабрике дувана. На истом скупу на предлог управе устаповљене су још две врсте чланова и то добротвора и утемељача. Добротворп биће она лица, која подаре друштву најмање 200 динара а утемељачи 100 динара. Од улога добротвора и утемељача установиће се сгалан фонд , од којег ће се само приход трошити на текуће друштвене потребе. Пошто се показала потреба за измену друштвених правила, то ће се ради тога у скоро држати в нредни збор на|јКојем ће се утврдити прав.1 добр творх и утемељача.

Београдско певачко друштв" 1 , ЕајстариЈе пев. друштво у Србији „колевка" осталих певачких дружима, — већ 38 година врши усиешно св ј културни задатак, дало је Д"вољно докзза, да заслужује, да у св^је добротворе и утемељаче може у скоро бројати многе пријатаље ове лепе установе. * Забава Под високом заштитом Његов >г Величанстса Краља Српског Александра I. академиско друшгво „Обилић" ириређује на дан нрогласа крпљевине 22. Фебруара о. год. свечано обилићево вече у дворани велике школе. Почетак у 6 часова у вече свршетак у 8 чае у вече. Програм: свечаног Обплићевог вечера: I Химпа Краља сриског, пева „Обилић" 2. Реч Омладини. 3. Поглрд на пр шлост п садашњост српског народа. ЈТоклач Омладинц, 4. Закликпите, нева „Обилић" 5-Обиччји а песме Срба у Старој Србаји и Македонији. 6 Од Битољ стана на Сол^н дојдох, дует 7. Српска мајза декламацрја. 8. Где је ср ,ска војводина пева „друштво учнтељске школе." 9. Народни збор нева „Обилић." Слободан приступ. Добровољни арилози примају се са захеалношћу. * Забава. Под покровптељством скуиа црк.-школске јеврејске општине сргско-јеврејско музикално друштво „Давид" уз при'1атељско суделовање г. ЈоспФа Свободе приређује у суботу 24. ов. мес. у дворапама „Гркђанске Касине" свој нрва Концерат са Игранком у корист сво.је касе. Почетак у 8 часовч. Прпступа имају само нозвати. Програм: I. део: концерат. 1. Српска химна од Д. Јенка. 2. говор друштвеног нреседника. 3. СинФ ^нија из опере „Ба 8сот1»иг§а к од Солера. 4 ОгобвтШегсћеп од Ј1ангера, квантет за 3 вчолпне, вполу и чело. 5. Персис^а ноћна стража од Михај/еса. 6. Фантазија за. виолпну по Вердиевој опери „Н. Тгоуа^оге а свира јсдан члан друн1тва, прати га на глас'виру г. Јосиф Свобода. 7. Давид марш од А Капса (први пут). II игранка. * На изјаву Глигоријеву у 32. бр. „Српске Неззвасности" имамо да прнметимо ово: Глигсрвје правдајући се што је изузео 2121 динар из диспозиционог Фонда више, вели кг.ко је он то издао људима која [су му служили као тајва полиција. Међу тим, он Је иследиој комисији изјавио да је суму од 1700 динара изузео 15 маја пр. г. на угушивање нереда и да је 421 дниар издао људима који ће шпијуиисати г. Гарашанина у Земуну и нашегг 1 власника г. Перу Тодоровића овде. Пре свега за угушење нереда од 14, и 15. маја није му треОало никаквпх новаца, јер је за то имао на расположењу жандармерију. Али баш и да је узео тај новвц на то, ппак је он тај новац, како чујемо, узео из депозитне касе а то без одобрења надлежног министра. који мора знати коме се и на такве цела издаје новац из диспозициовог Фондаикоји и сам мора узети потребну суму од г. министра спољних послова, који и рукује тим фондом. Даље, немогуће је да је он 15-ог маја пр. г. узео ту суму на то да шпијунпше нашег власивка а г. Гарашаиина у Земуну, кад се зна да је г.Гарашанин тада још био у граДУ и да је тгк у јуну месвцу прешао у Земун Сем тога, ваља нматп на уму и то да је преподобаи Глигорије пензиовован 16 сентембра а он баш тад.ч и узима за „тајпу полицију"

плату у напред и то до краја окт»бра, дакле за месец и по дана унапред и то онога дана кад је пензионован. У ствари Светозара Бешевића, бакалског к^ЛФе, кога је он незаконо лпшпо слоб »де иа послв протерао у Ивањицу, снзиали смо јВч Светозар је дошао вз Ивањипе и погодио се чод неког Ђорђа бакалипа из Палалуле. Ђорђе је добар и угледан газда, а Светозар му био ваљан, иоуздан и п,лпте» момак Али преподобнп Глагорпје <л некуд сазна, да су гг. Тајсић и Шолајаћ по' лали Светозара да убф бив. краља"Ми ;ана те за то н реда тадашњем старешини кварта палилулског да га претгесе. Старешина то и учпна и не пађч код њега пошта друго сем неких писама његових другова из Ивањаце, у којима еу биле најобичније ствард. Глигорије паређује президиЈалош ст решини, да протера Светозара. Старешина му одговара да за протеривање пема заионских основа, јер Светозар има уредну буквицу и доброг је владања. Глагсрије му пподруги пут наређује то исто предизајалво и старешина му тако нсто одгов»ра. Кад је Глигорпје и по трећа пут нар^дио сгарсшана да иротера С*етозара, он се онда морао покората тој наредби, <суди» Светозара на пет дана затвора а хфотерао га. Кад је Светозар поднео протав Глигорија тужбу иследкој к мисији он се азговарао да то нпје његовч ствар но ствар тадашњег старешине кварта иалилулског. Притешњен овај је показао президијале Глигоријеве којима му незак' нато наређује да Светозара протера. Кто тако стоја ствар нашег преподобног Глигорија, бив. управника вар: Београда, а не оиако како се он брани у „С, Нез "Висноста". Сем овога против Глигорија има још маса тужаба, и ма се не можемо начу/;ити што пх г. мивистар унутр. дела не спроводп иследноЈ комасији, нарочато тужбу Павла Пегровића из Неготина да му ^е Глиша узузео 50 дуката. Ми знамо многа недела Глигоријевв и чудимо се дрскости његовој да може и помислити још да се брани. Ми знамо на пример како је дошао до кола и коња, за које је узим а о и узима 25 дуката кирије што се њима служп Фрацуски посланик. Па најзад, могли бп упит^ти ГлигоРпја је ли платио коње Мдадену кочијашу од кога вх је „куаио" као управнак, пошто их ј *е погодио а колико „клатио" Недела Глигоријева очита су, њих нико не може збрисати п уништити и правда их мора по заслузи казнити. Глигорије се не може ни на који начин извући, њега мора и г постићи ће заслужена казна, па мт. га, и по' ред свих јасних законских прописа, иуштали на јемство. Тако стоји с преподобним Глигоријем. * Осуђен. Јучесе у суду вар. Београда био накнадпп прегрес уреднику нашега листа за чланак „Шта је о«о?" у 256 бр., за две домаће вести у 261 и 262 бр., за чланак „Да л је нолиција илн Романија?" у 264, за чаанак „Радикална влада и штампа" у 286 и чланак „Две првче" у 272 броју нашега листа. Суд 1'е нашао да постоји дело увреде Глиша бив. управнику и ако је доказано да је истина што је против њега изнето; да постоји дело увреде Краља да су дела у продужењу и осудио га месец дана затвора за прво, друг ■, четврто и пето дело, а за друго н треће ва сто динара ровчане ка-