Мале новине

пе шп, ?ко то пеби м^гао платити т|.ећином свог непокретног ичања, онда да замени с 10 дана затвора. * Мад* одговор на мало питање. Внше „једчо мало питање" у 49. <5р. нашега листа тако је написано, да га ми у лист не би ни примили да нам нпјг пало ва ум како су таква Одбијања бесмислена. Што не примамо примио би други; ви би дахле ипак реклп што хоћете, а овако у добитку смо бар у .толико што имамо умесан повод да изнесемо и нше гледиште. Суштина је вашег „малог пита1ва", ово: Његово Високопреосвештенство г. митроаолит Михаило непријатељски је р^сположен спрам св Савсксг друштва. Ви то не кажете ичреком, али то провпрује из сваке ваше реч-< Већ ту одмах се не слажемо. А колико је то његово слагнње, видећемо из одговора на ваша питања. Иитате: знамо ли да ли ја г. мптрополит члан друшгва „Св. Снве". Не знамо! У књизи, изданој прошле године где је друштво уппсило све своје досадање члаиове утемељаче, г. митрополита пстина нема. Но он се могао уписагп п додније. Најпосле могуће Је да се још никако није ни уппсао. Узмнмо века је баш и ово последње, опет за то из тога једног Факта ми не можемо изводиги да је г. митрополит непријатељски расположен спрам друштва. ,у овште, ми Срби имамо веома ружав обичај те присвајамо себи право да комотно п без зазора завнрујемо у свачије кесе и без апелате лресуђујемо гчта је ко требало да плати и приложи (ова је навика тако општа а примери овога завиривања у туђе кесе тако ""су чести, да се по некад чак и вама дешава те вехогице западнемо усличну Јногрешку, т. ј. поред највеће контроле уредничке , ипак се промакне по таква белешка, послата са стране! У теорији абичн^ смо сви побор ницк сл боде, а кад дође до дела ли би радо присвојали право чак да коптролишемо колико ће ко бити дужан да чини милостиња и доброчивства. Отуда је п> текло и ва1пе „мало питање". Као што већ рекосмо, узмимо дакле да г. Митрополит још није члан друштва „Св. Саве". Значј ла то да 'је г. Митропклит нелријатељски расположен спрам друштва? И шта нам даје право да одмах тако зло помислимо! Ма смо видели г. Митрополата каео је својски, ус .»днО чинодејстовао при ударању темеља у Св. Савском дому. Мп знамо да друштво Св. Саве има и данас своју канцедарнју у Митрополији, у непосредној (шјзини г. Мнгрополита. ^.«јпосле знамо г. Митрополата у оппцте као човека одушевљена за на^е народне ствара. Поред оваких Факата сме ли се из те једвне чињеница што г. Матро полит можда још није члан друштва Св. Саве изводити погрдан закључак да наш првосвештеник мрзи родољубпво друштво Св. Саве? Не, ми то немпжемо допустити. Може бита пуно других разлога зашто је г. Митрополит задоцнио са уписом у чланство друштва Св. Саве. Што ми поуздано рачунамо, то је ово: да г. Митрополит у своме. родољубу неће заостага иза осталих родољубивих чланова друштва Св. Сиве. А када ће, у ко^и дан и месец баш то бити оставите најпосле, слободу да Његово Високопреосвештенство само то одреди. Но ви правпте упоређење — пи. тање шта треба да му је пречеколо јахрча илн друштво Св. Саве:

На то ми велимо: обадве су установе намењене племевитом, родољубив^м задатку. С тога може бити сасвим свеједно чега ће се један родољуб пре сетпти. Можда је јамачно била проста случијност што се г. Митронолит прво уппсао за члана кола Јахача. Можи:а му је згодно дошла понуда за то, просто погођеп је удесаа тренутак. Ето тако ми гледамо на ову ствар и с' тога, хвалећи г. Митрополата што је постао члан утемељач* кола јахача ма још не налазимо оиравлана разлога да га у исти мах нохудимо што још наје (ако није) члан * утемељнч друштва Св. Саве. Што није то ће бита. Похвалимо дакле једно већ с ! -ршено добро дело А када ће за њпм јдоћи и друго, оставико најпосле да то то промиси сам добротвороц који најбоље познаје своје нрилпке. То је наше гледиште, на ову ствар. Уздамо се да ће време оправдати наше машљење..Деспли се пак преко очекивања да време иотврди вашу ирешоставку звајте да се ми пећемо побојати да и г. Митрополиту исто онако искрено инрекнемо вашу осуду као што смо му у првој белешци изјавили вашу благодарност. * Стање водв код Београда за 21 Фебр. 1890 године: Код главне Царпнарнице 2-39 метра. ГГролаз испод моста желез. 11*61 мет. Опалаје за последња 24 часа 0*3 сан. <о» Народна Снупштнна 84. РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН 20. ФЕБРУАРА Преседавао Катић. Од г.г. министара: Таушановић и Поповнћ. Секретар чита молбе и жалбе. Пои М. ЂуриК интерпелише минис тра спољних послова због вишњичко г догађаја, а Авакумовић са друговима интерпелише мин. фин. Прелази се на дневни ред. Претрес предлога закона о адмииистративној подели краљевине Србије. Известилац чита 1. члан, тачку по тачку. КундовиК тражи карту Србије, да би имали бољи преглед. Ст. ВукчевиИ тражи да се у предлогу измени назив браничевски и да остане пожаревачки округ. Несторовик противан је да се мења назив пожаревачки. Скупштина прими предлог Вукчевићев. Известилац чига тач. 2 и 3. Мл. ЖивкоеиК тражи, да у округу врањском буде окр. место Лесковац; а округ црноречки и књажевачки да се споје уједно; моли да га потпогне 12 посланика (нико се не јавља). Известилац чита тачку 4. Ј. Ж. Јов. вели, како га је веома изненадило, што је укинут шабачки округ. На широко и на дугачко труди се да побије предлог §одборски. Тражи да Шабац и даље остане окр. место. Бранећи своје гледиште, између осталих разлога наводи и то, што Шабац има блистова, 12. парних машина, које врше, иувеликом броју добрих коња и волова. Међу тим Лозница ће остати Лозница вели он, па ма била или не окр. место. Није противан да се Лозници да што у накнаду за то. Тражи да га потпомогну (потпомажу га сви посланици шабачког округа)Вит. МладеновиИ говори у корист предлога Јоциног. Ђојч, не увиђа да због шабачких во ова и коња Шабац треба да бу-

де окр. место (весео смех). Шабац што има неће изгубити. Напомиње, како п други народи унотребљавају за административне центре мс ста тиха, а беже од места трговачких. С тога отиада онај разлог, да Ша бац треби. да буде окр. место за то, што је врло жива трговачка варош. Брани одборско мишљење да Лозница буде окр. место. СреКковик безусловно тражи, да Лозница буде окр. мест >. Рибарац говори у кОрист предлога Ђајиног. Поред осталога вели, да је Лозница копча између Србије и Бос е, да је ирета томе врло важно место, и кад је веби било, требало би је створити. Даље напомиње, како је Лозница па средокраћи округа, те је тако пароду ближа, п то наводи као разлог више да Лозница буде окр. место. КундовиЛ вели, да не би узе > реч, да о тој ствари није говорио Ј. Јовановић, пошто су обојица заинтересованм лично. П(бија наводе Ј. Јовановића, како је у Шапцу интелигенција и како Шабдц има све и свч. Вели, лакоје у Шапцу да има све, кад је вечнто давао посланике, које је влада хтела. Међу тим з аових 10—12 година Лозница је давнла махом опозицчонаре, те тако излази да је зрелија, дакле и интелигентнија од Шапца За одборско мвшљење. Риста ПоиовиИ вели, да нема нужде да имамо центар наДрини, али не мотивише никако свој навод. Он је за то, да Шабац буде окр. место. Ђ/ириК говори о националности и патриотизму (Кундовић се крсти). Вели да Лозница не лежи ни на|каквом путу за Босну. Мип. унутр, дела мишљена је, да Шабац буде окр. место. Т. БојичнЛ нредлаже Лозницу. КундовиК потнуно побија нав д Ћирићев. Доказује му очито, да Шабац нема никакве везе са Босном, позива се на то, што је министар хтео да укине ђумрук на Рачи, као но све ненотребан. На протав обрт са Босном цреко Лознице врло је велики. То сво]е тврђење ноткреиљује цпФрама. Вели, како иде главни пут преко Лознице и Зворника и Фоче, из чега се види, да г. Љ. Ћирић ни појма нема о ноложају подринског округа. После тога настало је поименично гласање: За предлог Ј. Ж. Ј* глзсало је 61, а иротив 37. Известилац чига тачку 5. Ту је било разног мњења. Једни су хтели, да за округ дунаааски буде окр.место Смедерево, а други Београд. Међу говорницима, који су тражили да остане округ београд, били су : Авакумовић, М. Марковић, Срећковић, П. Ђорђевић и Т. Вукосављевић. А за Смедерево бзли су ови: Ђаја, А. Николић, Ђ. Петровић и В. Радовановић. Скупштина прими предлог одборске већине. Седница је трајала до 1. часа по педне.

85. РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН 20 ФЕБРУАРА Преседавао Катић. Од г.г. министара: Таушановић, Гершић а Поповић. Прелазп се на дневни ред. Наставак претреса закона о админи^тративној подели земље. Код тачке 6. (Ибарски округ) М. Сретановић предлаже да се овај округ зове Руднички и да окружно место буде Г. Милановац. В Млиденов ћ, Р. Протић. М. Даниловић и П Смиљавић слажу се са Срвтеновић°м.

Известилац, а и скупштина прими измену Максимову, |односно иазива округа. Код тачке 10. Катг.ћ прсдлаже да Ћуприја буде окружно место, прво, што је Ћуприја ближе центру, што је Јагодина близу Крагујевца, који је окружно место, што на десној обали Мораве сем Врање и Пожаревца нема чи једае окружне вароши, и на послетку, што је број порее^ ких глава већи у Тупријском но у јагодинском округу. Т. К СаасиЛ слаже се с Кагићем. М. ЖулооановиК побија разлоге Катићеве, па нели, исгина јеЈагодина удаљена од Крагујевца 6 сати али на путу се налази Црнп Врх, који је непроходан. Велп да је Јагодина далеко од Крушевца 8 а Ђуприја 10 сати, дакле и ту није никаква разлика. Главан разлог, због чега треба Јагодину узети за окружно место, јесте тај, шт> јагодин. округ има 3 велика среза, којима је ближа Јагодина него Ћуприја, па и сви срезови ћуприског округа, сем једнога дела параћин. среза, ближи су Јагорини него 'Иуприји. У индустријском ногледу Јагодина је много претежија од Ћуприје. ЈоксимовиИ се слаже с Милијом. Ђ. Анђелковкб наводи овај разлог што је народу лакше ићи у Јагодину него ли у Ђуприју, јер су путови врло неподеснп. А што се тиче културнон поглед«, Јагодина је надмашила Ђуприју. Рибарац вели, кад је скупштинека већина при претресу, које место да буде окружна варош Шабац или Лозница, као главан разлог наводила надмоћност народа онда треба и овде тако ието да ради, па пошто ћупријскп округ има 17.000 и нешто више пореских глава негојагодински, окда треба и овде узети за окружно место Ђупрпју. Нротиваи је завођењу среза Раваничког. У <>дбранбеном погледу Ћуприја има бољи положај. Вели, како су Свилајенаци Параћин прве трговачке вароши. Из свију ти,с разлога он је да Ђупр^а буде окружао место. Ђаја наводи као разлог, да се не укине јагодински округ, што, вели, ако се одузме Ђуприји начелство, њој не би ништа шкодило док би Јагодини шкодило. С тога је за одб. предлог. Срећковић, Ђ. Иетровић, В. Радовановић и Др. Илић за Ђуприју. Ј. Поповић, М. Поповић, Кундовић и Т. Ђикић за Јагодину. Скупштина прими тач. 6. по одб. предлог >••. Код тачке 12. Срећковпћ предлаже да се укине књажевачки округ, а да остане зајечарски. Р. НиниК да остане књ. округ. Ђаја за предлог одб. МиловановиК предлаже да се укине округ књажевачки и остава алексиначка. ЂуриК и А. Пиколи/1 за предлог одборски. НесторовиК се слаже са Срећковаћем, да се укпне округ кљажевачки Др Л. Илић з'а предлог одборски. Скупштина прими тачку 12. по предлогу одб>рском. Код тачке 13. Срећковић предлаже да се укине тошшчки округ, а да остане кишки. ТаушановиК. пзјављује своје мњење што су сва г.г. посланици бранилисаоје локалне интересе, а заборавили опште. Лешјанин брани одб. предлог. Скупштина прими предлог одб. с 51 против 29 гласова. Сецпица је трајала до х / 3 9 часа по поднс.