Мале новине

српској. Дакле, и п» трећи нут те молпмо, прави уредниче нишке „Слободе" да нам право кажеш, да нам, као оно некада у штампари радничке задруге, живо и верно опишеш: који је то био онај „прост редов" штосе „борио на Сливниди" кад се у Беогрзду „ратоборно" уређвв,1ле и Општ. Бовине?" Је ли то онај исти јунак који је у нашем присуству причао и сликао своје бежање са тога мегдаиа к, о нешто „главом без обзира" но којн је у једном другом, ужем и интзмнијем, кругу пршнавао: „да је у том Оегству ччк и споју пушку бацио, па се, после тек са пушк >м коју је од једн г рањенпка узео ил' оте ■, команди јавио?! Је л' тако то било Саво?илије тебе неко погрегано разумео, па и нас иогрешно известио? Ми тебе не бедимо, али нитамо — и то јавно пит .чмо — опога бестидника у нигакој „Слободи", онога ниског нападача војнич. имена једнога Ванлића — да нам тако ист » Јавво к'же којн је то Сава Кукић на Сдивнид ј био, и оваку кураж показао? Је дп то онај исти кога ми знамо — п кога и „ фондови " знаду? или је то некакав други човек, случај 10 имењак и „презимењак његов?... Дикле, Саво, ти велпш: „да број или проценат изгинудих у једдом рату не доказује нпчију храброст." И не доказује, Саво, — *ли само не доказује храброст оних и онаквих војника који би изгинули у дивљем бегству — на пример — по што би св >,јв пушке бацили, а пре него би стигли да се у команду с туђр.н иушком јнве! Војска, пак, Саво, која м же да покаже и докаже: да је у току рата, готово, из дано у дан биЛл у крвавом коштацу с> неирајатељ-м; да је тога непр чјатеља, доа је би > њо.ј бројно раван, не еамо тувла него му л у гврђене подожаје с фронта одималч, заробљенике у дуплом броју хватала, и троФеје —пушке и топове —на сабљи добијаЈа, таква којска немч чега да се стиди кад је о офанзив /, о вр дности и храбрости њеној у нааацу, реч, С друге стразе војска, која м жеда д>каже: ди. је одступила текпред троструко п расдим не^ријатељчм, па и то тек но што јој је попестало праха и олова; даље, да је иу том одступању и кадрк и вољна била да тако надмоћном, п успехом ониЈеном непрпјат љу, даде онаку једну дводневиу, страшну и крваву, б,!тку као што је битка на Пироту да му тако рећи с празнои пушком, оспори једну отвор' ну, јер неутврђену, варопг, и још да ју — по што ју је првог дана и губила, — одма сутра дан с голим грудима и повраћа — јест такча во,скаЈ— војска , Саво а не куке и кукавице њене —- јер тога зеља у свакој војсци има — мање ил , више —таква војска, хоћу д \ кажем — не само да нема чега да се с;иди од своје одбране него има сваког правч, и пред богом и иред светом, да се њоме дичи и поноси. Јест ако, ико Саво, баш тл и таква војска има права свакоме да к-,же: да је број ил' ароценат њених мртвих и њенит рањених веран сведок војничке храбрости ! Иа кад хаква војска и једну Сливницу има и дочека, јест, и онда, Саво, има онаправо свакоме дакаже: је Т, Слченица је моја, алије она моја рана — није моја љага. Она јесте несре&а, али није срамота за сраско оружје." Да! и тако је, Саво „Американац" увек мислио, па тако увек и говорио и писао, — о једној Сливиици. Разуми добро, увек , а то ће рећи: и онда, кад |е Пирот пао, и онда кад је опет устш, и онда кад је опет пао, и оада кад је Кевенхилера видео, ка > год и онда, кад је (тај исти Пирот) хроз уста аробуђене Срби)е

охоломе Бугарину у Букарешгу, мир гордо диктирао! Понављчм тако је Саво, писац ових редова мислио, говорио и писао, и у рату и у часу најстрашнијих вести са бојнога поља иа тако мисли, говори и штше, данас о Сливници у најдубљем миру. Алнжни сведоци, Саво! они су, веруј, себе досто|аи биди и онда кад су пушку под морање носили, и данас кад се, с пером у руци, и плазе и бече, и аче и јуначе! Они су се као такви, одликовали и на Сливници, и после Сливнице, па се само природно тако обелодањују и данас у нишкој „Сдободи." Ну, хајдемо даље. (Наставиће се) <9*ИЗ БЕ /ЈД СВЕТА — Жвна-агент у мушкам оделу. Женски агенти нпсу у Верлину нпшта ново. Рачие Фирме шчљу својим муштеријама жене, к/је примају разне наруџбине. — Ну агент^а у мушком оделу је ииак иешто ново и по Берлик. Млада удовица некога агснта у Б рлину, пош о јој је умро муж, била је приси.1>ена тражити хлеба да бар иекако проживити може. Најпре добида је месго у канцеларији ведике агентуре с маслом ну дневпо седеше од 8—9 сати шкодило је одвише њеаоме здрављу, иа ,]е на савет декара папустила го место А /и пошто без саслуго није ниаако жзвети могла. преодеауда се у мушко одело, те је молила свога шеФа за упражњено место агенга Фирме. ШеФ је мирнпм подсмехом приипо понуду, и то на сво;у срећу, јер му ,је тај вешги агеаг, кргсае и елегант е спољашностп за мадо вреие пра бавио внше муштерија, него сви његови претходници. Но то, да се у том агенту, крије жела, остала је тајна за спољни свет. Удоваца је ошишала к >су, гдас јој је био мало ду'>љи но у остилпх жена и то је досга доприаедо илузији осгалих људи, с којима је општила. „Ви сте красан дечко зашго нисте жена!" такв,.х комнлимеката чуо је наш агенг чешће из уста његов !1х муштерпја. — Но ових дчна учпнио је гае® фирме крај томе ласкању и узео је свога агента за жену, на немало чудо његових муштерија. оооСМЕСШДЕ — Женски журналисга. Једна од најзачимљивијих појав 1 парпског журнадиссичког света, без сумње је г >спођа Саварин, бивша редакторка часопаса „Сп с1и Реир1е«. Као п свакп другн журналиста зарађује свој хлеб — пером пигаући у „ОП В1а88 а под псевдонипом Жчкилена, у „Оаи1о18" под именом Рене а прп том са жарким одушевљењем војуј_ за социјалпзам. У оном њезином лепом обличју у оним смешећим се усаама и у оној Њ 'Знној нежној пвјави, морао би сваки видети пре све друго но зчстучницу социјалистичких тежњакота се ни мало се не усгручав* кад приступа остварењу тчх идеја. Да је ослободи Финансиских непралика извево ,је госнођу Саварин на њеи садашљи пут живота чувени покојни социјадиста Јулпјус Вале. Испрва је морала п>стаги гл\'мица. Вале јој у духу већ наменио главну улогу у драми „Ба Оош(;?и8е, 1 која је још ненаппсан i бала у њ?говјм духу; адч доцније сети се он поља, ! на коме би госпиђа С>варин могла развита свој таденат и узме, је ?а | сарадницу. Иосле њ тоае смрги у.?е-1 ла је госпођа С^вариа на себе вођење диста »Сп <1и Реир1е ала г . је'

брзо напустила услед нчсганулих размирица из«еђу ње и њених сараднчка. Свој чданак на расамку завршида је оким речима: „Носледњи пут се осврћ м назад, стискаи при( атељима руке п —збогом. Сче што собом носим, има лоста места у џепној црвено) марами. Хоћу ли да моји нријатељи сазнају г :.е Сћ налазим одломићу гранчицу од стабла и положићу је ну свој пут" Госпођа Савараи задржала је свој стан у бившој кућп Сп с!и Реир1е. Њена соба украшена је свакојнким успоменама. над камином налази се на пример црна мраморна таблица у којој је цушчано зрио из дек*звиљског крзмања, а под њпм натоис „олово не убија мисли." Госпођа Севаркн 'није написала ни један ромаи или новелу јер је сву са^ју снагу посветила диевној књижевности. Али се некч њезини чланци читају са свим кчо новеле— јер су писани елегантим стиоли и дубоким осећањама. Претрес Јаши ТомиЂу (наставак) Нг председнпкову молбу Свед>>ци се повуку награг. Кр. одветник госп. Ауред плем. Поп вић Славни кр. судбенп столе! 4. јаиуара ове г>диа прободеа ,је ножем на овдашњој железничкој станицп, на перону Миш* Дчмнтрчјевић, власники издавалац „Браника", лисгч к >ј'-: овде азла.чи, тако да је за неколико манута п умр'о на лицу места. Злочинац Јаша Томаћ, која је на лицу места ухваћен на суду предат, признао јосвоје дело приликом кривичне истраге, изјавивша дајеМишу Днмптрајеваћа убио са напред смишљеном намером. Сведоци, који су у току исграге преслушааи потирђују овчј исказ признања у његовим поједипостима. Тако сам дакде на ссиову свршене истрчге ја као застунник иптужне вдасти подигао тужбу протпв пменеваног оптужепнка, да је ово убаство о ком решава 278. §, казненог зако.ш. И кр. судбени сто је примио ову моју тужбу, узев је за правомоћну. Ја оптужбу са своје стране задржавам и молим да се отпочие ноступак доказивања. Председник. Према томе овим се отпочање доказивање. Пре свега читаће се, шта су исказчли подоцаји. Ча га се. Преседнпк ирозива: Мита Димитрпјевић — Предсе ^ник: Ви сге се иреко свога. адвок1та обратидп суду, да желите, да в>ш се иа данашњој коначаој распраии очува а р а в о на накн -1ду ш> - еге. Изволите дачле казатп, шта ви мнслаге да смете тражати и ио каквом праву ? Мита Дпмитријевић: Ја сам од сина добивао месечно 50 ф >раната. Преееднпк: Закон каже, да она имау права тражити накнаду .атете, које је убнјена ила умрли био обвезан издржчвати. С^д. да ли ,је ваш сиа Оио дужан вас издржавати, или ви пмате толико имаљч, дч сте и бе ј његовз 'отпоре могли живети? — Колико имате пензије? Мата Димитријевић: 180 Фор. сввга! Преседнаа: РЈвосге мало час, да вам је сиг дгвао 50 ф . месечао у иомоћ, да можете живетн. А имате ли породиау? Мита Димигријевић: Имам жеау и кћер девојку Јесте, добивао сам 600 Фор. годишње. Председник: Жзште ла дакке *да вам се какв^ накаада осигура? Мита Дам. Желим. Само — има ди тај убпцп шгогод? Преседаиа: То је друго натање, кој -) не спада сад ов^мо, нег > само желите лп ви накнаду?

Мита Дии.: Желим. Преседннк: А колико? Мнта Дим. Онолико, колнко ми је давао мој син сваке године. Преседник: Дакде 600 ф . годишње? Мита Дим : Толико је било увек. Преседник: Знате ли што, како је наш син убијен или заклан? Мита Двм.: Не зним ништа. Преседнак: Насте била онде? Мига Дим. Знао сам, да је било нешго међу њома. Преседник. Шта сте зналп? Мпта Дим.: Да су се по новинама >репирала, али шта су имали једно с другим, не знам. Јаша Томаћ. Има му 34 године; вере је грчко-правосЛавне; нема деце у браку; новпнар је: без имања. Био је кнжљен због прсстуиа у новинама. Није био војник. Председник. Још васједаред опомпњем, да пред судом искажете само сушту и јасну исгину Ако вас што запитам, а неразумете, онда ћу друкчије казати, да ме схватите, Кад сте се посдедњи нут видели с Мпшом Димптрпјевоћем и где? Ј. Томић. На новосадској железннчкој станици на перону. Нредседнак. Ког дана? Ј. Томић. 4-ог јан. о г. по новом. Предсеенпк. Испрачајте, шга се онде збало. Ј, Томаћ. Пр бо сам Димитрајевића ножеа. Председник. Како сте отишли на станицу? Как,о сте знали, да је он онде ? Ј. Томић. Случајно сам га спазпо оног дана, где иде са женом и Јоксимовићем на железницу. Одмах сам за њпм отишао па сам иззршио дело. Председнак. Рашчдааите ми све, ка^о се збило, пошто сте из кола изишла, (Ниставаће се) ТЕЛЕГРАМ 1. марта Веч Господски дом усвоио је предлог да се постави друга железничка пруга Кракова, — Пршемасд Дазов — У комислји о школа«а карданал Шевб >рн прочитао је у име епископије аустриске једау изјаву, у којој су пзражене жеље епископије да се основне шаоле држе у уском смислу верозакона. Миаистар Гауч рекао је да ће те жеље поднети Маапстарском Савегу на ре пењз, и молио је Комисају да се за сада ствар одложа. Одлагање је примљено. — У иарчица п р о т п в агенат емиграције у Вадовади гл^вна кривци осуђени су на тешку робају од 1 до 4 V* године,^ Остала оптужеаица осуђеаа су на затвор од 1 недеље до 6 месеца. Веч — Талајански амбасаде гроФ Награ подази јутрос за Веоград на подворење Краљеваћу тадајанскбмРим — Комора — Крис.ш је пре. дложио да се у Риму нодигае једаа сиоменик Мациаију и тражао је да се предлог огдаси као хитан шго је и усвојеао. Са 143 против 49 гдасов» комора је уевојила кредат од 17 и по мидиона за Јарут без дима, Лондон. — Подс ^кретар Г. Горит најмеаоваи је за првог преставника при берланској рад шчкој конФгренција. Тврди се да ће други преставин бати Сир Ватиан Хулдеворт индустријалац у М»нчестру. Веч- — По „Н. Ф. Преса" Цар је иримио ос авку министарстаа Тисе — Минастарство Саааријево иреставаће се комори у понедељак.