Мале новине

Зај»м износи 26,666,500. — дин. и раздељен је на 53.333 обавезнице. Обчвезннце гдасе на 500. — дин и )1 ма цу 5°/« 25. — дин. интереса, који ће се исплаћивати у четир пута преко године, и то сваког првог: Јула Октобра, Јавуара и Аирила по нов. кал. у суми од 6-25 дин. здато. Овај зајам је на првом месту гарантов(ш приходима од експлотације српских држ железнпца и вишцима прихода <>д таксеапх марака и од пореза на обрт. Упис ће ее отворити у Паризу, Женеви, Бриселу, Базелу, Београду и код свију странвх короспондената и агенција париеког Креди-Лиене-за. У Београду ће се Јупвспвати код ][|.ивилеговане Народче Банке Краљевиие Србије. Упвсна ценаје 416-25 дин. зи 500. — дан. номинале или ол 83'25%- Ближа пзвешћа даће Народна Банка у проспекту, |који ће благовремено обзпанити. * Саучешће Краљевска влада послала је Њ. Височ. цраогореком кнезу Николи телеграфски израз свог саучршћа утузи,којаје кнеза постпгла губгтком најстарнје кћери, кнегиње Зорке. * Стање воде код Београда за 5 и 6 Март 1890 године. Ко!1 гдав. царин. 3 29 м. — 3"57 метра. Продав испод мос жел. 10'71 м. ™ 10' 43 м Придошла вода 22 еант. — 28 50 сантиметра. Народна Сиупштина 102. редовна састанак. уторак 6. магта. Преседавао г. Катић. Од г.г. министара: Гершић, Поповић и Ђурић. Свкретар Ђирић чита протокол 101. састанка, Вукосављевић молбе и жалбе, Ђорђевић предлог А. Љубичића, Д. Ћирковаћа а Б. Куна гровића, да се један део гкружнчг суда премести из Пожаревца у Градиште, и питање поп М«рка и другова на мин, ун. дел«, ио ком је праву началник среза тамнавског окр. ваљевског прврез, који је имао да се утотреби на зидање среске канцеларије, повиси иише него што је едобрила надлежна влас и мислв ли нредузети корк иротив тог началника? Прелази се на дневни ред. Мин. н. привреде одговара на интерпелаивју М. Миловановића, што је држава одузела некам селима и сељапима земље, које се налазе исиод Јухора. Вели, да је мин. н»р. нривреде одредпо 1886. год. комисију /а огралћчи планину Јухор. Та комисија нашла јс, да су многи сељани заузели неке земље на иланини Јухору. 0ним сељанима који су иоднели тапије од земље које су држали, држава им је признала ту земљу, а свима онима, који ниеу имали тапије, одузела је и нрогласила за опште народне шуме. Но да би се задовољпо тамошњи народ, вољан је да одреди одмах другу комисију за ограничење Јухора. М. МиловановиА вели да доиста СРљани немају тапије нате земље али да ту земљу уживају још преЈ50—60 год. и да на њу нлтзћају ^порез. Задовољава се с одговором мин. прив. у толвко, што ћедг одреда комисију. Извештај фин . одбора о продаји бота' ичке баште. Скупштина га примп једногласно. Изпештај одбора за преглед посланвчких предлога. Скупштина га прими по предлогу одборском. Извештај одбора за молбе н жалбс.

Међу молбама и жалбама бнла је једна жалба неког Жввана сељака из среза врачарског окр. београдског против Томе Антонијеваћа, адвоката из Веограда, који му је, протнв решења апелационог суда, којн му је досудиО 70 дин. адвокатске награде, исилатио 100 дин. ТајсиИ предлаже да се овај акт као хитан упути мин. ун. дела на извпђај. М. ПетровиК предлаже да сама скупштига поведе истрагу, кориетећи се чл. 85. пословиог реда, а не Д а упућују миаистру, Јер, вели: „врана врани очи не вади." М. ПоиовиК износи целу ствар како је текла. У главном састоји се у овоме: Живанје по пресуди апелац. суда осуђен да плати "70. дин. Т. Антонијеваћу адвокату, као нравобранилачку паграду. На неколико месеци пре досуде анелац. суда начадник окр. београдског наређујена чалнику среза врачарског да наплати од поменутог живана 100 дпнара Тако исто и преседник суда округа београдског тражи да се наплати 100 дин. Кад после неколико месецп Живан добије решење апелац. суда, којим је осуђен на 70 дин. Из свега овога вида се, да су у ово прљаво дело, а за тачави 30. дин умешани многи чиновнипи. Т. К. С иасиК и М. ЂуриИ придружују се иоп Марковом предлогу. П. МаксимовиК је нротпван предлогу поп Марковом, јер би се њиме обишла влада, а то значп немати поверења у владу, која ужпва ошпте поверење. Допуњава предлог Тајсићев у толико, да ако решење судско по овој стварп не би бвло задовољавајуће, он,;а да мпнистар преда све те чпновнике дисциплинарном суду. С -реКковиК противан предлогу поп Марка, већ да се одреди министру рок од 15 дана за извештај те ствари. Гибарац се слаже с Тајемћем. Скупштина првми иреллог Тајсићев.ј Даље молбаЈована Вукосављевпћа да му се одреди повторно суђење. М. Петрови/1 брани одвпјено џишљење одборс!го ; по коме се вма да дозаоли молиоцу гговторно суђење. Мин. в ојни вели да није по овој ствари еаслушан и да према томе не може битп сад решавање. Скупштпва ( јдложи < ву ствар. Носле одмора Прочата се указ Краљ. Намеснпка којим се овлашћује ман. Фипансије да поднесе скупштиви предлог, којим се ослобођавају свију извсзних такса онпма који извозе земаљске пропзводе за Турену и то у правцу Солуна. Даље извештај одбора за молбе и жалбе. Скупштпна прами прочитане мод 'е и лсалбе по предлогу одборском. Седнпца трајала до 12 сати. ДОМАЋЕ ВЕОТИ Државни цриходи. Приходи од мононола дуваиа у месецу јануару износе 445.000 динара, а у Фрбруару 431.000 .Прпходи од монопола соли у . месецу Фебруару достигди су 132.000 динара. * Државни савет. Пестер Ј1ојд-у телеграФишу из Београда, да намеснпжтв" памерава да потврдп избор свих 16 државвих еаветника, без обзира на то, што су некп пзјавнли да се не нримају, и да приступи констптуиеању савета, па после свакоме стоји на вољи, да као саветник да остзвку на своје звање. *

Пашћћвза мисија — „Тајмс" јавља, Нашићевл мнс ч ј а У Петрограду састарала се у томе да ноднесе цару предс т; ку која садржп ове тачке: 1. чврст савез, ако не и сједињење, између СрбијеиЦрне Горе 2- увећање Србије присаједпњењем Старе Србрје и неколико округа Македонпје; 3. прсаједањење Босне Србији а Херцеговине Црн ј Гори; 4. повратак трнске области, која ]е усгупљена Бугарској. Изгледа, вели даље исти лист, дарускавлада пристаје на овај пр грам, поштоје Пашић обећао, да ће Србија потпомагати Русоју на случај какве акције у Бугарској. Рударство и примена рударског законииа у Србији. У некодпко бројева „М. Н инна" изашла је расправа „неколпао речн о законодавству рударском у Србији". И ако је ова расправа, у колико се дотите саме рударске струке и њених сретстава, извеснпк одредаоа рударског законика и његове примене, погрешпо сваћена и неастинита написаиа, опет нисам налазио за вредио да ппсца изводим из заблуде кад сеније бојати, да ће пз његовпх „неколико речп" пзаћи какве ведике штете по какве земаљске пнтересе. Али како је од неколико дана пуштен са пзвесне стране глас да сам ја писао Ону расправу, и како су ме многи пријатељп п стручне колеге запиткпвали, да лп је истина и могуће, да сам ја писаооннх „нпколико речи", онда сам ево и ја по примеру многих узео да досађујем чптадачкој публаци. Ово чиаим у толлко пре, што су многи нријатељи рударства у Србији тражилп, да сузбијем пој:ед остал»га и песпмистичко гледиште изнешено у горњој расправи о сигурности п извесвостп рударсквх радова, које би по њиовом мншљењу могло хрђа ј О дејствовати на развитак рударства са српским капиталима и што су и „Мал. Новпне" сојећи и у овим питањима на гл>-дишту потпупе неутралности, желеле да чују и друго мнење, и отвориле ми госгољубиво своје ступце. Писац горње расправе говорећи о ј)уда рству у главноме вели, да је рударство„радња скопчана са велпкимЧешкоћама" да и ако захтева „великога знања п новчаних жртава" опет'оно једно „неизвесно предузеће" и тако рећи „чаирља н „ради на срећу." М ја потписујем дг је „радња рударска скопчана са велвким тешкоћама; али додајем о дма и то, да и ако су ваљда због тпх тешкоћа нека српски рударп остали по 30 година рудари само у канцеларији, опет за оне, који су то и по раду своме а нарочито за оне, која су по деценију и две провели у подземним радовима, да за даиашња срества и за оне к°јп их познају мало је тешкоћа које се савладати немогу. Потписујем тпко исто да је рударство „мучно, трудно и опасно предузеће, ади само за рударске енжењере и реденике а никако ?а иапиталасту. Да је рударство „пеизвесно предузеће" то може написати само онај рудар, која о њему права појма нема или оиај лајик, који је рад да остале србијанце псплаш^, да њему и његовим ортацима који хоће да без труда и трошка или са врло мало обојих што ућаре, неправе конкуренцију : узимајући права встраживања, које један човек или ма и једна четнца голнх шеваљера пндустрпјских због проклетих великцх такса неможс сва од једанпут да узме. Рударска су нредузећа у опште узета. Бар тако псто н извесна као п свакн

друга индустрнја или као и ма каква трговпна. Шанси за добит и штегу су тако исто чести и велики као и у сзима радњама човековим, и оне се тако исто и толико исто могу у наиред предвидети и прорачунати, као и свп већи радови н подузећа људска. Код неких пак објеката и руда радња се вода са много више скгурпости н извесности Јло код свију осталих предмета предузимљивостп љуцке. Ако је пасац од „неколико речи" пзбацио' да је рударство „неизвесно предузеће" само као „речи" без даљега, предумиљаја или вз незаања онда нека му је за овај цут онроштено. Ако је он тнме хте< да и о тале „предузимљиве" људе у Србији поплаши, да му у за њега лаком, аднзаземљу, њен добар гдас и њене ннтересе врло мало продуктивном раду: узимање п препродавања рударских права, истражавања неконкурншу, нека му је и за то опроштено. Ово је у осталом је*- н од оних послова где невреда народна пословица : Врапа врини очи вади. И добро је што је тако. Али ако је писац имао ту злу намеру да наше капиталисте п државу плаша онда му се неможе опростити и ако велике штете учанити неће. Нај5оља би казн била да му се име штампа; тер више је но извесно п „извеснаје" но ма каква па л рударска радња, да ћемо његово име или његовах ортака наћи било на рудирским књигама, бало у актима мгђу оним патрпотама који без икаква капптала и намере за озбиљан рад траже права истриживања еп шажве жртву/ући п последњи грош на оне таксе аа које се у оној расправп толико ваче. Потппсујбм тако исто да рударство „захтева, знања велпке дурашности и великих иовчаних жртава" алп не „дасе до колико толико совољог.х резултата дође" као што се у расправи каже. Ово последње вреди само тако, ако се рударств> почање и радп тамо где за њега нл к^кових услова нема, ако њнме рукује незнање п непогагење, илп уко је државно предузеће, па му одмажу они, који су позвапп, да га својски и пскрено иомажу. Додајем овоме, да ако иоред знања, довољних новчаних срестава буде у руковатеља ридње јошт искуства и љубаки ка послу, ако се предходио добро про мућка где п како да се почне и ради, онда се увек иде спгурно добрим резултатима. Ово често бива истина за дуже време п тамо, где нема велпких сестава па кад што чак а тамо где се рударству и њенин руковатељпма не само не чине олакшаце, но им се и сметње нраве од стране рударске управе, као што би државно рударство у прошлости, нарочито у подрињу могло показатн примера. Јаморам празнати дачесто и известан начин потпомагања од стране врховне рударске власти вода баш због тога сигурн<.ј иропасти као шго је то био случај у Мајдчнпеку и Кучајн!!, докле су их енглеска предузимачи држали. Храда Богу те нр тај начин одмагања и потпомагањја одавпо престао, те се и овадва преа дузећа од „неколико година на овам подижу и окрепљују. (Наставиће се)

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Народни добротвор- у Новом Саду умро је 27. пр. м. Васа Ја\\зовиК , који је оставпо за универзадног паследннка „закладу Ваее и СаранФиле Јагзарић" с којпм ће управљати „Матшца српска". Из исте закладе имаће се пздавати годишње