Мале новине

је с његове стране довољно све остадо врши се само од себе. Главно је да он сам ништа не ради, пошто би његови иостунци могли бити сметња другим људима, који су оруђа ње гове среће, и само су се за го родили да њега усреће. Радећи тако, то јест не радећи апсолутно ништа, ви једнога јутра устајете и, на ваше рођено изненађење, видите да сте ностали велики и заслужан човек. — „Наш Мика!" „Ох, панаравно наш Мика!" — „Веома красан млад човек." „Млад човек, али зрео државник." „Каква памет!" „Па какав такт! 1 ' „Бадава. јединствен човек у својој струци!" „Право злато!" Тако се почиње једног дана. Сутра дан ви дознајете да се „отаџбина" од вас нечему нада, да она на вас рачупа. Ви се снебивати! Знајући себе добро, ви се нитате: „Боже мој, чему ли се драга отаџбина још од мене нада?" И не можете да се начудите чуду. Али вама се вели да се ви не смете „извлачити." Ви сте нросто дужни послужити отаџбини. Зар ускратити држави да се користи тако огромним талантом ! 0, па вн би то биш пајсвирепији човек на свету. Не, ви не смете лишити отаџбину тако одличних с п о с о б н о с т и. И ви се најносле дајете убедити. Шта ће те, није ни у вас срце од камена. Истина, начелничко место то је управо ситница; то нестоји ни у каквој сразмерици с вашим талентима; то виде и сами пријатељи ваши, и они се снебивају и извињавају, управои моле вас: „само привремено " И ви се примате „само привремено," док у кабинету не буде померања. А онда?... 0, онда, наравно, ствар је јасна. Ви сте одмах министар! А и кога ми имамо бољег. Ето како ствари обично иду кад је човек сретан. А он је био сретан. И све му се овако десило као што је овде речено. Начелник је био већ одавно, очекивало се само прво померање у кабинету, па да поступн за министра! Ба! ванџирао би за министра валити не може! Али погледајте каква се несрећа на један пут дешава. Њега иенадно спопада болест лаж' ног сведочења, и он, он чедо сре" ће, на један пут постаје несретан лажан сведох. (Свршнће се) 6Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ За осуду. Иоследња светоеаиска скупштана решида је да се умолп г. мннастар просвете, да из Десковца лремести у Београд г. Мидоша

МелоЈеввЉа, директора- Г. Милојевић био би у Београду од веоцењене користа по друштво, а нар >чито по Светоеавски пансионат, где је баш сад толико потребан и где га ник > не може замениги. То је 6 јло опшге уверење, с тога се с правом очекввало да ће се г. минастар одазвати овој молби. У ствара нспало је друкчвје. Друштвена управа молнла је г. министра и била је одбијвна. Не може, знате, г. миинстар да нађе места у Београду за г. Малојевића; не поклапа му се буџет, ила другим речима, „нема за Рајка капа". Ствари које се чине скоро сваки дан на молбу обичних поједилаца и за љубав приватвих лица, не могу овде да се учиие на молбу целе једпе скупштине, читавога једног другатва и за љубав веЛике и родољубпве српске сгварв!!!.... Еј јадно српско уједињење, сј ^една велпка мпсли српска! дивно ли вас помажу српскв министрн тешко вама! п нама с вама заједно! * Нар дна сиупштина на ј.черањој седници свршпла 'је друго чатање Јредлога законског о уништавању државних папира од вредностн, нредлога о изменама н допунама закона о аграрном зајму п нредлога Фпнансијског одбора да се Милану Раденковићу, Фабрвканту из Јаг >дипе продужи рок иснлате зајма од 10-000 динара. Скупштина је примила прочитане предлоге. На данашњој седницп би^е друго читање закопског предлога о иоаополу дувана. * Збар зан сглија овдашн>и. Управна одбор занатлнског удружења сазава збор у недељу, 11 Мар^а, па коме ће се образоватп један одбор за Београд у место Јдосадањих три. На збору ће учествовата еамо члановв удружеља који су улоге платалп, а и они занатлнје и радницм, који се тога дана за чланОве удружења запишу и улоге положе. Упис у чданство отночеће се у недељу у 2 чсса носле подне у стану друштвеном »од Русне Круне, где ће се избор држатгг Одбор зз пзриску нзложбу јавља г. г. излагачима, ?да су изложбени нредмети распоређени, и да према овоме могу сви иалагачи из Београда, и излагачи околишх села, којп су своје ^предмете вепосреено одбору предали, доћи у одборску канцеларију, к .ј& се налази у новој згради рударског одељења, ваше „Славије" на Врачару, и своје иредмеге узети, илм јавити на који Јће им се начин доставитп — Ииагачима у унутрашњљости стварп ће се послати преко дотичних власги. * /!е I дар Друштво 'Св. Саве добило је сд ившеНароднеБанке хиљаду динара редовне годпшње потпоре које ће сваке године издавати друштву. Ово је решпла јучерања банчана скунштина, на предлог управног одбора Диван пример "српска родољубља. Хиљадле се оваке натраоте. * Дошао. Бећ од два три дапа проноси се глас да је г. Пашић дошао. Дознајемо поуздано да је дошао у прошли уторак (6 ов, м.) вече, али никуда не излази. * Глас. По вароши се проноси глас да ће наша влада тражити од бугарске влад-* да позове из Београда г. Минчовића досадашњег бугарског агента у Београду. Други опет тврде, да се наша влада неће обратитн Оугар. влади,

већ прост.1 неће више н, имата г. Мпнчовпћа. Ово ба заачило прекпд дипломатских односа. Сачекаћемо догађаје, па ћемо о свеау проговорити опшпрније. * Осуђен. Марушаћамедецинара, Суд вароши Београда осудпо је на 4 месеца затвОра, с тим да му се и досадањп затвор урачуна, Дело је квалоФаковапо као лака повреда тела, и неуљудно понашање врема чановиику у знаничној дужности. * Одобрено. По жалби Др. Ннколе Ник'»лића Суд варошп Бесграда одобрио је решење управпно, којпм је стављен у притвор; н према чоме, „вешти оператор" бпће за време пслеђења у апси. Так >! тако! „Та жив је још нагн бог!" * Сребрнв новчанице. На јучерашњој главној скупштини акционара народне банке решено је да се издаду новчанпце (банкноте) од 50 и 100 динара, које ће гласити на сребро До сад смо имала само десетиц^ такву. Веће вовчанвце гласиле су на злато. * Помоћ трг. школи. Јучерања скупштнна банчнна решида је да банка даје трговачк!Ј школи у .Београду 2000 данара редовне годашн.) потиоре. Хвала јој! * Јавнз предазања на в шнзл*. У недељу 11 Марта о. г., држаће јавно иредав&ње у салп в. школе п.»оФесор Г. Др. "Бока Јозановпћ „0 животу у мору" са демонстратирањем Почетак иредавања је тачно у 3 Ј / а часа по подне. Ово је предачање у ко^.ист екскурзије друштва „Панчић". Улазннце стају један динар и могу се добити у свима књижарама и код дружпнског благајника. * Скупштина акционара привилеговане народне банке држана је јуче пре и после подне, када је завршена. Цео ток скупштичекога рада изнећемо у идућем броју. Овде напомињемо само да је у извештају банчине управе веома интересно оно места, где се говора о неисправности наших судова, о њином нехату и спорости, са чега страда цео наш привредни живот. иа се т»ј штетан утвцај опажа и на пословама банчиним. Дело то место навешћемо сутра. * Нов кабинет. Из доста поузданих пзвора сазнајемо, да ће при преустројству кабинета од садашње г.г. министара остати г.г. Грујић, Вујић п Таушановић. Г.Никола Пашнћ неће улазпти у кабинет. * Стаае воде код Београда за'б в 7 Март 1890 године. Код глав, царин. 357 м. — 3"82| иетра. Пролав испод мос жел. 10-43 м. ™ 10-11 м. Придошла вода 28 сант. — 25 ~ 53 сантиметра.

Народна Скупштина 103. редовни састанак, 7. марта. Преседавао Катић. Од г:г. минастара: ]'рујић. Прелази се на дневни ред. Друго читање закона о унип1тавању држ. папира од вредноети. Известилац прочита чл. 1—7. и скупштина прими С тим је свршено

и друго читање зак на о унпштавању држ. ш«п ира. За закон гласало је 88, вико нротив. Извештај одбора о изменама и допунама закона о аграрном з\јму. Известалац прочита чл 1, 5 и 12 и скупштина прими са изменама и допунама одборским. С тим је свршено дрјго читање закона о »грарном зајму. За закон гласало је 82, 2 се уздржали. Даље је на реду предлог одборски да се М. Раденковићу, Фабрикаату из Јагодине, продужи рок исплате зајма од 10.000 д. Скушнтипа га нриии. За предлог гласало је 73, 6, против, један се уздржво. За тим извештај одбора за оцену пројекта о уређењу војске. Седница је трајала до [Осатипре подне. Рударство и примена рударског законика у Србији. (Наставак) Билода је једна од многих похвалних намера расправе од „неколико речи" да нам предузимљиви и каииталастички свет заилаши од рударства ил. не, тек оно што му је можда и преко његове воље из пера излетело што на то наличи. На сваки начин онакав "начиа ппсања неће кного потискиватп рударсау радиносг у напред. Јер тешк > је вероватп да ће се какав каппталпста која своје новце у троструке интабулацаје завија и под све могуће параграФе подводи кад пх иа приплод под интерес даје моћи одушевитп да један део евога капитала на П01изање земаљеке индустрије употреба кад у „неколако речи" прочпта и Ове „реча" да и ако буде знања, дурашности и великих новчавих жртава, и ако се помоћне иауке рударства отискују у напред опет злто, који хоће рударску радљу да предузме, мора иајпре да испод земље чепрља и да ради тако рећа на сре&у као што то п сама тзната рударска пзрека вели". Ов^кав ладан туш могао ба паралишући дејствовати, кад ба зајкста тако било п па ра.драганију предузимљивост но што је она која се осећа и код капатадаста и државе наше. Али и ако за то нема озбиљне бојазни докле год се у Србији новац са 10 и 12 на сто могне давати ва непокретна имања и докле год се држава не реши једном, да у е Јергичном стварању екононсках пзвора у земљи тражи ојачање Фииансијске снаге своје, опет би на сваки на*'н такви тушеви требали да изостану. Но кад је већ речено неостаје пријатељима рударства и његовог правог п солидн >г развитка но да се теше твме, што онако могу говорити и „чапрљати речи" само они лаица, који се љуте, што рударсгво није већ толико савршено, да се за 100 или 50о динара прокдете таксв и са неколико поједених ћебапа на њи;овом нраву истражавања не може да дође до добре рентенглесмх коља и комотног живвта, а да се човек мало опаоније иезакачи за кривични законик; или оии стручњаци, којима ни рударство, ни аегова техничка и остала срества нису позната која су и пре двадесет година постојала, а јошт мање они, који познају моћне и велике иапретке које је рударска струка од 1870 године иа овамо учинила у свнма правцима. Немачки рударски поодрав „01иск аиГ на кога се писац пвзава и .кога он хрђаво са в на срећу" преводи, постао је јошт у она пршшчно мрачна времена, кад су ненци покерив