Мале новине

западне славеие ночелт од л>ах учпта се рударству. Дачас се п то само опет немца рудари тако поздрављају, чувајући мало бољп но ми п овде као и у свему св је старе п леае невпне обичаје. Али сасвим је сигурно да ни ови пемди који су били овај израз створилн, илп у она далека времеиа на немачкп превели по обичају счкато, Као и многе друге славенске рудароке изразе, — к>о ни оникојп се данас у иемачкој њиме служе, нпсу могли ни сањати, да ће се на измаку 19. века, над је и рударство и топиоништво узвисило се на недогледну'висчну, ма и у Србији наћп било стручњака, било лаика који ће тај иев..ни п здрав хрђаво иревесг ?Ј п уп требити као доказ, да њиме у прашину нигатавости сабију све велике и дивне творевине в радна срества па пољу рударства и топионпштва које су нам дали велики духови у потоњим деценијама п да уплив тих творевина сведу на просто заирљане На срећу не стоји тако. Целокуино рударство аконије измаклоиспред осталих наука што се сигурности рада тиче, нлје сигурно взост-ло. како на овоме пољу, тако и на пољу брзине и екопомије радаотишло се толико далеко, да се да-, нас обрађују сиротне руде и рудништва, кпјп су још пре 20. година била п тпуно неспособна за корисну експлоатацију и прераду, долире се са лчк ћом у највећа досада иотреие судбине и извлаче руде из њих, испвтују брзо лако свгурно и сразмерно јеФТино велик:; дубине испод земље, и из неких најлошијих и најнечистијих руда, израђују метари скоро хемијски чистн. Увременудији.мантских бургија за дубпнска и обична манерска бушења, а увремену електрицитета и дпнамита, пећи са воден )-гвоздевим оклопима, у^времену бесемеровања бакра, кад су људи у стању да шкодљиве метале и друге гримесе неких метала не само лако и јеФтино да уклоне но и да их претходао као гориво за топ лење главног метала уиотребе и многих другах на стотине (бројећих тенијалних сретстава за рад говорити о рад „на срећу" и „чепрљану" заиста је и смешно и врло мало промићурно. Стручњаку коме су данашња сретства рударства позната изгледа, да је ппсац ма он био и рудар изашао и одма написао ону раснраву после дуговековног спавања, у кнквој пећини гле су га бунце и наноси дилувијалнога доба заједно са риноцеросима затрпали. Овако гледиште нпсу могли има.тн са потпуним оправдињем ви лаици којн су нре 500 годииа у Србија живели; јер су рудари њихови савременици оставили својпм гигантскнм радовима под земљом толико и таквах деказа да је на свакога који их је видео изван свахе сумње да је и ваше старе рударе рукозодило н више знања и више искуства но што је то потребно за просто „чепрљање" и „рад и» ■срећу." (Наставиће се) НАРОДНО ПОЈОРИШТЕ Четвртак 8 Штедионица шала у б чннова од Лабиша.

Нозорпште код Империјала. Дчнас у Четвртак 8 Марта 1890 год, Стари бака и Његов син Усар весела игра у трп чина с певањем од Сиглигенга.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Ух 'Пшвни. Кчко лондонскоме „Тајмсу" јављају из СоФије, ту скоро је ухапшено дванајест ОФпцира, који су на јавним местима непријатељеки говоржли о Стамбулову. — Војни речник. Турска влада образовала је једну комисију, под преседпиштвом Џевад паше, којој језадатак да изради војни рвчник. — Нов лист. У Пловдиву почео је од 1 о. м. да излази нов бугарски лисг „Балканска Зора." Лист не припада ни једној политичкој странци, неутралан јс, а излази сваки дан. Уредник му је X. Ренадијев, а ценд му је ван Бугарске 36 динара годишње. — Бугарска независност. По вестима пзБугарске изгкеда као да се тамо озбиљио мисли на проглашење незавпспвсти. Цела бугарска штамиа на то наваљује и саветује влади тај корак. Услед тога, како чујемо радп се да се дође до измирења пзмеђу главнпјих партиских вођа како би их ово велпко родољубубиво дело затекл > сложно и сједињеие. Пањичина парница. Услед новпх шпФрованпх иисмених дкумсната који су тек сад пала власти у руке иарнпца се Паннчина још по задуго неће почета. — Ухапшен је. Узанов. За то што је компроматован у а®ра Пањичиној. ИЗ БЕ /1А СВЕТА — Исвљавање. "Тајмсу" јављају из Царпграда, да ће се 40—50.000 мусломана иселпти из Руспје у Малу Авију. Услови те емиграције уговорени су с Русијом. — Радни ^ка криза. Како јављају талијански листови, у Милану је пастала јака радничка криза. Хиљаде радипка *абричких ^оетали су без хлеба. Пошто се боје нереда, то је полиција нредузела обазривости. — Крстио сина. Из Рраца јављају немачким дистовима, да је гро* Хартенау — кнез Александер Батенберг — ту скоро крстио свога с.ша, коме је дато име Лјдвик Александер. Ухапшени. У кракову је поЈапшена много универзптетских ђака, што су тројици проФес >ра приредили мачију МуЗћКЈГ. — С двора енглвске краљице. Енглес*а краљица издала је наредбу, д< јој од сада не сме ни једна госпођа, која нма приступа на двору, представит* више од једне даме. Како наиме многе госпође и младе девојке, које имају угледно друштвено име н доста богагства, чезну за тим, ,да у ланима примања на двору буду представљени преко које старије госпође краљици, терадо се је с ■ им потајно доста злоупотребе јер је многа гроФнца , којој осим старога племства ннје ништа од незиних предака престалв, заслухдла том услугоч од многе тагате богате даме лепу награду, па је за то сваком приликом преставила краљици п:> вигае госпођа. Такг) се развио поступно правп занат, који је многој сиромишаој племкињп, која п < свом имену

имала приступа на Двору доносио лепе заслуге Кад је то дошло краљицп до ушију, укинула је одмах ту злоуп требу. Исто тако одредила је краљица. да господа непрате у будуће на двор госпође, јер госполу примати је посао краљевића у његовим данима прпмања. Претрес Јаши Томи^у (наставак) (За тим показује Томић.на стражмештеру, како је ухвато Томића.) Ј. Томић. Јоксимовић је рекао, како се хтело тим писмом доказати, „Застави" каквим се путем тражи уредник, — сад опет каже, да су хтели полптичке ствари. Како се моглорећи, да писмо мене срамотн. кад нпсам власнииу „Заставе" ив познавао. Нек иокал;е Јоксимовић и један број у коме је пре него гато се п-чело говорити о том писму било једне речи о политичкој страни. Председник. Ви по правилима смете само патање стављати, али немате права водитн рнзговор. — Шта хоћетс да питате сведока? Ј. Томић Зпа ли сведок показатп једаа број „БраниКа." преизложења писма, где је реч б спомињаним стварима. Јоксимовпћ. Најблпжп број, у ком се говорило о политпчком садржају писма, изишао је 16. децембра. Томић. Је ли био сведо.*, кад је Димитријевић показао писмо ? ЈоксимовиК. Јесам лп био онде, не знам управо, али сам био у уреднмштву. Председнпк. Кад су оптужени сведоци отишли к Димптријевићу дл виде садржај пвсма, кажеге ви да је био онде и г. Илавшпћ. Нека се уведе то у записник. Томић. Пред истражним судом казао је на сигурнс, за гато нису ашли у ппвару к Тоши. а сад се не може да сети, већ на против говори. Јоксимовпћ. Рекох, и тада и овом приликом да сам еамо саутпо. Томић. Онда овде врло несигурно гово^ите. Предс. Да лп несигурно или сигурно, то ће суд пресудптп; вп управљајте питања, алп не смете критиковати, Најпосле говорп и протокол, (Чита:) — Днкле ви сте мпслили да је Томић наумно пегато, зато сте изостали од Тоше, почем пре Томић није одлазио к Тогаи, апослеје 'Дваред [игаао опамо, — но дпректно ннје претио. Сведок Др. Јојкић. Иска;аоје такпђер, дп је био поверенпк Димитријевићев. Наиме у суботу 28. дец. умолпо га је да посредује у његовој ствари с Томићем, којп трвжи зндовољгатине, што је његовим поверенпцима показано једно ппсмо, па је Томић у овом налазпо увреде по породицу му. Дан потом је у два сата био састнн*к у уреднпшгву „јБраника," куд су догали и св^доцп Томићеви. После обичнога поздрава отпочело се претресање ствари. Јојкић је то претресање сматрао за врло озбпљио, па јеуправио па поверенике Томићеве питање да ли су дошли кио џентлмени и да ли да лп да основ рас.прављању буде то, да со пре свега гога потврди аутентпчност писма. Вожескп је признао веродостојносг нисма и одма се пзјаснпо овчко: „ Димитрпјевтћ је једним ударцем 1мгодио и Јашу Томпћа и жену му. Они дакле тр«же задовољења." Јојкић је са својим другом порицио, -да је жена Томићева компромптирана у том, гато се _ писмо прочптало пред поверенпцима Томпћевпм. Онај део писма, који се на поро-

днчнв одношај односи, нвје на јавност нп изнесен, што се и докумеитима може доказати. По његовом мишљењу сама ствг.р је тим почела, што је Томић у доба када је „Бр ник" основан увидео, да се аргументама не може добит у у народу, те је због тога*своју жену као Милетпћеву ћерку пред себе истицао, која је грубе брошире протав Дпматријевића писада. ДимитриЈ*евић је у својој против брошири изјавио, да се жена, која самостално ступа на поље подитичке борбе, сама лишава оних обзнра које свакп човек ирема њој иначе мора пмата. У осталом Димптријевнћ је у својој брошири : поглавито напао правог моралног виновника Миличине брошире т. ј. Томића и на њега је управио своје противнападаје. Томић је због нападаја на његову жену тада (1886. год.) искао задовољштпне. Ре ултат био је да је тада Домитријевић изјавио, да није нмао намере породичну част Томићке уувредитп. Томић међутим тада није искао задовољштане за повреду евоје чзсти, због чега је сведок изјавпо, да Томића сада не може тражити сатисФакцвје. То су по мишљењуосведока "била главнп претходн« мотиви, који су од уплпва. У току даљег распљављања захтевао је др. Божеска суд части. Јоксимовић је а "на то одговорио, !. да нису власки у том погледу одлучивати: јер немају у том погледу мандата. Тога радв закључе, да ће се у том погледу изјаснити том првлнхом "новог Ссастанка у 6 сах. после подне, којом приликом изјависмо, да пошто Дамитријевић није хте повредити иаст Томићеве жене, није предужан ни задовољшти^е дати. У осталом ако је Томић за себе вахтевао задовољштине, то је всту још 1886 године требао траж'>ти, када је Диматријевић на Гомићкину броширу одговорио. Према томе ои сматра дл Томић наје био способап тражнти задов^љења Међутим Димитријевић био је готов да се подвргне сваком нашем закључку и није се устручавао евентуално од сгбе и взјаву дати. Приликом последасг састанка су Томићевп сведоцн поново отражпли суд частз, на што ја са својим другом нисам могао пристати те су даља расправљањг прекинута. Но сачинили смо заједнички записник и међу соб )м урекли, да се неће на јав тост износит, него ће само злужнти мандатарииа за упутство. У остлол* ја сам Томића од прилике 31. Децембра у Тошиној пивари видео, седи® је с другима при асталу, што мж је сумњиво бнло, на чега сам и Димимитријевића упозорио, и кад је Томнћ впдео, да Днмитријевић до 1 сата није догаао, вада се п он удвди<*. (Насгавиће се) 0-ЗВ&'ТЕЛЕГРАМ 5. марта Париз. Владип говор апелира на све Фракције републиканске странке да се устроји јадна реоублика слободна толерантна, искрена и мирољубива. Министарство слаже се идејом народа, да треба боље нотпомагати нољопривреду инародиу индустрију. Свршава изјављујући жељу да се побољша сташе радиичког сталежа. Влада оће да буде у потпуном новерењу парламента.