Мале новине

ако је усмева, кадје, гдеи пред ким д*на, чиме се може иосведочити и доказати? Чиме ћете ви онр^вдати п уверити свет да је г. Минчовић дчиста онако рекао, кад и он и његова влада сад то одсудно аоричу? Бугари тврде да сте ви просто измисдили ту изјаву, да сте је сковчди да замажете очи иослааидима и јавном мњељу. То се отиорено прича чак и по београдским улвцама ; то ћа вам рећи И последљи чиновник из бугарске агенције. Па дед сад, шта је ово и шта је овде у исткни? Јавно мњеље с правом тражи одговора на ово. Српски р^дољуби не смеју дозволити да Србија и од Бу;ара вучи шамаре због ваших безумља и бесмислица. Ла среду дакле с одговором, да вид 'мо где је лаж а где астива у оиоч патању! Тако, од речи до речи, стоји у иашем чдаику. Сам назив чланка: „Саво, гата је ово?" као и садржииа његова. чију смо суштину речимице горе навели, јасно и не сумњиво сведоче да смо ми цросто питали г. Саву да каже, шта је у овој ствари? Не иисменом и књижевиом човеку, но иоследњем срнском сељику из Криваче ово је чисто н јасно. Није, дакле, истипа да смоми одмах поверовали бугарским де пешама. Није истина, да је носле соФиске депеше ствар за нас вила готова и свршепа: — „Бугари говоре истину, а напш лажу." Да смо ми тако узели ствар, ми бисмо одма окупили ударати по Сави, па би га тек питали: „Шта је ово?" У осталом, ;ар и овде још треба трошити речи! Сам навод из нашега чланка најбоље говори. Ми апелујемо иа све поштене Србе, нека прочитају још јед ном ове наше наводе; нека прочитају цео наш поменути чланак, и нека кажу, је ли ои ишта друго до просто питање, да г. министар каже, шта је у ствари. А што је било јасно и за последњег неписменог Србина, јамач .о је било јасно и за једнога начелника у министарству снољних послова. Јес, за све је то било јасно, али лажни сведок с тога се баш и вове тим ружним именом, што он не доказује ствари онако како јесу, већ измишља, лаже и клевета. ТУ недостојну улогу, узео је на се и г. Милован Миловаповић, г. Грујићев доглавник. У прошлу недељу, он је у два престоничка листа, у „Одјеку" и „Дн. Листу", изашао као лажан сведок. У обадва та листа он је ирво изврнуо ствар и лажно је преставио да смо ми софиској депеши потпунце поверовали и примили је за готов новац, па онда на то довезује пуно ружних потварања, сокачких грдња и сојтариских клеве-

тања, како ми више волемо Бугаре, но своју рођену земљу, како служимо туђинским интересима, како смо ми ти, који су у пансионат св-Савски увели бугарске шпијуне. Ми не сматрамо за самртни грех, кад би човек батп и поверав^о софиској депегои, Тако исто ми се мало браиимо а још мање бојимо од прекора, што не верујеко нашим службеним новинама Депеше из СоФије могу бити исгините, кзо год што је било примера, да паше службене новине могу јавно слагати (ми подсећамо само на Милосављевићев указ о пашем власнику). Али овде није реч о томе, шпа може бити, но о томе, шта јеј било. А било је ово: Један српски начелник. мшшстарства, човек, којн у впше приликазаступа самога мипистра, висок чиновник, који расправља и преко чијих руку прелазе често и веома важни и веома деликатеи државни послови, и то посдови сиољни —тајчовекпоказао је нрошле недеље ружну, штетну и недостојну наклоност, да јавно узме на се улогу лаж на сведока, да изврИе и лажно иреставља јасну, очигледну и песумњиву ствар. И стидно и жалосио! А ако г. Миловановић одриче ову ствар ми га ево чикамо да изађемо пред један суд части, да изберемо три поштена Србина, на нека нам они пресуде. Дакле „тешик" г. Балачко! 6Е0ГРАДСНЕ ВЕСТ11 Убио се. Великнр Мидетић начел. среза грочанског убио се јучер < ко 8 сати пре аодне у гоетииници код „Белог Крста " Пре кего што се убпо, оставио је писмо у коме напомиње узрок за што се убио а то је, да су писари проиеверили поверење које им је он поклонио, п да ће ои тога ради одговарати, јер вели да је један и род окружном началнику те да му је он често пута њиме претио, па да грешник веби пропао, као ;пто је уобранио — убио се. У истом иисму учинио је и распоред са деиом. Тако, једно је оставио Краљици, двоје уступа који немају деце да могу узети под своје, и двоје заводу за сирогинску децу. Нокојник као чиновник б и о је вазда савестан и тачан. * Само му не треба касу псвермти. Нашим читатељима познато је да је министар унутрашњих дела поставио за писара болиице за душевне болести човека, који је ни мање ни више осуђен био на б. годииа заточења за ироиеверење државних новаца и удешавање лажних снискова о поре-1и. Он је ову осудуу граду београдском издржао. Ну кад је једна личност саонштила г. министру да је тај новопостављени писар био осуђиван и то за прљава дела, он — г. министар одговорво је: да му је то познато, но да је тај човек добар, само му не треба повераватп да новцем рукује.

Јсст њему се не треба дг поверааа вовац, да он са њима рукује, 1ли нндлештао, где је он постављен за иссара, по срећи рукује са новдима и разиим стварима од вредно ти, а и у одсуству економа без сумње неће ни један слунситељ већ писар примати оао што се у управу донеее, или кад се која болесник доведе на лечење, без сумње пгсар ће примати све ствари од вредаости као и новац. Ово тврђење г. мвнистра о једном човеку, ко1и је био осуђиван за проневереење државних новаца, кад се доведе у везу са одговором г. министровим у сред сриске скупштиие нако је све непоштене п неспособне чиновнике пепзионовао и отпустио, и лругвма способнијим и поштеиијим заменио онда излази то, да су г. министру полицпје погстенп и способнп само они који су осуђивани па ма и за прљава дела, него ј ; и они који нигда нису нп идманистративно а камо ли судски кажњени. * Дуга- Јуче око 4 чаеа п 1 подне уКазала се над Иеоградом, на источној страни огромна, веома красна дуга. * Убисгзо. Прексиноћ око 10. часова извршено је опде грозно убиство ; 'Јепозн*ти зликовци ушли су устап Мате Н. сара®а ча жел. станици у ј кући где ј з хотел „МОсква" пто онда кад је он био у радњи, напали су на жену у намери да је опљачкају. Тукли су је у главу топовскигј ђулетом, завијевим у салвету, то јој је сва глава размрскана. У то доба биг) је на улнци неред око некаква војника, услед чег« се и нуцало, те се зликовци поплаше и побегну остааивши своју жртву осакаћену и измрцварено главе а нису могли однети ништа. Жс-на јејуче у јутру у 8. сати умрла, а злпковци нису похватанп. Ухапшена је служавка на коју се сумња да је била у споразуму ск зликовцима. * Скупавк. Друштво за штедњуи куповину српских држ; внпх лутрисках лозова држаће 11. о. м. у часова после иодне у стан благајника г. Жих. X. Макспмоавћа свој скуи. који се ранаје нпје могао држати због недовољног броја присутних чданова. Истога дана у 3 чвса после но,.не држаће се у салн В. Школе и ванредан с к у п академског певачког друштва Обалић. На овоме скупу имаће да се изврше ови послоли: попуњавање упражњенах. места у одбору, саветовање о излету н лредлози. * Не дирајте у очи. — Из скупштине стигла нам је страшна вест. Скупштпнски војенп одбор решио је, да се рск војничке службе сведе на годину дана. Пристуиати ма как -ом преустројству војске у садашње доба, било би просто самоубиство, а цомишљати сад на смањивање војничкога рока била би страшиа за Српство и његове иајближе интересе душманске мера, [коју би непрзјатељн аши једва дочекалн. Ми се са ужасом питамо, зар би се у целој српској војсцимогао наћн ма и један једини човек који би, каовоЈни министар, хтео и смео пристати на тако очигледно с^каћење српске војске. Да не мисли, наопако г. Ђурић да на овај начин исправља своје ногрешке о додатцима. То би значвло извадити човеву вилицу да га не би болео зуб. Скупштинари, видите ли ви како се ово мути п шта се спрема око нас. Звр у садашве доба преустројство војске?! Зар у садашње доба смзњпвање војеаог рока.

Не ако Б га знате Глааом ее не шг1Лп те у в .јску не дирајте као у очп! Првом приликом гоаовићемо опширнпје Умрла. Из С'Фпје јављају да је умрла мајка кнежева, пркнцеза Климентиаа. Нарадна Снупштина 104. редовнн састапак, 8. марта. Преседавао Катић. Од ,г:г. минпстара: Вујић. Секретар Р. Нетровић чата протокол 103. саст« 5ка и мвлбе и жалбе, Вукосављевић предлрг Катића и другова, да се дућани затварају у недељне и празничне дане. Прелази се на дпевии ред. Друго чвтање закона о моноаоду дувана. Известилац црочата чл. 1. Р. Митрови& предлаже да се друга алинеја. чл. 1. измеки тако, дк и произвођача имају право д& изво.е дуван на страну. Скупштиаа прими чл. 1. по предлогу одборскои. Чл. 1—7 прпмљени. Код чл. .8. тачке IV Бојичпћ предлаже да се дозволи п селу М. Зворнику сзђење дувана. Кундовнб и Р. МтровиА потпомажу предлог Томин. Извехтилац и скуаштина прими допуну Томе Бојипчаћа, Код тачке У. Генчић предлаже нека села за сађење дувана. Р. ПоиовиЛ предл же да се ова тачка врати у одбор, те да се у томе смпслу попуна. Скупштнна прима предлог одб. Код т. УН. С Мпљковић предложи и скунштина прими, да се д зволп и општани власотиначкој да сади дуван Скупштина прими чл. 8. са учињенпм изменама. Код чл. 9, Брачинац предлаже да произвођччи могу садити дуван и на 3 хектара, земље. А. МиловановиЛ продлаже да се мера дувана од 50.000 кгр, која се мора произвестп у једном округу или месту, смањи на 25.000 кгр. Р. МитровиЛ * : отп маже поп Аврама' И*вестилац противан предлозима обојице. Скупштина прима чл. 9- по предлогу одборском. Чл. 10—15. примљени. Код чл. 16. Р. Митровић предлаже да и стараоцп маса могу добатп д бити дозволу за сађење дувана. Известилац противан томе предлогу. Ст. ИетровуЛ, Р. ПетровиЛ, С реКковиИ и ПроноиијовиК потпомажу Радпсава. С. КостиК предлаже да се чл. 16. допуни тако, да се и масама, ако стараоци првмају н се одговорност дозволи сађење дувана. Скупштина прими предлог одб. Чл. 17—30 прпмљени. Код чл. 11 Ст, Петровић предложи и скупштина прими да сађење дувана буде што је могуће у правилним редовима. Чл. 32—58. примљени. Код чл. 59 Р. МитровиК предлаже да се ономе забрани сађење дувана који својом кривицом за две годпне одгаја рђав дуван. Скушптина пршш предлог Радасављев. Чл, 60. примљен. После одмора. Чл. 61. и 62. примљени. Код чл. 63. М. Петровић предлаже измену у смпслу владиног преддога.