Мале новине

ЋириК брбпи свој предлог, којп је усвојен и на првом чптању. Р. Митро$и&, Невесињац и Генчиб протввви ! у предлогу поп Марка. М, МостиЛ и Р. ПоаовиК и взвестилац бране предлог поп Марка. Скупштпна првми предлог поп Марка Чд- 64—65 првмљенн. Код чл. 66. Р. Митровић предлаже да може произвађач дуван,а који држава као рђав неће да прими, извезе на страпу. Скунштпна п р и м и предлог одборска. Седвица трајала до 12 часова у подае. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Занатлиека излошба. ЈЦабачки меснхЈ огбор „Ваиатл. удруж-гња" имао је 22, ФебрЈара ов. год. седнпцу, на којој је између осталога решавано о приређевању запатлпске издожбе , прпликом прославе стогодишњице Господара 'Јеврема Т. Обреновића, прославе, која ће се у Шапцу приР1 Ј Дити. Потпредседрпк месног одбора, Емило Јурм, 1 знео је резултат рада г. Мидосава II. КуртовићаЈ, кс-ји је као кзасланик од стране риређивачког одбора за исту про<• аву пшао у Београд, и ту код г. минастра народне привреде и код унравног одбора „Зан. удружења" паишао на највећу гоговост, да се (! тпомогне прпређивање једпе изложбе д маћах израђевпна. Пошто је саслушао п мишљење свију еснаФсках старешина, позватих ради тога у нарочату конФеренцију, приређикачки (>дбг.р за прославу стогодишњице решио је да се приреди /една таква изложб«, у чему ће учесчвовати п шабачкч месни одбор „Зан. удружења". Исти је одбор на овој седницп решио Ј-% се обрати главном управном од^ору „Зан. удружења" с молбом, да управни одбор у најкраћем року одговорп како и па који начин мисли да у овом нодузећу потпомогне шабачии меснп одбор, п да се као надлежан обрати |свима меспим одборима, а и другим удружењима у Србајп, да би и они учествовали у изложбп, а ако је могуће и материјално потиомогли прпређивање всте На послетку потпреседннк износи да је, по предлогу г. министра народве цривреде, односно изложбе усвојено: прво, н?зив да буде „изложба производа домаће радиности;" и друго, у истој изложби да буду о;;а 4 одел-ка: кућевна радиност, прерида пољопривредних н р о и з в о д а, занитлијска нзрађевина и Фабричка рздинсст,

Рударство и примена рударског закзника у Србији. (Наставак) Чуднаје тологика којом се извода закључак до кога је дошао писац „неколнко речи": да је држава баш аато в у првом реду позвана, да предузећима рударским чинн све могуће олакшице", што је рударство неизвесна радња, што „чепрља" и радн на „добру срећу." Сасвим је близу памети, да би онда држава требала да тражи паметније прпвредне гране, које ће да потпомвже,' кад ба онако сигурност рударских радсва мала била као што писац каже. Но као шго смо видели из онога што је овоме претходило, средства и услови за успешност п сигурност рударских радова стоје бар на истој висини снвршенства, као п они свију осталих иривредпг х грана. Држава дакле

треба да подиже и нотпомаже рударску радипост не зато, што је она „неизвесна" но п из пстих оних еконоинпх и Финансијских разлога из којнх би требела то да чини и са осталим прнвреднаи гранама. Опадање цена пољоприв. продуктима с једне сгране а умножавање становништва и државних дац.,ја с друге стране, налажу државп империозно, да енергично и у великоме размеру отпочне радове не само на усавршавању пољопривреде, сточарства и шумарства, но нар чито на отварању нових нзвора зараде становнпштву Србије. А једина индустрпЈа која је у стању д а у це ло, земљи Даде рада и зараде народу пе одв аЈ ајући га од земље ц не ,равећп га пролетером, то је рударство. 0 Ј е 8бог велике распрострањености рудишта у свима скоро крајевима РоиЈе, близипом ових селама и сгановима, понајзгодније средство за опште иобољшање материјалног стања у земљи. Ово у толнко пре, што |е сировц матерајал нрирода спремила за векове у „иечптим дубинама", како се у рударству каже, и што дакле за његову обраду нпје потребно претходно народ навикаватл и нагеривати да нове биљке сади ила да бољу вуну израђује, као што би то за мњте друге пндустрпје пофебно било. А ако се учини ш/о јо погребно п што је спомепуто \ т програму мин. привреде, којп је у почетку прошле годипе израђен, те сељачка задруга буде најважпији лиФерант рударскпх радеивка, рударство ће не само директно матерпјално јачатн наш сељачкн сталеж, но п индиректно помагати развпјању и у савршавчњу пољопривреде, дајућн у новчаноЈ зарадп задругара средств^ за набавку потреба, које безусловно расту са увођешем савршенијег п рационалнијег рада, у пољопрнвреди. Неможе се одрећи да би и шумкрска индустрнја била један тако исто згсдан и моћан а у неколнко п лакши и-вор зарзде народне. Ала ми смо тај огромнп капатал тако масарошки п у лудо утрошили и сад трошимо у чему на жалост предњачи држава за љубав иешто злехудога прпхода, да н поред толико великога шумског терева, има врло мало места у Срп г де ба св на то озбиљно мислити могло. За ово ће бити у будућиости и још мање услова јер мп једнако одгађамо уређење шумскога патања и ако од њега нема прешнијег посла у Србији. ^то ово С У н " најважнија узроци који државу српску треба да крећу на поднзање н потпомагање рударске радиноста, а ненесавршеност и неззвеснест рударских ггредузећа, како 10 вели из незнања или из другпх каквих узрока, ппсац „неколико реча". (Наставиће се) ИЗ БкћА СВЕТА Св} за рад истнке. Често се о некој ствари говорп да је поуздана, али се нема никакних доааза/Такни случаЈеви наЈ 'ваше се дешавају нонанарима, који се из нетних жила упињу да еДознаду пстину, па ма то било и по цену лпшења слободе. Ми смо пре нека дан јавнли, како Је Једна Американка новин : .р хтеда д а се увери да ли одаста пссто,е злоупотребе у некој лудници па се направила лудом, услед чега су Је Одвели у лудинцу, где је имала прилике да се у вери о оиои што Је хтела. Сад причвју други случај. У Н>уЈорку се говорнло, да се у хапсзнскам заводима њу -јоршкпм у најиећоЈ м е р и развило потнупљивање

чи .оваика казненог завода. Да би се о томе уверио. један сарадник „ЊуЈбршиг Хералда" начани сз лоповом и њгга осуде. 0 свом, истпна кратком, бављењу у затвору наштампао је разне поједнности. Из тих његоиих опиеа види се, дакадимаш новац'^, затвор ти може не бити нп мал' досадан, и да се у загвору може л;авети певајући, на велпкој но.-и. иа чак п да шеташ по вароша да пдеаг у позориште, с условом,разуме се, да собом узмеш каквог стражара кога мор^ш добро частити. Једном речо, лгожеш добитп каку хоћеш дозволу од управе, само акс имаш чим Да платиш. — Племенитост бедгмсне краљице. Белгиска краљида Ханријета враћала се 7. о. м. са своје редовне шетње из околине Брисела у варош- Возила се у својим колима којима је по обичају сама управљала, кад се на једном оба коња на путу код Мекелберга уставише. Краљица узнемирена .сиђе са кола и опази, где на сред пута лежп кала девојчица, одевеоа у сиромашној одећи. Краљица приђе дсвојчици и огшзивши да Ј *е она онеевешћена ,ноложа ју на свој огртач, однесе у кола и повезе до прве куће. Ту је сама иружида малој прву помоћ и ова се пабрзо освести. На љубазно краљично зипиткаваље, рече да се зове МариЈ'а лан А: еи и да је из Некелберга. Још пре краткуг времена бола је сирот.-«ца ( изгубила мајку своју, а отац јој, који већ дуго времеиа болује, лежи код куће уз двогодишњег брата без икпкве неге и помоћи, јер немајуноваца. Отишла Је у околину, да на| куии сув..х дрв», да монсе код куће ; наложити мало ватре, па како је било хладно, а она већ дуже времена није ништа јела, онесвестила се. Кра| лпцу ганула ј'с тако та детпња прича, да је одмах отншла у кућу болесног јој оца н дала му знатну помоћ. Зптим се распита о ссфомашноЈ' породица, иа какоје се дезојкино казивање обистинило, наложала је одмах једној дворсвој говпођи, да пази да неби сиромаси у будуће стридали. Претрес Јаши Томићу (наставак) Да ппсмо нпје растурзваво, то ми није познато, но то знам, да је сведоцама Јаше Томића показано у редацкоји, а другима није. Шта ви е и ови самп сведоци, кад су дошли у редакцију, билп су пестрпељиви због чекања, јер је пксмо у ста;гу Димитријевићва бпло. Сие сам то из причања Мише Дмимптрпјевића до знао Јездпмировић. Из ког сте узрока учанили нажљивим Дамптријевића да Јаша Томпћ у Тошину п».вару долази'? Др. Јојкић. Јер сам знао да је Томаћ социјалиста, нозиавао сам му назоре и да му је идеал Вера Засулић, а одтуд сам* изводио, да вреба Дамитријевића, пошто ми је познато било, шта је претходило. Улази сведок Петар Амбруш Председвик. Кажите шта сте видели п чулп о догађају на железничкој станици 4. јануара о. г. Петар Анбруш. Вдео сам да је убпца на висок > држао вож у руци. Председник. (показује на оптуженога). Је ла то тај? Петар Амбруш. (окреће се убпци) Јесте. Улази сведок Пај'а Богдап, редар. Председнпк. Јесте ли и ви билп 4. јануара. око 11 сатп пре подне на железннчкој станиц ј, и шта с е тамо впдели ? Паја Богдаа' Ја сам чуо вику „у-

бица," У тај мах впдех Томића где у руц« држи затворен нож, ухватим га за руку И пз.чштем од њега нож па што ми га он иреда. По том га у пме закона позовем, да иде са мвом на полицију. Седнемо на Фијокер и отпратам га полицијп. Јаша Томић упада у реч: сведок се понаша као енглески полацај а пред истражнпм судцем је исказао, да сам му ја сам предао нож, а да сам га ја позвао, да ме води у нолпцију. ПаЈ'а Богдан. Ја сам пред исгражнпм судцем псто тако исказао као дапас. Председивк. Нека се уведе у записник, да сведок св 'ј исказ поправља тако, да му Томаћ вије своје вољно предао нож, и да га ппје позвао у полицају, већ да је то на позив сведока учињено. Улази Мига ЈеФтић, који на питања председника следеће исказује: Видео сам, кад је Ја ла Томић дошао на перопска врата, и нред Мишу Димитрпјеввћа, који је с поља поред врата сгојао, искочио и иа^њега се бацао (сведок показу/е покретима како је било). Носде тога чуо сам вику, из које сам само поједине речи могао разабратп. Кад сам впдео, да је Дпматријеваћ прободен, јасамвикао за пом ћ. Председвик. Дали.пи заате штаје овоме догађају иретходило? Мита ЈеФтић, 0 тоае^само толпко зиа , што сам у новпнама читао. Долаш др. Ј^ван НелимирЈ)ваћ, К ) ји исказује следеће. Ја сам био у чекаоници, кад је Јаша Томић у ипсту стунио а освртао се као да пе ког тражи са угрожавајућим погледчма. Ја нисам могао погодити шта намерава, но он је преко чекаонаце прешао, п на пероа озпшао. На једанпут чујем вику и призиваше полицгче, а одмах за тим виде> сам Јокснмовића са крвавп« нрстом, но Томића нпсам впдео. Кад сам се приближио Даматрајеваћу, иидео сам да је блед, и натао сам шта му ее десало, на што ми је одговорио да није нпшга. Но ја сам држао. да је рањен и хтео сам да се ! раскоича ади је он давао знак. да му ништа није. У један мах почео је Димитријевић клецата, ја сам га рукама ухватио, а по том се по л а к о на земљу спуштао. Одмах сам га за тим раскопчао и видео крв и опасну рану. Крвоток се једва могао нрпметитп. Падање н спушгање разликовало се од знакова, који при оне^ весаулостп бпвају. Када смо Димитрајекића раскопчадп п када сам видео смртпу рану, Димитријевпћ је задитао да ли му |е рана *опасна ? на што с'1М одговорпо да нпје. (Насгавиће се) ТЕЛЕГРАМ 7. марта Келн. — Из Берлина јављају „Келн. Дајтунгу." Цар је примио оставку кнеза Бизмарка на оба љегова звања. — Тврди се да ђенерал Каприви пристаје да га замени. — Ливераул. Штрајк радника свршен — велики број радника повратшпе се на рад. Ц етиње. Приликом смрти кнегиње ЗоркеКарађорђевићке изјавише брзојавно своја сажалења, Цар Ф. Јосиф . — Александер Д1. __ Султан — Лорд Солзбери у име Краљице енглеске, ђенерал Грујић у име српскс влзде, Француски конзул у Ду бровнику у име републике и кнез Фердинанд Кобург.