Мале новине

жање надаоналне иолитике унутрашње а спољне. — А зар администрација не мож,е да утпче на изборе и да већину скупштинску задобије за себе? упитам ја. — Не може. Код нас закон сад казни затвором свакога чиновника који се меша у изборе. Сем тога вчља знати, да је српеки народ врло неповерељив према својој интелигенцији. — А какви су узроци томе? зачудих се ја. — Било их је много одговори г Пашић: — на пример наша младеж васпитавајући се у Јевропп, доносила је собом тежњу да сломи народни историска скдоп своје земље. Заражени буржаазном тенденцијом к индивидуалиој слободи, они су чак покушаваљи да у српском^народу униште ону задругу, која је саасавала тај народ у свима времеппма тешких искушења — од глади до рата и т д. По прошлом уставу јед-ш део скјпштине био је је састављен из наименованих чиповника, који су по силч свога службенога°нолож!1Ја, ишли увек против"народне жед>еи потпомагали само миниетарску вољу. Све то скупа узето изазвалоје у нашем гароду јако неповерење према скаком ©бразованом човеку .. . — А како је ваша сгранка обишла то неповерење ? — Прво, ми смо увгк били у опо пцији и нисмо се примали држа.вне службе, а тиме смо уверили наше бираче да нам није до користи. Ми смо се одреклп Запада у колико његовн принципи против рече нахпам псториским националнмм основима живота. Сем тога у н а ш о ј странци има доста Срба, који су се образовали у Русији. Одавде су, истину да кажем, понели ио мкло и соцпјализма, али зато су били увек поштени људи којису искрено љубили свој народ. Једиом речи могу рећи не радп хвалисања, народ нам в рује... — Али у вашој скупштпни — приметим ја — наседава маса сељака. Да ли они пррдстављају добар материјал за сталну доследну нолптику земље ? — Сад вема таке масе, објасни г. Пашић; по новом уставу сваки округ мора да избере по два посланика,који имају дипломе вишег обризовзња Та је одредба знатно измепила физиономвју скупштипе и подигла њен ценз бразовања. — Дозволите ми сад да вас упитам, наставим ја, — је ли у вас сзална вр овна власт?,. Бечке новине ла н сам Мидан на сва усти су гвворили о опасностимд за младога краља, помињући при том ваше име на првом месту. — То ми чини велику неправду одговори г. Пашић; ја сам искрено изјавио бив. краљу, да никад нисам био лично против њега, већ сам ее борио само против његове политике. А шта могу имати ја иди ма који друга против мдадога краља, који иа* ансолутно вишта рђаво није учинио. На.против краљ Алек^андер нам даје најлепше иаде: он врло добро зна домаћу исторају, воли свој народ и у опште има добро срце. Његовом најблвжем васпвтнчу, доктору Докићу, сви Срби потпуно верују. То је искрен народњак, човек поштен, некори -тољубив п независан. — А зар намесници немају учешћа у васпитаљу краља? прекпдох га ја, сећајући се да је намеснаштво са^тнвљено из либерада, т. ј. из политичких противника радикалне већине скупшгигске и кабинета.'

— Не, намеспици долазе у дворац у одређене часове само да дају извештаје. — А краљпца Наталија? — Она је претиоставила ненормално стање. Ми смо добиди прастанак Миланов, да она нма право да долази у Београд неколико пута годишње као права краљпца|и рођена мати краљева, да одсед* у дворац На жадост, краљица је одбила че уелове и живи у Београду као ®проста, грађанка. — Впђа ли се она с краљем? ' — Оиа ,;е узеда под кприју кућу, са чијих прозора може впдети сиаа сваки дан кад се шета до Топчидера. Састанци са синои могу бити сам» по дозволн намесништва, али то је само теориски: Де ас1:о они сз вађају увек слободно, кад 'мати нли краљ то зажеле. — Је ли истина, г. Пишићу, упитам га, да је краљпца Наталијаступила у Олиске однесе са закл тим руеоФобима •— напредњацпма ■— с Гарашанином, Пироћанцем и њихоћим присталицама? Ја сам о томе слушао из поузданих пзвора, али нисам смео веровати. — Видећи да је г. Пашић оборио очи и ћути, ја поновим пптање. — Јес, встина је, нехотице п жалосно одговори он. — За нас, Русе, рекох ја, ^сто је тако пнтересно зната и чути п о ноштованом пастпру митрополату Михаилу. Какви су његови односи с вашом владајућом странком? — Врло добри. ЕБегов црквенп пројекат с пекам изменама бвће потврђен и он је са свим пристао на те измене. V опште ми га поштујено, и немвмо пишта против њега. Ја иисам смео да у разговору додирујем нитања дневне политике, бојећи се да не доведем госта у везгодан положај, и завршио сам разговор жедећи му добро здравље. * Ет> то је од реча до речи разговор, што га је сараднвк „Гражданина", који се потписао „Случајни", имао с г. Пашићем. У суграшњем броју вратићемо се на овај разговор а пзнети наше мишљење о њему. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Хипнотизер. Чувени псгађач мпсли и хипнотизер, Јакоб Хармс из Хамбурга, о номе смо нре веки дан јаввли, долази сутра овде и приредиће неколико гргстава. * ■ Деманти. „Београдска Агенција" демантује преко страних нована зест, да ће г. Никола Пашић бити постављен за српск га носланика у Петрограду. * Тужен. Управа вароши Београда тужила је варошком суду уредника нашега лпста за чланак „Свашта ка на... в ; који је изашао у 58. и 59. бр. нашега ласта. Управа вар. Београда иалази, да у томе чланку има кривице пз §. 91. тач. б., и §§. 103. и 104. крив. закона, * Народна скупштина на јучерашњој еедници свршпла је друго чп.тање закона о моноподу дувапа. Тиме је и цео закон примљен. Оаозиција је гласала против закона. * Пароброд „Бореас" пеће продужити пловидбу у недељу 18. марта тек.

год. до Милановца—Ортпа (е због ступања у нова пловидбени ред. * Одбијено. Како сззнајсмо, уирава друштва Св. Саве обратила се владп с молбом да јој у зидању Св. Савскога дома номогне с 50.000 дпнара. Мипистар преседиив, министар икостраних дела г. С^ва Грујић одговорио је управп, да јој се ншсаква помоћ не може учинити јер нема откуда. Међутии ми знамо, а и посланаци су нас уверавали, да је скупштипа у буџегу минпстнрства спољних послова повеПЈДа дотичау иозацију са 100.000 динара баш рад.. потпора оваке врсте, какву сад тражи друтво Св Саве. Кад стоји овака позиција у буџету, п кад на молбу управе друштва Св. Саве. стоји оиакав одгоаор г. министра преседиика, ондаје интересио и поучно сазна™, ча шта л 1 се утрошада дотична буџетсг.а козиција, кад се из ње ни асара не може дати на на оваку нотпору! Ми бпсмО молили дОтпчну г. г. иосланике, нарочпто бисмо молилп гг. ороФесоре., којп су иосленици, да упитају г. манистра цредседника: па на шта је онда утрошена дотична буџетска. позиција, кад се пв ње не може издати ни једна аснра на оваку помоћ јер нема пара? Да ли је та буџетска иар гија утрошена на које какве Бемане и Брезвице, који под ®прмом услуга Србији, вуку масне плате, и пунећа своје џепове лелим, ггрваво сгеченам сраским новцима, шпајуиишу Србију поједиппм посланствима! Надамо се да г. г. посланицп неће пропустпти а да г. мииистра преседнпка не уннтају о томе а уверени смо да он њима и јавном мнењу н еће дати да дуго чекају на одгов 0 р_ * — Лвти концерат београдског гудачког кзартета неће бити у недељу 11 ов м. већ у другу педељу 18. ов. м. Програм ћемо донети у своје време. * Притворен. У јучерањем броју јавила смо да је .Јбијена Рег(!на, жена Мате Шгимца сарсФа па железннчкој станици. Полпциска власт према околиостима посумњала је да је убиство извршио сам муж Регинин, Мата, па га и прптворила. На жалбу Матину, суд је одобрио.' решење полициске властп да се Мата стави у притвор, п иад њпм ће се сад наставити истрага. * Стаље воде код Неограда за 8 и 9 Март 1890 године. Код глав. царин. 412 м. — 4'89 метра. Пролаз испод , мое жел. 9 88 м. ~ 9-61 м. Придошла вода 30 сант. — 27 31 57 сантиметра.

Народна Скупштина 105. редовни састанак. 8. МАРТА. Пре::едаеао Катић. Од г.г. министара:]Грујић, Вујић и Поиовић. Секретар Ћирић прочита модбе и жалбе. Прелази се на дневни ред. Друго читање закона о монополу дувана, Известулац прочита чл. 67—187. и скупштина прими после мале дебате, а никаквих измена.

106 редовни саставак 9. марта Преседавао Пашпћ. Од г.г. министара: Грујпћ, Вујић и Поповић.

Сеаретар Динић чита прзток>л 102. састанка, Ћирић молбе и жалбе и нредлог В. Радовановића н другова, који нредлажу пројект зако а о економном одбору. Прелазн се на дневни ред. Известилац прочита чл. 187. Р. НиниК је противан додацича. Ј. Ж. ЈовановиИ предлаже да управник Фабрнке има стан у Фабрици, а да му седодатак емаља на 500 динара. Р. МитровиЛ противан предлогу Ј. Ж. Јовановића, јер му ее чини да у Фабрици нема стан. Морала би се градити кућа са 10 соба, .јер не би био задовољаи са 2—3 собе, а то би коштало много више. Скупштина одбаца огромном већином предлог Ј: Ж. Јовановића. П. Николић и Д. Иирковић траже реч. Пашић им не да да говоре. ПрокоаијевчИ пита преседника, хо ће ли он да се говори што о овом закону, и м одмах Д1 гласамо. Скупштпна реши да се говори о ово« члану. 11. НиколиД, противан дл ше® књиГЈВодства има 3000 д. додатка. В. Невесињзц, Р Тајенћ, Д Ћирковић, Р Митровић и Р. Нинић потпомажу предлог П. Николића Скушнтива нрими предлог Г1. Ни колића. Гласало је за нредлог 51, против 44. Чл 188 — 204 примљеии. Код чл. 205 Р. Митровић нредлаже допуну, да првенствено пр во зачановнике у монополу дувава, ииају сриски подаиици који су с сзаним*лн дуваном Д'»ље, да се за годину д на отнусте сви чиновници, који су странци. Р. ТајвиА потпокаже га. Скупшгина прими предлог Радисављев Код чјт . 206. С. Костић преддаже да се одреда, која се чаиовници постављају указом, а који нретписом. Р. Митровић предлаже да ни је_ дч!1 чиновник не може бити указан^ В. РадовановиК брани одб >рски' предлог. Скупштина нрими чл 206. п > предлогу одборском. Чл 207—214 примљеви. После одмора г ;л. 215—218 примљени. Код чл. 219. Др. Коловић нредлаже да се дода тачка, која ће амати да уреди однос између директора Фабрике и раднике мононола дувана. Скупштина прими чл. 219. с допуном Коловићевом. По предлогу одборском, скупштина прими да се установи чл. 220, којим се задржава стари књиговођа са додатком од 8030 д. докле траје уговор. Приступи се поименичном гласању. За закон гласало је 89, против 10. Даље је на дневном реду предлог. да се извоз земаљских нроизвода за Турску и то у нравцу ка Солуну, врша без икаквах извозних такса. Туцаковић пита преседника, да ли и стока спада у земаљске нроизводе. Пашић вели да стока спада у земаљске ироизводе. С'л Виденовић тражи да се и стока стави у иредлог. Известилац вели „а зар може бити стоке, док се не нроизведе." (?!) Скуиштина прами овај предлог и у начелу и у појединостима. Свдница је трајала до 11 часа по подне. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ухапшан. Из Сиедерева нам јављају, да је тамо пре нека дан уха. пшен ДушанЖивојновић — Шаича_