Мале новине

нин. Као узрок овомс хапшењу иаводе то шго је хтеО у Смедереву да орган зуједруштво „Св. Марковоћа." Ако се <>ва вест обисгппи, аиој је Душан одвста ухапшен због тога што је хтео да оргавизује номенуто зруштво, онда је тиме учкњена једна н< завонитост ношто је друштво „Св. Марковић" влашћу прнзнато и од^брепо, и према .томе сваки може да сгуп <1 у то друштво ијш да га образује као засебно друштво. -ФОО ГРОЧАНСКА АДА (допис „М. Новинама") Гроцка 28 Фебруара 1890 г Грочанска ада, острв, постоја на средини Дунава наспрам в. Гроцке 11о причању старијих мештана овд опа је ада била својина ноједппих грађана, а свакп је нмао по једну и ваше баштина к<.је су обделпвала и сејали поејдине усеве и поврће, како је за кога подесније земљиште бпло. Ово је овако рађено све до владе кнеза Милоша. Извесно из леких разлога он нареди, да се прптежаоцима о^е аде д^де у размеиу шумл зваиа „Гаврап" која је у д ^љена 3 Д сахата од в. Гроцке. „Га^ранска шума" до пре веколико година била је на гдасу са својом жпрородном гором, а земљиште је и давас у врло лепом положају са својпм сенокоснпм лпвадама. Дакле оа тога доба да ира се ова наша ада као држанчо добро. Ада ова има у проетору и то: 2 Х / 3 километра у дужани а 1 к. м. у га и р и н и, и на љој је жирородна и нероАпа гора разне величине и дебљине т. ј. од 50—500 година старости. Даље при диу аде пма две повеће баре звазе „гузања" и „рогозна бара" које изобилују разновреним дунавским рибама, видрама п дивљпм иаткама, што је за ловце као наручено, Трава-паша преко лета так ђе ш< билује, како за круину т ко и за ситну стоку, свиње се махом уране врло добро, особито >ад жира има. Држава као и са осталим њенпм дпбрима, исто тако и пву аду даје јавним надметањем под закун поједпним лицима на једну и више годна а преко среске иолпцијске власти овд. Сваки закупац пнтеремџија има тродуплу кчрист од ове аде, за то се свак и граба који ће пре да аду узме под закуп; јер рдзуме се, ведику добит има од горосече, од попаше, од жиропађе, од риболова, и. т. д. и. т. д. Зајиста ко је год закупац ове аде био, тај се )е и много користио. Ту пре неки дан полициска власт дала је на лицитацији извесном лицу да сече гору у овој ади. Али зн*те да се „власи не сете", није полиц. власт изреком казала да је овом лицу дато да дрва сече већ да мало прочисти аду од трња — глогових крпвпх дрвета и старих нањева"!!! Оваква радња иолиц. власти са свим је незаконпта из разлога ових: 1, Што је према закону .шумске уредбе ма какво сеч?ње горе забрењено (сем изузетипх случајева) у ов< м времену, 2, Што је сеча ове горе овом лнцу уступљена за врло ниску Ц ну: и 3, Што ова лицитација није трајала до законог рока. Ако се п у будуће овако што буде радпло п овчко газдовало са овом адом, НИ1И ће бпти више закунаца нпти ће држава как»е користи иматп Но ми се надамо, да ће падлежни

г. министар ову незакоппту радњу полицпј;;ке власти што нре поништити г, сечу горе за сада забрапитп. ИЗ БЕМ СВЕТА — ^еђународни жедвзнички , конгрвс, као што је решено на прошло Годшпњем К )нгресу у Парпзу, састаће се ове годпне у Пстр граду. Руски цар је већ дао дозволу, алп тек за годппу 1892., јер лржи даје разма?: од једне године п сувише мален да се тачно проучи ствар. — БиФтек клуб. У Њу-Јорку постоји тако звани „бпФтек клуб" чији су се члановп неданно такмичили, који ће појести већп број биФтека о једном обеду. Као победплац па тога такмпчења пзашао је нека Клаузен, којп је својим апетитом надмашио све своје другове те је за т > добио „почаспу" медаљу од тога „друштва љубитеља бпФтека". <о>

Претрес Јаши ТошЂу (наставак) За тим се распитивао, када ће поћи железви во< и неће ла закаснпти. Сведок је спазпо само да је Томпћ кроз чекаоницу прошао птадајена њега тај утисак учинио, као да пратп каквог ученака. Нож није впдео у њега, 0 узроцима оретходних до| гађаја је само из новина. Др. Давпдовац. Разговарао сам с Велимпровпћем п солга провом 3«ком у чекаоннци. У једаред упаде Ј. Томић, држећп леву руку у џепу Ја сам на то одмах шаппуо ^ру Велпмпровпћу, да мп се негпто слути. У то се зачу п впка с пол.а ч ЈеФтпћ је впкао *,ДЈомоћ!" Ј. Томпћа сам заекач. како се огпц;е Јоксимовићу. За тим се Томпћ отргао п брзо скочио преко огрнде, којом је опасан стан штационог шеФа па је — нестао. Истрчавши нч коридор, спазио сам полицију, где се нрамакла Томићу па сам повикао, да отме нож. Наредник је изјавио, да је нож већ предхт. Позвао сам г. шеФа, да нареди, да Томпћа задрже. Димигријевића сам впдео прислоњена нч први стубац, а на устимаму се видела нека пена. Ск <чим да донесем сирћета, но кад свм с овим истрчао на ноље, већ сам видео ДимитриЈевића где на земљи лежи са раскончаним пруслуком. Кад сам видео крв ; ја који сам и онако болешљив био, сав сам се уздрхтао. Нисам видео даје Томић носио нож у проласку. У погледу нисма само сам из новина дозвао за њега. Сведок Илија Макспмовић, није присутан. Никола Томашковић Фијакерски момак, говори, како га је ^гггуженик најмво п како га је одвезао на железницу. Тоша Мартоношки сведочи, да је Димитријевић често полазио његову ппвару, а Томвћ је тек кад и кад пол>>зио но пред сам догађаја на станици био је три пут једно за другим долазио на ниво. Ј. Хандлер. Нисам пдзвавао оптуженика лично, кадје куповао нож, тек сам после дознао ко је. Оптуженик је имао мањи нож са посреди ирсбијеним с.ечпвом. 'Гомић је купио <>д мене ловачки нож, рекавши, ■< апо му је досадањч бритва мала, па хоће јачи, да га нослужи вшне годипа За нож је платио 2 ф . 40 н. нли 2 ф . 50 н. А. Вељача. Сећам се д : ; је (показује на нож) нож купљен од мепе за

30—40 новчића, али се не могу опоменути на купца, јер му нпсам лице посматрао. Др. Божески. Прошле године око иоловиве децембра изашла је нека брошура : „Прва реч пред сабор." Споменуло се ту и неко пнсмо, које тобоже дехонестира Томића, бившег уредника „Заставе." „Браник" је донео извод из те брошуре. 0 нисму, које је споменула брошура, није прву пут у брошари била реч, него у „Бранику" је спомињано. На то је написао Томић у „Застави" чланак као одговор на ту броширу, изјавивши да он не верује, да пма у људи око „Браника" писмо које би комнромитовало њега. На то је „Браник" д нео кратку белешку, да ово нисмо може у уредништву „Браника" свако чптати. Ја сам по нрочитању псте бекешке разговарао с Вулетићем, да 0 1емо и читамо писмо, јерј смо били лубопотл.иви, шта може пи-! смо садржавати. Прво нисмо у уредништву нашли пикога а када смо доцније дошлп, нашли смо онде редакнионог званичника Ракића, којњ нам рече да Ке госиода после два сата доћи, па ће им он саопштити. Кад смо после пола сата онет отишл н, нађосмо тамо Јоксимовпћа уредника „Брапика", који нас је известио, да ]е писмо у Димитријевпћа власпика „Браника", и дв, ће га он ноказа и. Договорисмо се, да после п >дне у два сата Димитријевић буде у редакцији и иисмо донесе- Отприлике на по сата ппсле нашег одл-ска дође Ракић у мој стан и рече ми, да је Димитријевић већ у редакцпји и готов писмо показати. На тО одосмо поново у редакцију и Димитријевић лам покаже једно писм 1 на неиачком језвку, које беше датирано 31. окт0мбра1884 год. Писмо нзгледаше по своме садржају као љубавно пмсмо управљено неком младом човеку. На куверти, кпју је Димитри.јевић показао стајало је'име Бранка Петровића, али како је била отворена, ннје се могло знати, да ли одговара на писмо или не. У писму се не спомиње име Бранка Петр;>вића. Нреседнпк. Сећате лп се доброна каквом ,је,1езику било писмо написано. Др. Божески. На немачком јегпку, да на немачком језику. Ашингер. Можете лп то баш поу г здано рећи, да је на немачкољ језику би;о написаш? Др. Божески. Сад се баш не могу поуздано сетити, да ли је било на немачком или па српском језику написане. Предс д. Па шта је даље било? Др Божески. Најпре су нам показали препис писма, с којим се ја и мој друг не задовољисмо те нам и ориги«ал покажу, на коме не беше потписа само као нека манупронп а. При читању писма био је присутан у редакцпји гимназијски про®есор Јовановић, Гавра Плавшић и ЈокслмОвић, ја и мој друг. Кад смо нрочитали цисмо упптасмо Димитријевпћа, да ли је то оно писмо, којеје толико пута у „Бранику" спомпњано; еа што је исти одговорио, да јесте. Упитасмо тада како да писмо нема потписа. Димитријевпћ хтеде впзитннм картама доказати аутентпчност писма, ^које пе хтедох посматр^ти, јер сам само тога ради тамо дошао ла прочитам писмо. Међу ','им се Вулетићу дао јелан преивс али је ои хтео оригинал читати, па се то н учинило. Преиис су читалиГавра Плавшић и нро®. Јовановић. Кад смо ја и Вулетпћ отишли остала су господа још за нама остала. Мп смо казали Томпћу да смо писмо чптали но на њему нема потписа и да Томићево име у опште у

њему не долази, да писмо његову особу и пе обешчатћава. На т) нас је Томић послао натраг да занитамо ко је ппсао иисмо па ако Димнтријевић одговори да је писмо Томићева жена нисала, онда да И1;темозадовољења т. ј. да га изазовемо на дујел. Саставши се са Димитријевпћем отишли смо у засебпту собу а Плавшпћ и Јовановић _у остали у прв ј па нису билп сведоци нашега разговора. Димптријевић је за писцч ппсма прогласио Томићеву жену изнесавши неколико карага посе,тница као сведочапство, да је иста рука на овим картама и на писму. Ја сам патао Дииптријевића, зна ли он какву одговорпост узима тим што то иисмо саопштава? Димитријеввћ је оговорио да зча. На то смо ми заискали зад <1Вол >ења п он нам је казао да ће именовати своје поверенаке Са повереницама дром Јојкићем и Јоксимовићем састали смо се тек други дан у нодељу после подне у 2 сахата, узевши њ. знање што је доктор Јојкић као варошкг^ физик имао важна посла: јер је морао нрегледати апотеку. Ми смо истина протеств вала, но до душе најпосле смо морали увид 1и, почем се доказало да је др. Јојкић запста бао спречен. (Насгавиће се) ТЕЛЕГРАМ 8. марта Б ерлин (у вече). Документи иримљене оставке цредати су јуче по подне у 3 сата кн. Бизмарку. Предали су му их шеФ цивилног кабинета Луканус и Ханке ше<1> војног кабинета. Б ерлин (доциији). Изванредни број , „Рајхсанцајгера" доноси разрешења кнеза Бизмарка свију цужпости и наименоваље ђенерала Каприви на његово место. ГроФу Херберту Бизмарку дата је привремен I управа министар ства спољних послова. Бивши канцелар добио је титулу Херцога Ладенбуршког и ђенерал шеФа каваљерије са рангом и титулом Фелдмаршала. С офија. Вагенхајм изјавио је бугарској влади, да рускавлада налази да су тачни рачуни о осталим сумама за окупационе грошкове, и тражи да се тај остатак преда холандској банки у Паризу. Услед тога бугарска народна банка почела »је данас нредају новаца. — Опажа се да у тражењу за оружје и муницију од руске стране, урачунато и 14000. рубаља за лиФерације нсточној Румелији. У овом делу политички бугарски кругови налазе неко противуречја руске политике. — Тврди се да су ухапшена два руека ОФИцира умешана у Пањичиној аФерп. 9. марга Б еч. „Сл. Преси" јављају из Берлина нови руски зајам по 4 0 /° уговорен с кућом Рошилд износи 375 милијона, од којих 300 милијона намењени су на конверсију дуга од 1862 год.