Мале новине

ПашиЈЈев говор У броју од прошде суботе донели смо разговор, који је г. Пашић водио с Јвднпм сарадниаом петроградског „Гражданнна." Једно с тога шго је „Гражданнн" најбоље расподожен снраи г. Николе, те се не може претноегавити да ће његов говор извртатп ; а друго и с тога, што г. Пашић до овога часа није учинио ннкакву исправку на свој говор, у праву смо сматрати да је он доиста све онако рекао, како у „Гражданпну" стоји и како смо мп донеди. Ми ћемо на овај говор учинитп само неколике кратке примедбе. Пре свега мп замерамо г. Пашићу што је онолико нстицао „да је српски народ врло неповерљив спрам своје пнгелигенције." Такве особине нису никаква препорука нп за народ ни за пнтелигенцију, С тога се таке ствари и не пзносе пред странце, па ма т>> била п „браћа Руси." Још и подноси кад то промакне у каквом домаћем листу, али је веома незгодно кад то истиче један тако уважен и редак гост пз Србије п пре^седнак српске скупштине. У остадом, то тврђење не може пздржати критнку. Није истина да је наш народ пеповерљив у опште спрам интелигенцаје. Као и свуда иод дргчх народа, он водп рачун о делаау интелпгенцпје п према томе јецена. Најмање има поверење спрам подпцајаца, већ впше спрам судија, још више спрам просветне нптелнгенцпје, а најваше спрам л>удп који су непосре^но с њим у додиру. Ко водп данас наше народае масе? Зар то нису иопови и учитељи, п они интедагентни л.уди, који су по свршетку школа отишли у село те као пољопривредници или оиштинскп насари живе с народом ? Један Велпмировић, Један Ђаја, један Стојан Протић, један Андра Никодић, један Паја Мијајловић па п један Пашић, а већ и да пе говоримо о једном Сави, о једном Гпги, о једном Милосављевићу — шта су то, ако не све људи из српскс интелигенције? Па не само из пнтелигенције, но управо из српске бирокрације ; све је то или дуго година било, или је још и сад прост чинсвник српски. Па ипак за том интелигенцијом иде „пет шестина" народа.

А посде зар ое впдп г. Пашић противреченост у тоие, кад с једпе стране тврди да српскн народ не верује својој интедпгенц јп и то гсточе као неку гарантију за трајашност садашњега полнтачког нравца, а с друге стране напомиње брату Русу, како данас у српск^ј скупштни већ не заседавчју самп сел,аци, пошто је пови устав увео да народ мора биратп и кваливпковане посланике? Дакле нарох не верује ннтелигенцији и то је добр>. Али новн устав наредио му је да ппак мо^а бпрати интелпгентне људе, н то је још боље. Част и штовање г. Пашићевој дппдоматској умешаостм, алп оводвоје, реклн бисмо ни мало се не слаже. Још би имали праметити на оно г. Пашићево казивање, како је радикална странка богата људима који су учпла у Русијн п отуда донели „но мало социјализма." Омладпна пак, ко Ј а ј е учпла на западу, по г. Нашићевом тврђењу враћала се у Србију „заражена буржоазном тендепццјом к индпвидуадној слободи." То би зпачпло да су руски ђацп унели у ра^вкалну странку љубав спрам братск га руског народа, а ђаци са запада доносили су само кварсж. На ово не одговара истини. Г. Пашић има најбољи пример на себи самоме. Да ли је он -у Москва или у Цириху науч«о„да се велика будућност његовога нлемена не може ни замислити без помоћи Русије"? Колико ми знамо, стубови дана ; ње радикалне странке и главпи нреставпици идеје „да је гдавни ослонац нашега правосдавља такође у Руспји", сви од реда васпитани су у швајцарсклј републици, у републиканској Француској, у уставној Немачкој, међу које спада и сам г. Пашић. М'<жда би пмало још по што год да се примети, но ми се заустављамо на овоме. Ако се г. Пашић по где где нешто мало и пребацио, ствар је са свим природна. Није ни лако одговарати на питања, која новинара по некад стављају иавлаш врло незгодно. 'Гу се по некад и старије дипломате нађу у небраном грожђу. Г. Пашић се у томе може у толико дакше извиниги, што су ово управо њего»е прве дипломатске аудпјенције, које пОчиње даватп.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ1 Долазак црногорсиог кнеза. Ми смо у своје време јавили како ће црногорски кнез овог пролећа доћи V Београд. Та је вест демантована. Међу тим парпски „Р1§аго" доноси са Детиња телеграм од свог нарочитог донпснака, у коме се о тој ствари вели ово : „Можете поуздано јавигн, да ће се црногорски кнез Никола, и пОред свих деманговања, у скоро кренути за Цариград, Веогра^, Букурешт, Атинуи Петроград." * Накнадно нашој белешци, да српски учитељи у Турској могу држатн српске школе, ако само на сведоџбама имају н нотврду овд. турског посланства, јављамо, да учитељи у Турекој могу би?и не само они који су свршили учитељску школу у Србији, но у опште и сви они, који у Србији могу бити учптељи, са51о нгго таква сведоџба гребл да носи потврду п овд. турског посланства. Уз ово имамо да додамо и то, како је од сада Висока Порта дозволвла да се н > целој турској царевини могу отварати и држати српске књижаре. Овака предусретљивост од странс Вис'ке Порте спрам српског жпвља у Отоманској имиерији заслужује сваку похвалу од сваког иоле образованпјег човека, а од српског народа нарочито, јер ће тиме српеки живаљ у отоманској империји знатно ксрачити ку^турно унанред, што ће свакојако сдужити на понос и корист како отоманској империји, тако и српском пдемену и свем цивилизованом свету. * Исправка. Погрешно смо у јучерашшем броју јавнли да је Риста Крстић стављен под суд и у аритвор. Он је само стављен нод суд, и тиме исправљамо јучерашњу нав у белешку. Поцерска улица. Становници поцерске улице жале пам се, како је та улица са свам неосветљена, и ако становници њени потпуно подносе све терете општинске. Ово неосветљење у тодико је опасније у ноћима мрачним поред и онако рђаве калдрме у тој улици, те се често дешава да људи још одмах с вечера падају и повреде се - Надати се је, да општинска упра ва неће остати и даље маћеха према становницима ове

улвце, који у пун-.Ј мсри заслужују пажњу и старање општине, као и становници других улица, ј ер и они, као и сви О-тали, у свему подносе општинске терете. * Шта вела Бугари? Бугарска полуслужбена „Свобода", говорећи о аФери с г. Минчовићем, вели између остадога и ово. „Доведен у тежак положај, г. Грујић се наљутио и даби прикрао своју лаж, тражио је да се г. Минчовић опозове нз Београда. Српскоме агенту у Софији наложено ј 'е да то изјава нашоЈ' влали. „ . . . Нас се сад мало тпче да ли ће Срби бити с нама у љубави или не. Они су увек била непријатељска расположени према нама, те за то од њих и не очекујемо никакво пријатељство. Као год и у очима целога света, 'тако и у нашим очима они су само смешне лармаџлје, налик на жабе из блата." Ово је чисто и јасно. * Управа друштва Св. Саве иоверила је нашем младом вајару, г. Пери Убавкићу, да изради двоглавог орла за Св. Савски /,ом. Уверени смо, да ће г. Убавкић удсжптн сав свој труд и сзу своју^ уметност, да овај његов рад на ум једном тако узвишеном просветном дому испа^не што сјајнпји. * Повластица. На јучерањој скунштинској седнвци прочитан је ук«з Крал>. намесника, којим се овлашћује мин. народне привреде, да. поднесе скупштнни закоискн предлог о пОвластпцама руском иаробридском друштву кнеза Гагари->на. * Стање воде код Београда за 12 и 13 Март 1890 године. Код глав. царин. 520 м. ™ 5'35 метра. Нролав исаод мос жел. 8-80 м. ~ 8-65 м, Иридошла вода 21 сант. — 15 ^ 36 сантиметра. Народна Окупштина 109. редовнп састанак. 12. МАРТА. Председавао Ка ић. Од г. г. манистара: Таушаиовпћ. Секретар Лазаревпћ чита протокол 108 састанка, Р. Петровић молбе и жалбе.

подшиста;

ВРВАВАГОДЕНА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(40) Али, за дивно чудв, мене тада бејаше спонала таква некаква луда жудња за Србијом и Београдом, да сам у Бечу седео као на жеравици. Просто се нисам могао скрасити. Противно савету лекарском ја устанем из кревета одмах трећег дана носле пункције и одмах потрчим у Београд, тако да кад су ме 25. Октобра затворили, ја сам јога носич) Фластер на прободеном трбуху.... Просто ме је нешто вукло да трчим гато пре у Београд. Као да су ме тамо чекали медени колачи.

Па да не рекне човек да има судбине! * У унутрашњем политичком стању беше настала нека страшна, загушљива мајина. Чича Никола је тихо и опрезно министровао, али цео је свет осећао да он није за то дошао на владу. Од н»ега се очекивало пешто друго] томе ^нечему другом" сви су се надали, и пријатељи и непријатељи, и они који су се у чи^а Николу уздалп, и они који су од њега аазирали. Али шта ће и када ће биги то „нештј друго" ■<— нико из публике није знао. Отуда она оншта напрегнуто ,, т, оно најежено ишчекивање. Изгледало је као пред буру. Још је све мирно; сунце још греје, тице још црвркућу по џбувовима; али овда, онда високо над главнма ''љуцком пирне по каква хладна струја и иролети ласта; чак тамо на далеком обзору указује се једва лриметан облачак, дугаа већ осећа да се примиче олујина и да ће ускоро иреко обих мирних поља страховита бура раширити своја горостасна крила. Државни послови ишли су, но изгледу, тихоиуредно — стварана Ј *е Народиа Банка, зидана железница; локомотива је проз«иждала кроз моразску долину и у ;,олови-

ни октобра краљу почеше долазити по _ здрави од појединих општина из тога краја, где се преузносило „дело напретка узоритих мисли владаочевих". Изгледало је како да је нова влада сву своју пажњу свратила на економско напредовање, и да никад није било мирније у земљи. Но је била само варљива снољашност. У ствари чпча Никола брижљиво је пратио куцање политичког пулса народног, и преко својих органа, прибирао извештаје о народном расположењу, осећајући већ да се нешто из дубнне тресе. „Самоуправа" га је лепо нацртала односно тога, у чланку „Шта ради народ"? износећи како чича Никола по читаве сахате висина телеграфскоме апарату у министарству и ослушујекуцање народног срца. На крају чланка одговара се напостављено пптање овим: „ народ је миран алинезадовољан." Ослушкујући откуцује народна срца Чича Никола нареди да се у Зајчару поистија почау зидати хапсане. Стара хапсана код начелства била је саовим опала; с тога ј'с наређено да се около опаше и утврди ј *аким зидовима. (Наставиће се)