Мале новине

Прела и се на дпевпи ].ел. ! средокраћи; што су путеви горп у Друго читање закона о изборима ; ћ упр. округу, те је таме и саобра-

народних носланпка Известилац прочпта чл. 113—121 п скупштина их примн. С свим је свршено и друго чптање закона о избору посланика. За закон је гласало 89, против 13. Извештај одбора за предлог посланпчкпх предлога. Скупштина н р и м и пзвештај ио иредлогу одборском. Даље је на реду друго чптаае закона о админпстратпвној поделп земље. Кол тачке 1. Срећковпћ предлаже да се ваљевски округ спојп са шабачким а подринска да остане. Р. ПетровиК противан предлогу г. Срећковића. Скупштина прими т. 1 по предлогу одборском. Код т. 3. Кундовић велп ла из разлога, који је руководио одбор да остави све центре на иеточој странп Србпје, треба и Л.озницу задржати да буде центар, пошто на западној страии нема ни једног центра. Сем тога и средокраћа говори да Лозница треба да буде окружно место а не Шабац. Ј Ж ЈовановиА мисли, да као што је Лозница важна п))ема Босаи, иако јвпсто Шабацважан нрема Аустрији. Сем тога и надмоћносг становништва шабачког округа над подринским не дозчољава да Лозница буде окр. меетоВојичиЛ п Машић потпомажу Кундовића. В. МладеновиК, потпомаже Ј. Јоввновића. КундовиИ вели, да поред -поменутпх разлога, Лозппца и зато треба да б/де окр. центар, што па тој -страгш има Србпја да пзвршп важну културну и политичку мисију. Р. ПоаовиК не види никакву политичку п културну мисију, због које треба Лозница да буде окр. месго. У осталом шта би могао један окр начелник да п ; ииомогне тој мисији

ћај отежан. Сем тога и у културном ногледу Јагодина је надмоћнија од 'Иуприје. Т. К. С аасиИ бранп Ћуприју. Ј. Поиовић потпомаже Тз. Апђелковаћа. Шилија РистиК доказује да јепрече да Ћупрпја буде окр. место него Јагодина. КундовиК велп да предлозп, којп су вас руководплп пра решавању који ће да буде окр. место Шабац или Лознпца, треба и овде да вас руководе. Мисли да би радикалп требалп, пошто је Јагодпзе легло радикалпзма, да гласају за Јагодпну. Он је за Јагодину. М. ИетровиК, вели да су сва пози- ј вања иа средокраћу, теренске незго- ј де и т. д. без < снова, пошто даљпнај та два места мема ни пун сат. I Главан разлог, што гласа за Јаго

ву, ношто се за окружну скупштнну | Наш рударски законик, осим г. ре бирају носланицн из целог округа. изложенога, дао је прилике свакомв Т. ЋикиК велп да }е ЈагОдина у се рударством бавити може, и да

сваном ногледу Јп пндустриЈСКОм и економском п н?цпоналном надмоћнија од Ћупрпје. Па шта впгае и гроб једног генија

може постати закупац рудиштд односно новластичар, ако извршн извесне р а д о в е отварања рудишта, која су иотребнн те да се оценитп

Св. Марковића, валази се у Јагодини. може, да ла Је дотично рудиште снособно за корисну експлоатациЈу ила не. Искључујући монополни систем приватиих предузамача, он је не само стао на исту висину са свима законодавствима рударским у свету, но је још и много сувременији но наш закон о п тпомагању ш>љо-

Извести.гац бранп одборски предлог тј: да Јагодина буде окр. место. Попменпчним гласањем, гласало је за предлог Ђ. Анђелаовића 45,

нротав 58. И тако је окр. место стало Ћуприја. Седапца трајала до 2 часа подне.

по

Рударство и примена рударског законика у Србији. (Наставак)

дину је тај што су Јагодинцп уме-! нас ^ индустриЈа још тако ли да се у самоуправном жпвоту од- слаб \ и неразвЈџена, да ми немамо о> потребе да понишљшо на онаква средства, на која мора помишљати на ир. Немачка, којаима веома јако развпјену индустрију, и у којој раденпк толико мало зарађује, тако чемерно живи, п толико ради, да му жпвот нпЈ *е ни у колико лакши ни мање горак, но у каквог сакаџиског коља. Али ма колико да смо у томе сретнпји и Д ! не морамо помишљати

ликују од Ћупричана, М. Кр. ЂорђевиК вели да преко у ћуиријском округу, пр^стор самог округа, две велике вароши, Параћпн и Свилајенац, па и сама насељеност (у ћупр. округу ^а 1 кпломет. 17 а у јагодини 10 становнпка) не донуштају да Јагодппа буде окружно место. Тако псто Ђуприја је

ваљан во!енп центар Т1 „ , . на откуп рудпика, ми морамо чуваРиоарац побија разлоге Ј. Попо- ти ону злпаВ у опновипу V пгиапском впћа. СребковиЛ велп да су једпни ствар

ти ону здраву основицу у рударском | законику, коЈ *а дозвољава држави да може без тешкоћа интервенирати, ако

пи разлозп г. М. Кр. Ђорђевнћа, а п0 неС р е ]- 1И српску индустријудо

све остало, па ни црне застане на Кундовићев радикалпзам, нпје га могао убедити да гласа ?зч Јагодпну. Државни ннтереси руководе га да гласа за Жуприју. М. МиловановиК побија разлоге свију говорника, који су говорилп против Јагодине, нарочито М. Кр. Ђоу ђевића, којп каже да окр ћупријском има више с ановнпка, но у Јагоданском. Цптира број житеља у оба

округа из чега се вида, да је број СреЛковМ вел!1 да је иптересЈ ј житеља ве ^ и у јагодин. но ћупр. округу. Разлози економски иду у ко-

краЈности експлоатисап оснивачки систем довео до тога мазерног стања, да она у нечове ној експлоатацији раденика плп тако рећи из његове крвп тража своје дивиденде. С тога не треба ни из каквих а камо ли из себичних узрока увијати иизвртати основно вачело нашег рударског- законпка, исказано у §. 3. Закоиодавац рударски од 1866. и акоје мало невешто и збуњено извео неке детаљне одредбе, у главвим начелним

самгг становништва да Лозмпца буде окр. центар. Поред тога и разлог иолитички. Иивестилац вели, даје из разл^га геограФског, теренског и саме правде прече да Лозвица буде окр. место. Предлаже да назив буде „подринека" Скупштина прими предлог одборска и измену известиоца. Код т. 4. М. Марковић наводп разлоге са којих треба Београд да остане окружно место. Т. К. СаасиК вели да Смедерево тре5а да буде окр. центар. Д ЂирковиК потпомаже М. Марковића. 23. ПетровиЛ потпомаже поп Тасу. АванумовиК вели да је главан разлог, који руководи београд. посланпке да бране БеоградЈ не лични ивтерес, као што је рекао поп Таса већ потреба народа. Известилац брани одб. предлог. Предлаже да се промени назив и „дунавски" са „подунавскп". Скупштнна прими предлог одборски и измену известиочеву. После одмора. Наставак претреса. Код т. 5. М. Сртеновпћ предлнже да и Крагујевац, као стара српска нрестоница, има засебну управу, а да остане округ рудничкн. Скупштина прами преддог одборски Тћчка 5 и 6 скупштина прпми по предлогу одборском. Код т. 8. г 1о.|ЈАнђелковић предлаже да Јаго дина буде окружни центар. Као разлог наводи насељеност окр. јагодинског; што је Јагодгша впше на

рист Јагодине, па п сама средокраћа М. ПоаовиЛ вели да разлози, који су руководилп посланике, да гласају за Шабац треба и овде да их руководе да гласају за Јаг<_дпну. Вели да је Јагодина више на средокраћи, јер два среза белички и темнвћски морају пр >ћп кроз Јагодину, ма куда вшли, а сем тога и срез ресавски која се налази ирема Јагодини, и чајп становници н долазе на ппјацу у Јагодину ближи Ј'е Јагоднни но Иунрвјп. Дакле интереси народни траже да Јагодина буде окр. место. Што се тиче стратегијскпх обзира, који руководе посланике да бране Ћунрију. мисли да им не би началник окружаи ништа нашкодпо. ако ба се преместио у Јагодину. Интереси народни и чиста правда траже да Јагодина буде окр. место. КатиК вели , да р^злог, како је јагодински округ надмоћнијп у сгановништву отпада, јер се оснива на статис. подацима из 1887 год докјиз података који се налазе у пројекту, види се да ћупр. округ има неколп ко стотпна више од јагод. округа. Даље из разлога што од Врање до Ножаревца нема ни једног окр. центра, док се Јагодина налазп готово пред носем Крагујевца. Сви разлози који бране Јагодину иду у корист Ђуприје, јер Ђуприја нема нп гпмназије, ни Фабрике, ни нишга, па јој баш с тога треба помоћп. Што се тиче тога, да су Јагодинци у самоуправвом ногледу отпшли млого даље од ћупрачана не стоји, нптп она може утицати на окружну самоупра-

питањпма био је тако потпун и тачан, да ми ни данас не бп моглн ништа боље написати. Он је не само питања о својини рудишта решпо онако како то захтевају интереси здравог развитка рударске пндустрије, но је, ирема времеиу у коме је живео, запста и сувпше добро исцрпео: како сва средства потпомагања рударске радиности, тако и на доста праведан и хуманп начин регулнсао односе између раденика и господара. Ако је време рада оставпо између 8 и 12 сати, опет је то за оно доба био велвки напредак; а нама сад нпшта не смета да га сведемо законодавним путем за извесне родове на 8 сати, као што је нредложено у оној скици економског програма, који је пзрадило мин. народ. привреде пре годпну и два месеца, и као што се је то и праксом ноказало као корисно код управе подрињских рудника, код које се већ 17 година извеснп иодземни радовм раде на 8 сати. Једино што он није обухтагио међу средстввма за потпомагање рударства, то су с Обраћајне олакшице; али се о томе онда није нп мнслити могло. То ј - е данас лако допунити. Једна паметна и увиђавна тариФна политика може ту празиину лако нопунитп и за то неће бпти потребна никаква законска наређења. Ми се бар надамо да се више неће деспти да се петрожсњскп угаљ јеФтиније воза нч нашој железница но наш као што је т > до скора случај бао, плп да се бугарска шеница и кукуруз возе са 25°/о јефтиније но наша к о што је то на жалост сада случај.

привредне ин ^устриЈе, који Је много доцније нздат и којим је санкцпонисан штетни принцин пндустрвјских мононола за рачун и само на корист приватнпх лица. Писац расправе „неколико речи" нема дакле узроаа да се много љути на рударски законик. Ако ли пак држи, да заиста рударски законнк не осигурава о с олико и онака права, као што чине законодавства других држава и као то он у свој раснрави каже, он ]'е онда требао да о томе говора и нише, а пе да у опшге и лажно изиоси: како се он не само од неколико година на овамо неправшно врши, но и како се права истражпвања дају по ћеиФу. Но ако бага и о томе има уверења требао је да изнесе поједине случајеве и да каже ко је и кад тако радао т. ј. који су то министри и њима иотчањени органи, који су тако поступали и к >ји су то пасторци државни, којима се против закона није дало, да своја велика знања и капптале уп »требе кориспо на развитак рударства. Несмети куражно гађати кривцн, ако га има, но пуцати у гомилу то је подлост, и то у толиао већа, што се после свима редом дошаптава „нисмо ми богами на вас хтелида пукнемо." С тога позивам нолтрона нишанџију, да изађе иза плога анонимности а да слободно „нукне" на онога који је по ћеиФу и као милост давао права истраживања, п да каже, кад је то било, п коме је то на жао учињено? Донде да пређемо даље. (Наставиће се)

ТЕЛЕГРАМ Софија. 12 Жена руског лекара СераФИНОФа, која иролазећи кроз Софију где пође у нема чки лонсулах да потврди пасоша, биухапшена уФилипопољу услед сумње солиције. Претрес стана учињен је у присуству драгомана Француског — Нађене су три писма, једно адресирано је било супруги Пуковника Николајева. Незнасе садржаЈ* писама. Госпођа СераФимоФ пу. штена у слободу. — ТалиЈ*ан. ски престолонасл -едник синоћ укрцао се у Варну за Цариград.

сшзак С ПРЕСТ0Л4 РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОД СВЕСКА 10 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију књиатра у Србији По I грош свесна