Мале новине

Вожа*) било је тако одепљено од остала снаге да му нико у невољи не би могао помоћи као што му није ни помогао. Да! и неке три недеље ми смо имали и заузимали так^в један положај према ненријатељу од 400.000 људи. Па шта је било? Било је оно што је свак могао да предвиди. Наше десно крило, бачено с ону страну Вожа, и савршено оцепљено од главне силе, би прво збрисано.Цела је истина, да је оно давало херојека отпора. Најлепши дани в >јничке нам историје не знају за сјајније листове од оних који су крвљу исписани на мегданима једпог Рајшофта — у борбама које претходише, као и у онима које следоваше , и у којима се мерио један са тројицом

Овим коралом својим он нас је војскг од С едана, која је сгадовео у љути полож^ј, да би- вила била себи у задатак, да рамо између две опасности: да уради нешто што се више није будемо опкољени, или да изгу-; могло урадити: да раскине онај бимо један Мец. Признајем да гвоздеки обруч који је рајнску није лако било исиустити Мец. I војску нашу (у Мецу) већ стеИспустити Мец у оном тренут- гао био. Ако се не варам, гоку изгледало нам је колико ис-! сподо, ја сам баш некако у то иустити и Е л ?, а с и Л о р е н. време био члан париског коми • Тешка жртва! али је ва- тета „ народне одбраке", а и бло љало бити кадар иринети је — ! сам то свега три недеље. Сећам ваљало се одмах г а одетупање се , међу тим, оних састанка решавати: <•& линије Мозела најнаших када смо долазили у 8. линију Меза. У место тога, шта | часова у вече, а растајали се

учини наш цар

? Он се

зоуни ,!око два но

ионоћи — и када

снлете, и забуну у војску уне- ј смо много говорили и већали, али се,—ондочекаи дагаопколе Го- мало шта у записник бележили. сиодо, ви знате да ја нисам од Овде има и носланика који су оних који хоће да се над ма чи-! тада били чланови „одбране." јом несрећом јуначе — баш на А од таквих молим да иодсетим против, ја сам сретан кад годјђенерала Т роши-ја, на она наша могу кога да оправдам али, ј заједничка преклин>ан>а вдаде: да Али све то би — узаман! („Тако • верујте, да ову забуну нашегјне пада у крајшу погрешку, да бившег цара — у оном момен- \ прорија тврди зид који су Нем-

је") Дакле, хоћу да кажем, да после оне страхотне аолитичке ногрешке, огласа рата за осам дана ( — погрешке која је повукла за ообом све друге, све кобне адмииистративне погрешке ево пада се у једну чисто војничку погрешау: стоји се скрштених руку не шх двадесет дана ироД неиријатељем и излаже се цело једно крило извесној иогибији. И то крило гине. и"на целој се војсци то познаде. Али десило се десило — погрешило се иогрешило — шта је сад требало радити? Да сам ја овде узео на себе улогу наметних иосле догађаја, ја бих вам умео казати шта је требало; »ли ја сам овде историк, и као такав, у стању сам само ТОЛ9КО да вам к а ж е м: да су онда људи изгубилш главе\ Душа ваља гшје ни лако било. Непријатељ, који је паше десно крило уништио, ношао је да се и користи том својом победом, — почео је да нас оакољава.

ту — код не војске

;Ш живе и послушја не могу никад

ци око Меца већ нодигли б <ли Али зар да оставимо Базеиа ои-

да опростим Дакле, не нро- 1 кољена? Па боље је и то него | менив Фронт благовремено, ми ли се дати и сам опколити. Да дочекаемо да будемо и опкоље- еам могао предвидети сву страгш и поробљени! Да! и то је го- хоту настунивше ка гастроФе ( ја ! сподо она друга војничка иогре- ; бих сам онда рекао: ви идите шка, која је мени тако јасна и да ослободите једног р ба али очевидна као што је светлост ј ћете имати два. Да! и то је гобела дааа, и ја сам уверен да сподо,она трвћ^ иогрешаа која ће вам њу и неумитна нстори- је поразу нашу заиечатила. ја иоказати и потврдити. Остала Поштовани г. Родо рече .јуче: је, међу тим, да се учиии и јед јда ако се после таквих пораза, ни трећа! 0! без сумње, да смо

1) Плавине

ми имали одмах при руци једну ■резерву , прва брига би нам би ла: да раскинемо окај гвоздени ланац који се око наше војске у Мецу савио био. Али те резерве није било; и требало је, управо, неких двадесет и иет дана да се таква једна снага састави: из остатаиа онога храброга десног крила које је, ир ко Божа , сропало било . из корпуса ђенерала Д уеа који је био у БелФору, и из осталих остатака сталнога кадра. И то је била она

Француска није могла дићи да је то за то што она није имала тако зваие „областне" војске. Већ ја ћу кроз мало час имати нрилике да вам говорим и о тој сорти војске. За < вај мах, доз волите да вам кажем глнвни узрок свију наших несрећа, узрок унраво, за што се Француска није могла ни дићи после Седана — јер, ваљда :<нате, да ее Француској дешавло да из>уби и једну и две велике војске, и опет да у ратовима не нодлегне. Француска је, господо, у

овоме рагу подлегла за то: што је у Мецу и ни Седану изгубила сав сво] стални кадар ! Ви знате, дабогме, да је она после седанске несреће дизала била вели ;е масе — она је дигла бил I иеких 800.000 народне војске („мобила") — али сва та маса није могла њу дићи. За што? За то што гомиле без кад ра не вреде, па ма ка;-о храбре, ваљане и натриотичие оне биле. Ја самна нрилику гледао на Лоари: како на читаве чете војника долази ио један потиоручик, или највише два нижа чина. Вке лим, дакле: и да се наша војек,хрибро борила, и да се наш народ јуначки бранио — у том рату као у ма ком до сад. То |е Факт, који ни туђини ни непријатељи наши н - поричу. Али, ако ме питате за пјто смо онако пропали — за што се, то јест нисмо после првих иораза ни јед ном нодигли—јавам смелоодговарам, за то : «пто смо одмах у почетку рата, шго смо још на М -цу и на Седану, изгубили са■ му језгру и основу убојне нам снаге, што смо изгубили гџо стални кадар -- иашу СВу рвДОВНу, сву стајаЂу взјсну. (Наставиће се) — —<о> 8Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Нов кабкнет. Јучеје ускупштини прочитаао, да је састав нов<>г кабивета поверен г. Сави Грујићу, генералу, и да ће се данас цео кабинет преставити скупштини. * Чланзви владе Што се одавно очекивало, јуче се и свршио. Сад вм*мо поиу владу од старих миш:стара. Р. злика је само у томе, што су сви стара мннистри сад гмстали дупли, тј. сваки од њих узео је ио два мавиетарства Веома пнтересиа појава! Досадагпњој вдади замерад > се баш из саме радикилне странке, да није довољно вредна и енергпчна Замера;о се људама да не отаљавају исгравно послове у своме миви

подл:

КРВА В Д Г 0 Д II1 4 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВВЋ

(42) Овај је закон био право чудовиште. Ншм се ирокламовало начело да закони имају повратну силу. Преком суду дато је право да по овоме закону може судити и кривице, које су учињене пре његова постанка. Уједно је уведено и друго чудовишно начело, да еуд не суди по законским доказима но „по савести". Свршено је! И за сдепце је било јасно да је овај закон наперен против радикалног главног одбора и у ошпте радикалних лр"ц.к;>. у земљи. Наши су дани били из-

бројани, и ма смо само чекали још час кад ће нас позатварати. Сутра дан 23. октобра, у недељу, „Српеке Иовине" нонова доиеше закон о нреком суду. У примедби се објашњавало: „Овај закон штамна се понова због погрешке која се поткрала у јучерашњем броју." Одтолеме журбе људи погрешили. Но сем овога тај број „Срп Новина" донео је и друге важне указе. 1. Указ, којим се ставља „у ванредно стање и сва војска одређена за повраКање реда у црноречком округу, и стављења иод команду главнога команданта и краљевског комесара. " 2. Указ, да „ОФИцири, иодоФицири и војници, који су одређени за повраћај реда и стављени у ванредно стање, за сво време док оно траје, добијају, дуплу плату," 3. Указ, да „сав трошак, који се учини ради иовраћаја реда и иослушности, иада на терет становника оних села и општина, које у немиру и пеиослушности, било посредно или неносредно учествују." 4. Ука:<, којим се, „узимајући у обзир да је злоупотреба птмпе постала опасна за јавну безбедност у земљи," наређује да „никакав лист или повремени сипс не може

се раздавати пре него се јави полицијској власти и од ње на то добије одобрење," Овим је било отпевано подушје слободној шпампи, и од „Самоуправе" није више могао изаћи ни један једини број 5. Указ, к"јим се, „узимајуКи у обзир да се удружења и зборови уиотребљавају већим делом за ередство нроизводити агитације у духу растројства н непоелушности ирема взастима, закон о удружењима и зборовима обуставља се." Указисубили издани, „чизме су биле обувене," и сад је само ваљало исукати сабљу и загазити. То је иаскоро и учињено. Догађаји су се отиснули низ косу низбрдицу и развијали се све даље, брже и бурније. Коцке су биле бачене; буна је већ била ночела помаљати с в о ј у огњену главу, а киван грађански рат већ се осећао са својим смртоносним задахом од људске крви и разуђених трупина рођене браће, која се ночињу узајамно клати. У бурној новесници српској отварао се једзн нов крвав лист. натопљен братеком крвљу и сузама. (Наставиће се) — —-