Мале новине

етарству, а оаи на те замерке одговарају тиме, што свака од њих узииа на врат још по једно минис'Iарстпо! Нека нам је бог иа помоћн Кабиает је с^стављен овако :. г. Грујић, мпвистар председннк, мин. 801НИ и заступвик мин. спољних пос. оза. г. Мајајдо Вујаћ, маи. фин«нсије и заступаи« мин. просвете. Г. К. Таушановић, мин. полиције и заступнпк мин. нар. привреде. Нови су министри: за правду г. Мијајло Кр. Ђорђевић, адвокат; за грађевину г. Миливоје Јосимођ, ћ, проФес -р В. Школе. 0 новом каГнш.ту ироговорчћемо у идућем броју. * Чародна скупшткна на јучерашњо.ј седници свршида је друго читање законског ; редлога о иродаја старе ботаничке баште, о грађ н>у сењске железнице и о слободном извозу земаљских производа за Турску п то у правиу ка С луну. Тако су свитп закони примљени у цедпни. * Гости. Г. Паја Јоваповић, наш позаати и слављеии живописац, ираспео је јуче у нагау престоницу са својим братом Снетиславом, који је ■•акође извреаа живописац. Ови дра!и гости баваће се у нашо; иресто^лцп неколнко дана. Добро нам дошли! * У царинар.чицама на Сави и железиици. услед живљег саобраћаја и обрта трговинског, часови рада увећави су од 16 Марта ове године до д л,е наредбе тако, да пре иодне чочињу од 7 1 / б и -јрају до 12; а по 510дпе од 3 па до 6 сати. * Тр^хинозно меоа. Онштински кон•гролорп ухватила су у Мајеровој касапској ради> ници, у Савамали, бобич!во свањско месо Месо је било криумчарено н кошролори су пашла баш кад се тако трихонизво месо I ецкало за кобасице. На примедбу контроЛ' ра, радници су одговорили да се те кобасице сиремају за њих< ва господара Мајера, који у Васнвој улуци држи кујну и деликатес радњу, а од Ђурђева дна узео је под закун. „Српску Круну". На прнмедбу конт^олора да је забрањено иродавати трахинизно месо па коме бидо, раднкци су одговорали кико код њихова госнодара Мајера дол ^зе да једу све сами странци, иа нека их аека једу и трихивизно месо. Сем тога код Мајера су нашли да старе укварене кобасице, такође од трихинозна меса, сецкају од чега се праве „свеже" кобасаде, разуме се, „само за странце". Не зпамо да ли је онштанска вдаст иредузеда какве кораке против тога Мајера, да, свету не продаје отров, али купци треба добро да пазе да за своје рођене паре не гутају смрдљиво и отровно месо. * Збор, У иедељу Ј8 ов. м. биће збор јахаћег удружења у каФани код „Скупштиве". * Леп пример родољубља. Пре две три недеље, одгоиарајући на нрекоре, које је један наш пријатељ учанио Њ. Впсокогпреосв. г. митрополигу Михаилу што није иостао члан утемељач друштва „Св. Саве", ми смо устали у одбрану г. митро ■ иолигову и псказали наше уверењн, д г. митрбполит ни у овоме делу неће заостати иза других родољубља којима је у другим посдовима предња+во. Од срца се радујемо што сад можемо јавити да се у нашеи суђењу

нисмо преварили. Као штО смо већ јавилв, г. митроподвт Михаило, као и Њ. Висовогпреосвеш генство бив. митрополит Теодссије, и водели су се упасатн за "чд*нове утемељаче друшгва Св. Саве. Ното није све. Њ. Високогнреосв. господ. митроподиг Михаило изволео је још преиоручпти свима отачаственим храмовима да по могућству помогну друштву у з и д а њ у светосавског дома. Пдодотворан утицај ове првосвештеничке препоруке већ се показује. ЦрквајМанастирица у крајанском овругу, јавила је већ друштву да, му на поменуту Ц'љ даје пег хиљада динара од свога капитала. Красан пример родољубља! Влагодарећи од срца ов>ме св. храму па овој пдеменитој и родољубивој потпори, ми се уздамо да ће се ва њега ускоро угледатиисве друге богомоље Та оне су одвајкада бале будне чуварице своје дичне народности. па ће се као такве показати и у будуће. А нама ће бити вазда пријатеа дужност да овакке родољубиве дарове с радошћу забедежимо и целоме Српстну објавимо. * Нави-ђено чудо. Овомад у вече био је лом на. Вудевару. Преко 500 душа Цскркло са у булеварску дворану да види невиђено чудо, како ће некак^в господин Анетели узети мач и депу, живу женсвињу пресећи. по нојасу, нреко пола. „ Један део њенога тела нобегне, до.- други део озтаје и но ваздуху певајући лети" И сав овај свет, 500 бсог ( .ађана, међу њима знатан број српске интедегенцвје, потрчао је да се чатава два сахата кува и дави у пренној дворани ни са чега другог и ни зашта друго, но једино зато да се види како од жевске, к-»ју пресеку преко пода, „један део утече", а други „по ваздуху иевајућа лети". Оно пубдика, можда то и ее ба веровала, ад ко да не верује кад тако од речи до речи пише у огдасу, који је изашао прво у „М. Новипама" а доцнпје у свама београдсккм дневнпм дистовама. Вешти Шваба није жалио да плати огромни оглас с крупним словима, па чзк и с више слика, кли за то је само за једао вече узео, бар хиљаду динара! Диван нример шта вреде огдаси чак и онда, кад објављују невиђена чуда, како по иода иресечене девој ке лете по ваздуху и певају. Красна поука за београдске трговце, који се двоуме да д да потроше на огдасе дваест^к даннра. А ми ћемо о овој интересној нојави опшираије проговорпти у пдућем броју. * Ужасна оптужба. Полуслужбени „0д1ск" у св*>м 39. броју дотакао се у чланку „опет шта дела говоре" н штамие, и судова, и разбојника и здпковаца, и обијан а општипских каса, — па ,је најовд дошао до закључка да је опозиција неиоштена, да она разбија иобија општинске касе а што је најгоре н најужасније ; судови ауштају зликовце, били они ЗЛиковци у штампи или иначе, само за инат подусдужбеном „Одјеву." Па не само то, но с удови чак иуштлју да 3 ликовци и бегају. И сва гволика чуда п недела, разуме се, дају му право да судове назове „напредњачким политичким ванцеларвјама-" Тужба 'ужасна и страхотна ! Свет бар може бити ва чисто како стоји у нас с правдом; он може бити сагуран да је у нас правда потиштена јер ето „напредњнчке политачке каацедарије" не само да не осуђују

опозиционе новинаре, но чак пуштају и разбојвике да бегају. Па после и судови, и опозициини новинари и тн побегли разбојници — све се то удружило те обија ди обија општин ске касе, само да се нахуди радикадној влади и да се може тврдитп да је у немљп несигурност. И „0 !Јек" ни мало нпје ноцрвенео кад је оваку љагу швео на судове. Ми разумемо да се „Одјев" љутд на оиозиционе новинарешто ведаду мира његовим госама; ми разумемо и његову соџбу на судове што они по милости „Одјекових" уредника веће од реда и бе:ј разлога да осуђују, и што више осуђују, свакога, кога без икаквог разлога тужи „0дјекова" пвлација ; ми разумемо да из тачве сгџбе не може бвти на расиоложеносги „Одјекове" и његових госн нрема опозвцооним новинарима н судовима, влп никако не разумемо нити можемо разу етп, с каввич је образом могао пред целпм светом рећи да су судови ма чије политичке канцеларије; с канвам образом он једаа део штампе, трпа у једну комиаттију с разбојницдма п оцојп ционе *овинаре и судије! Да то није она његовамного хва љена услуга, коју он од свакога рцдо тражи да учани земљи ! Преста^љајући судове онако, какви они вису, не ствара да ,н код странаца уверење. да се у нашам судовима у земља нема никчкве гаранције за правду, и да лн је то онда услуга земл>а. ? М е нећемо да улазамо даље у ову ствар, ио ћемо само рећи да је овако тврђење полуслужбеног „Одјека" ваше но махнат) ст, јер се друкчије не може ни назвлти стање у коме се гврди оно што није' Да су судови ма чи:е политвчке канцеларије, они не би скоро сваки дан усуђивалв опоз>циоле нонинаре које би „Одјек" хтео од једном да уништи; да су судови ма чије подзтичке квнцеларије, они не ба пуш тади испод суђења „Одјекове" пријатеље, онтужене за увреду; да су судопи били на чије полптич^е канцеларије, опи не би у доба, кад од радпкалне владе није бидо ни номенч многе опозацио не новине ондашње за мвога дела осслбађали, и пуштале најОш у доб« које се сматрадо као најреакциопарније, пуштан је да з«стари на 200 кривица опозиционарскпх. Јес, то су све докази да судови нису ничије политачке канцалврије, па ма они и не иоступ^ли по жељама и прохтевима „Одјековим." А кад он онако ипак тврди, доказ је да он жеди да од судова стоврц своје „политичке канцеларије." Он може и у томе успети, само нека пази да се после за то нв каје, јер судови не смеју бити нартиски, већ судови који ће радити и судити па основу закона, и само на основу закона. Народна Снуоштина 111. редовна састанак. 15. магта. Преседавао Катић. Од г.г. Минис^ара: Таушановић и милосављевић. Секретар Р. Петровић чита про токол 11!. састанка, Ђорђевић модбв и жалбе и интерпелацију Авакумовића и другова на мин. ун. делв, противу незаконите радње нач. среза крајинског. Прелази се на дневни ред. Код од. XIV М. Ђурић предлаже да оотане срез ариљски. ЈоксимовиЛ признајући начело, да што је ваше среских кућа, да ће

бита мање хајдука, као што је и с „горњег" места иризвато, предлаже да у свакој општпни буду среске каицеларије. Ј1. ЛазаревиК нротвван предлогу пои Ђурића. Поп М. Смиљанић преддаже, да се установи један срез близу транице. Р. Митроваћ и Т. К. Спасић потпопажу пон Милана. В. Радовановић и В. Младеновић противни преддогу ноп Милана. П. ЂорђевиК брани одборски предлог. А. Прокопи}еви}х вели да су доиста ужички посланици били на првом читању противни да осгане ср. ариљски, ада кад су сва стари срезовп остали, па и иеки нови обновљени, онда и ми с правом тражимо да остане овај срез. П. ВуковиЛ нротиван предлогу поп М. Ђураћа. Скупштина одб ци пр?длог поп М. Ђурића Код од. XV, Михајло Рисхић иредлаже да се укине с :ез брестовачки. М. Милов^новић п М, Пегрозић говоре у истом смисд'.', Др. Л. ИлиИ вели да кад бп се овај срез и укпнуо, вдада би га поново морала створити, пошто је тај арај тако кршевит и брдовит, да се у њему налазе многи хаЈдуци. Вела, да су ти хајдуца постали, од како је престала влада Н. Христаћа влада реда и рада. С тога мисли да је у ипгересу јавне сигурности, националном п државном да осгане овнј срез. ТаушановиО, између остал >га вели, да ти хајдуци нпсу ионикли од како је престада влада Н. Христића, влада реда и рада, као што вели Др. Л.аза, већ од пре 7—8 година. Известилац кеди да је разлог држлвна и националии руководпо одбор да остави овај срез. | Куидовић бранн одборски предлог. Тајсић и М. Николић слажу се с ' М. Ристкћем Ђпја вели да су устаповљени тамо ; сре ови, где није имало разлога а овде где има и пационалиих, самоуиравних н државних разлога, хоћете да укинете овај срез. КатиИ брани предлог М. Рпстића. Скунштина црами п р е д л о г Рист*ћев. После овога преш о се распоређивању села по срезовима. Већина села остала су но предлогу одборском, а нека су но жељи сељана гих села, премештена из једног среза у други. Седница је трајала до 2*/ 2 часа ио подне. ИЗ БЕЛА СВЕТА -- Изложба ленотица. 0 мајскам светвовинама. биће у Риму, у народном позоришту, изложба лепотица из цедога света. За то јеобрззоваи нарочатп одбор. Која год деиотица наме,,ава да се такмпча на овој изложби, треба одбору да пош&е своју ФОтограФИју. Ако одбор нађе да је дик о'иста за излолгбу, онда он позвва дотмчну женску да д ђе на изложбу. Свака така женска имаће беснлотЈШ иодвоз и путна трошак тг.мо и натраг, и право да за пет дана стлнује у једној од првпх гостионица римских. Деа те српкиње, које сте лепе, его пралике да вам се депота јавио призна па још и н^града са 6000 данара. — Ужа$аи двобој. У Америцо, где се свака чуда дешавају, бао је овнј ужасан дв^б.ј. У Мексгцн између једнога Индијннца и једноп Мек'-п-