Мале новине

и вароткој интелигенцији, као што улива решпек;га сеоским масама. Да! А како сто јимо ми с тим у нашој Француској? Већ знате, како! али нека ми је слободно овом ириликом истаћи и један наш услов, којије кадар да накнади све оне, горе поменуте, у Пруској и Немачкој. Тај је у.слов: всведочена сиособност доказана вредност и заслугџ\ И то је доста, и тај ће нам услов дати све, па и нуждан кадар, за нашу војску. Дакле, којим'ћемо путеми начииомстећи ми — према нашим ири ликама и околностима — стећи овај каиитал војени? добре официре и подофицире? Добре официре ћемо добити из добрих војених школа, из добрих војених академиј«, а подоФицире, иу опште добре ииже чинове и војнике, добићемо из оне друге школе — из касарне. Да почнемо, прво са официрима. Ми наше сФицире спремамо у војеним академијама као што је она у Сен-Сиру. Ако сте кад пмали ирилике да он. што се у тој шк >ли добнја, добро проучите, ви сте, мзмеђу осталога, морали и уочити ле е стране нишег, Француског демократског еистема. На пример. Ви сте у тој школи видели: и сељачке и варошке и племићскеи сиротнњске синове, где се, измешани, и заједно уче и заједно расту и развијају. Ви сте их, даље, видели како. но читаве чаоове, и кроз целу једну годину дана, иролазе кроз обруч оних пешачких веубања која, < д иитомаца наших војних академија, прави прве и најбоље маневриоце у Јевропи, Даље стевидели, те мсте младе људе, где једну другу и целу годину проходе на топу, у артилериском веџбању, и то, ма да су они сви или скоро сви, намењени пешадији и пешачкој струци. Ово се чини, дабогме, за то да би сваки академац био вичан сваком роду оружја. У тој це.љи они се обучавају и вештвни коњичкој — јахачкој. За то сте ви њих могли видети где уче, да и са неуким коњем владају — да на њ неоседлана скоче, да се цигло за гриву његову држе; да са њ опет скоче и опет ускоче — па макар се који пут и у прашини нашли! Али ни то није све; јер, после свију ових, до изнурености трудних, напрезања, ваља им ићи у своје разреде и ту слушати своје проФесоре. То је већ школа у којо.ј се они упознају и са географијом и са топограФијом, али, више свега, са оном науком коју је Наполеон Првиназвао правом гоколом ратном, а то је: историјом војнсм ! И дани академачки нролазе на тај начин, заузети од јутра до мрака. Пролазе тако, да они и не осећају како су се и колико још нечему, и в еликоме, уз пут научили — на-

учпли: да слушају старијег од себе, те како би врем< ном и они имали права да буду ти „старији...." Да! збиља, и кад ти мдади људи издржг, рецимо две године у једној академији — кад у таквој једној школи за то време још и толико науче — мислите ли ви да су они већ — официри? Н* најмање. Тек онда они ступају у школу правога, јер практични, војника и команду. Академија је њима дала војена знања, она им је нанунила гла ву, али касарна, Фронт, команда је, је опа учитељка која ће им душу и срце васиитати, која ће у њима војнички каракгер развити. Дакле, тек посде више година проста војмичка живота, окретања и тесања у чисто Фронтовој м -шини, иостаје натп пи томац папт академац, опо што један официј ) треба и мора да буде. А да колико ли, •— иитим вас сад , — вреди и мора, вредити ово правило, овај закон Фроитови, за подоФ»цира за простафронташа? Зар и школонаним и учеиим људма треба дуге стројне и Фронташке службе, а ви тражите од мене да верујсм да то не треба нростоти народној, и да она може бити и чин и војник без тога услова. (Наставиће се) <о> &ЕОГРДДСНЕ ВЕСТИ дфвра г. ^инчеви^а. Ооиој иФери која је добро позвата нашим читатељима, софијскп дописнек „Тајмс01з" разговарао се с бугарским минисгром Живаовам, којп је рс,као да је очевидно да Срби стоје нод туђим утицнјем и д* траже заваде с Бугарима. Али положај Бугарске такав је да она мора гледатн да отклони све сукобе, јер &ко бп друкчије радила онда бп она само потномагала намере Русије. Ако Србија остане на томе — рекао је Живков, да ми онозовемо нашег агента, ми ћемо по свој прилици то и учинити ма да је право на нашој страни. Али ми хоћемо Јевроии да дамо до каза о нашој мпрољубивосги а надамо се, да ћемо тиме нашој заветној жеЛ)И и т( жњи прићи што ближе, а то је приЈнање Бугарске. * Димитрије Славјаноки Агрењев, са својом певачком друашаом, долазв у Београд ове недеље и даваће у дворница краљ срп. народнога позорпшта два концерта, први у петак 23; а други у суботу 24 ов. месеца. * Народно позориште. Обраћа^о пажн>у наших ћитатеља на „Денизу" по^оришну вгру у 4. чина од Александра Двме сина, која ће се ' престављати у народиом позор шту у четвртак, 22. о м. Александер Дима син, члан Фраицуске академије наука заузима једно од најодличнпјих места у драмској књижевпоста Француској. У његовим драмама верно и врло духовнто нацртан је парискп живот, а у сваком делу ппред дубоке студпје те здраве душевне хране, огледа се велики тдленат генпјалног Диме. „Девизу," која је једна од бољпх новијих (1885) Даминих драм

препоручујемо најтоплије пп"јлтељима позоришта и лапе драмс. * Наредиа скупшгина на јучерањој седпица свржила је и друго чптање закОва о уређењу округа и сре^ова. Тиме је и цео закон прпмљеп. Опо зпција је гласала против закона. * Изостало. „Ко смо да смо сви смо наши" Јутутунска "првча, намењена као одговор на познате козерије, пзостала је иј овога броја због нагомиланог материјала, а почеће да излази од сугра. * Нов саветник. Место г. Ј. Авакумовчћа, који се није хтео прпмптп, потврђен је за саветника г. Бладимир Јовановић проФ. Вел. Шкозе. * Стање воде код Београда за 18 и 19 Март 1890 године. 1Соц гдав. царин. 5 44 м — 5'36 метра Пролаз иепод мое ж**. 8-56 м. — 8 64 51 Оаада је за 24 сата 5 и 8 13 савт. Народна Снупштина 115 редовни 1;астанак држан 17. марта Председава.0 Пашик. Бпла су сва г.г. нови минпстрл. СекЈ^етар ВукосављевиА чата протокол 113. ЈоксимовиК 114. састанка а ЛазаревиИ молбе п ЖаЛбе и предлог пон Богосова, да се пут од Куршумлије до ЈанкОве клисуре поново трасира. Ва тим председпик нрочита аисмо председнака мипистарствI у гоме му ј 1вља састав новог кабинета, КатиК прочитд указе Е[»аљ. иамес;.!п:.», којпм су погврдили законе о сењској железници, «овању сребрног новца и иродаЈи ботаничке баште. Прелазч се на диевни ред. Извештај Финансоског одборч о трговачком уговору између Краљевине Србије и Румунвје. ГрујиИ доказује како је овај угопор трговачки врло користан и повољан но нас. С тога мислв да га треба прамитп. " аоа М. ПетровиЛ говори у пстом смислу. Председник ставп на огласање овај законска предлог п скупштина га црими у начелу. За тпм сз пређе претресу појединих члмнова. Известилац прочита чл. 1 — 4 и скипштина пх примп. Друго читање закона о монополу соли Известилац прочпта чл. 1 НесторовиИ противан је, даискључиво прав продаје има држава. Прелаже слободу трповања у соли. аоа Т. К. С аасиК је нротиван !федлогу Симином. М. С-ротРоовиК <се слаже с поп Тасом.Скупштиаа прими чл. 1. по преддогу одборском. Чл. 2—6 примљеви Код чл. 7. Р. ПоаовиК предлаже да се подигие солски магацин и у Градишту. Т. К. СаасиК предлаже да магацин остане у Пожаревцу. Ј. ИлијИ цредлаже да и у Нишу буде магацион. Известилац је протнван предлогу Р. Поповића и Ј . Милијћа. Врачинац је за одбореко мишљење. А. РадосављевиЛ се слаже с г. Погшвићем. Сг. ПетровиА је нротиван;предлогу Р. Поповића. Рибарац потпомаже и предлог Р. Поповића и Ј. Милијћа. Скупштава одбаии предлогР. Поновпћа а прими Ј. Мплијћа.

Код чд 8. II. РанкочиК нредлаже" да тсгивац може илаћата со 20% У сребру. КундовиК предлаже да прва квалатет соли буде 15 дин. други 12 а тр ;ћи 9 дпн. МашиК потпомаже предлог Кундоваћев. ГенчиИ говори у ист >м с»мислу. Известилаи, предлаже да се, пошто је нримљено да н у Нишу буде стовариште сол»ј , увесе и то, да се у цену сола урачуеа и со. Рабарац вели да треба со на свпма местима продавати но псту цену. Скупшпша. прими чл. 7. с* додатк м г. известиоца. Чл. 9- -23 прпмљени. С тим је свршено п друго чптање зако;-!а о монополу соли. За закон гласало ја 78, против 11. Седннца трајила до 1 /^ до 1 часа 110 нодпе. О ДОМДЂЕ В^СТИ Несрећан случај. 9. о. м. ноћу дееио се један врл. ^несретав случпј. Павле Вучаовић, брат Петра Вучковића дућаеџпје изкрајинског Салаша којн је код истог у служби био, загушио се (д дима и осваоуо мртав. Го се догодило овако : као п увек т ко и те вечери легао је Иавле да сгава у дућ«нској соби, па пошто је доста хладпо било, налоашо је пећ да би се соба загрејала. Оно место где је бпо сироведен ч,наи у оџак није бвло од тврдог материјала пего од чатме. Кзд је заспао, заиалп се она чатма, која је горела врло слабо, упрапо само се димила, п то га је загушило. Он је имао само толико сваге, да се скине с кревета, и недсбивши помоћи, лао је на зенл.у. 10. о. м. око 6 часова у ,утру устао је његов брат Петар (он станује у другој кући преко нута од дућана") и видевшп, да нпје отворои дућан зачудио се, . те отиш»вши н че да лупа, вичући га да отвори врата, али не би нпшта. Тадао I обије браву и уђе у собу, која је била пуна дима, и по што је отворио прозор да изађе дим Ио с бе, нашао га је мртвог на земљи норед кревета, Ето так > сврши жпвот један шесиајестегодишњп младпћ. „Тимочанин." : Рудгрство и примена рударско законика у Србији. (Наетавак) Жалите се на „толике таксе које су ударене пре но што се сазнало шта у земљи скривено лежи и т. д, Депо је н популарно у толмко ире, што плп ништа не кошта, или ако најзад иисца „неколико речи" и кошта он јауче сирома на своме гробу и нико му то укратити неможе, но да впдимо да ли су таксе тако штетне за рударство ? Велике рудар ске такге предложенесу и узакоњене само с тога, пеби ли се што ваше смањио круг онпх шеваљерчића индустрвјских к >ји скрпе 5 динара таксе, узму право исграживања, па га онда носају п препродају црво по Београду а после нуде по свима варошнма европским. Ко зна колвк'> то уди развитку рударства тај се само може радовати, ако ниЈв заантересован што се је тражилл пута и начииа да ее не само сиречи препродавиње голих права истражнвања но и да се учнни, да рударска права истраживања узпмају људи ко|а и знањем и каппталом довољнпм располажу, те да рудишта пре плаеарнња баррастворе у довољн ј мери како се њихов кредпт у нашем и