Мале новине

страном Ебппталиствчко* свету кеб« уб.јпао. Да се твм иосаклњем и нрепродавањем руларскпх права но свима буџацпма Евроие зајисга шкоди кредпту наших рудагата, ласно ће се увидетп из тога шго се једно н исто право нуди и преко двадесет агената у једно исто креме у свима престо јицама и већим Финансијскнм центрома, тражећи с почетка неверовптае цене и спуштајући се после у брзом темпу до очајне низине: шга ко да. Има овде у нас једна четица, која друго и нерадн п која је шкодила кредиту Српскмх рудишта кпше ио што је тешка п која је до сада просто поманитала од како ј« успела да једно просто право истраживан,а пласира у Лоидону мери као нонластицу, и да зн. то узме неколико динара. Ос1;м тога пма једап пештааски покрштепи Јеврејин коме се ,је ажиотажа са српским рударским обје»тима так усладила, да незгали ни труда нп трошка да тај посао продужа и ак> му то неиде никако од руке, п ако је увек при промени влада мењао својо агенте, узвмајући их у»ек пз владајуће партије в ак> се опи, без разлвк« партија врдо тоило за њега заузимају. Из оваких петпца без зпања и без напитала пргко којпх се страни Јевреји служе да ге наших најбељих рудника докопају в да кх гпљачкају, илн да сањима терају за Србвју штетпу спекулацају ажвотаже чују се иајчешће ива ламептирање иротпву велпквх тикса. Озбиљни рударскн предузимачи днају грло' дсбро да поред 60,100 и две стотике хНљада динара утрошених на отварање рудишта, хиљаду динара 'гаксе втше плн мање ве чини ништа. С тога бајаги да ће се озбиљни рударсви :!емалекп истрапи иредузимачи поЈЈлашити од овпх твкса па жвлоот ниоу се од њих много понлашили ни иаши ни страни шеваљерчићи инду. ст^ијски, јер ови илч пађу неку < вчицу да муву вли г-м зато родољубовп чештански покрштењаци дају средстава, или се скунл.ају, у чегице, па се јуначки р«#зне те мо 7 пртв «д једанпут траже. Око ба пзгледало каонека осуда великих такса. Напро^ив. Правило је да се од 10 голпх простих праваистраживања ве моз:е да прода често пиједно, осим ако се на трапа на квквога блесастога Енглеза, којп држи да се на орпјенту није толико напредовало те да и тамо имају и некакве градуације у рударским правпма. Он купује миелећи право је право, а кад му се још < бјасни да је просто п искључиво право у Србији еписи бпр повкастица, онда у толико пре купује у колико мање има зле намеда што озбиљно уради. Из искуства смо научили да не треба баш тако простачкп веровати у оно што ио неки Србпјанац прича, К 'ј"и мисли да је слободно мало и очешати се о срнски кривпчни законик и кад је „жертва" чак у Лондону. Док мало закон о таксама подуже буде вршен и док се многи увере и т I са болом у кеси којп ће велика таксе ироизвести да се без знања аканитала, нарочито у рударству осам ретких ћоравих случајева капитил стећи неможе онда ће се и благодетно дејство велпкпх такса осетити и престаће ово срамно и штетно вуцарање српских права истраживања по свнма предсобана и канцеларијама банкареким у Евроип. Донде докле то здраво стање неилступи н докле рударству српском буде суђено да носп ове ио-

средничке паразите иа својојгрбачи нека носи и треба да посп и завсдене таксе. јер ове су придичпо дезинФекционо сретство противу њах. А кад се та посредкичка губа скине која почиље тровати свако рударско предузеће , докле јошт није љуцка се пи породило онда се може са таксама како се оће, прелда и овда нема јаких разлога да се таксе смање, јер паноси штета Финапсијскпм дршавнам првходима. Иасац „неколако реча" боље би учикио да је тражио да се рударска права °ве могу преиродавати „пре но што се је сазнало гата у земљи скривено лежи". То је оне што убија п будућност прилично дезинФекционо рударству и углед земаљски а не велике тдксе. Ми би му чак и онда да и за право кад би тражио да се да се укине такса за : ,ирепос простих права изтраживања и да се више та права нн преносити немогу. Ио кад он то нпје учинио, ево чпнимо ми на место његово п трзжимо да се укидањем ове одредбел строгим прпмењивањем закона рударског али према свима подједнако затворе врата свима онша воји рударске објекте без икаквпх скруиулч употребљују н:>. просјачен.е и торбарење по Евроии. (Иаставаће се)

КЊИЖЕВН ОСТ Шепас у свом 12 Гроју дошси; Пјесма м>-.је срсће, спјевао Силвије Стр. Крвњчевић — Сан доктбра Ма шпћа, ваписао Ксавер Шандор Ђпласки (ваставак). — Армин и Ооро1еја, пјесан В. Гетеа, превео В. Вежвћ (наставакј. — Први пут на позорници, приповјест К. С. Баранцевића, с руског превео Н. Шумоња (свршетак). —- Књижевна рбзнана. — Цртице о сгаром Дуброноику. Листак. «»еПИСМА УРЕДНИШТБУ Г. Уредниче Ваш многоцењенп лист ллого се заузамао и говорио о индустрвским предузећима у Србпји, пуштајући да разна гледиштд о томе кажу своје мишл»ење. С тога се и надам да ваш1 доброта неће закратити ни мени да и ја проговорим неколико речн о једној таквој ствари, за шта вам у напред благодарим. ^ поеледње време млого се почело у пашим листовима, говорити о индусфискпм предузећима, п обично се нанада на странце која престављују какву индустриску грану у нас. Ја нећу да браним странце, шта впше радовао бпх се кад би сенашп људи подухватали ипдустрипрелузећа а не странци, али шта ћемо кад наши капиталвсти нећеда уложе свој капитал у индустриска предузећа с јеФтинијмм процентом на уложенн капитал носнајмаље 50 в / в За докнз овога нашега тврђења довољно је да напоменемо, да, се« једног изузетка, сва су нндустриска подузећа у нас у страним рукама. А то значи, да су странцп боље рачунџије и да не траже тако веЛпку добит на уложенн капвтил, као што би хтели наши људи. Мени није намера ни да нападам странце, ни да бранпм п ше подузпмаче, већ мн је стало де тога да онима који млого говоре о вашпм индустрпскнм подузећпма, укажем ирстом на узрок, са којег су

пидустриска т.дузећа сва у рукама странаца. Вероваћете ми и ви и вашичитаоци, да бих као Србин, р.^двје видео да се ивдустрија наша, па каква таква, налази у нашим рукама, али, вероваћуте мр . и то , да томе злу нема лека кад им тражамо бар 50'/ 0 док су странца задовол т пс 5—6% Грешећи овако у оснсвном рачуну, мп се не задржавамо на том, већ свом снагом нападамо п оне странце, који код нас заснпвају индустриска предузећа, не водећн ви мало рачуна о томе, да ка , већ немамо наших људи који ће улагати своје к .питале у наша индустријска подунећч, да је боље трчета и странце који овде раде пндустрпјске стварн, јор ипзк пмамо користи, но да индустријске прерађевине дон свмо гот >ве са стране. У т-.ј спојој повицп н-л страпце, ма се ии мало не заустављамо пи пред истином <о је најхладкокрввије обплазимо, кво да нпје ништа ни бало. Да бвх ово доказао, д >вол>но је да пипоменем само ово. 66. број „Вечерњих Новости" донео је отворепо писмо „једног кројачког мајстора", у коме се узимч на око Минх ва Фабрика штоФова V Па~ аћину, па се неистинито тврди како је тој Фабрпца истекао рок повластвци, па она тражи продужење ; н како та Фабрика лиФерује држава штоф ке по 9 динара метар, док пх може добити но 5—б динара! Овако тврђење м> же да иотекне само из необавештеностн п рђав.г процењивања гтнари. Да оваку неистину, ма ш којих раалога, нотеклч докажем, дозврлите ми да наиоменем ов >. Порлзстпце за издустриска предузећа дају се, према закону, ва 15 годппа, а концесија за увоз потребног пндуструског материјала сировиг.е на 10 година. Рок повластице Минховој Фабрици још није истекао, те она није могла нити је тражала продуж.ње те новластице, из чега се лако може видетп непристрасног иисца оног „отвореног писма" у В. Н " На против, пстекао је рок концесији за увоз п>>требног индусгрпског оруђа и сировине, која изнсси 10 гоДина, и ^Фабрика је тражила продужење те концесије (В«5ди закон од 1874 о потпомагању домаће индустрпје). Друга је неистина, да мпнпстарство војно скуно нлаћа чоху. Оно из најнижнх цена, ио којима је набављало штоФове за прошлих 8 годииа из <алази среоњу цену и онда по решењу скупштинском, додаје иегато оној цеии ва скупљу израду овде у земљи и на потиомагање домаће индустрпје, те место 15°/ 0 плаћа до 10°/ 0 а често и испод иоловине горњег проценга. Ове године г- минпстар војни дао је само 8% дакле јасно је да држава не илаћа впше јер онај незнатан проценат иде на скупље раднике у земл>и и на подвозне трошкове матријала и мпшинерпје, што се у земљи не може добавити, а да не помињемо бољи квчлитет, којп се овде добија. Надам се, да сам изнео доказе да ми нећемо да улазпмо у индустриска нодузећа, јер, тражимо сувише велпки пр >ценат; да немамо'разлога да нападамо странце којп с куд и камо млого мање процента радо она што би и нрироди п ио праиу требали да радимо ми; да се у тој повицн на странце, не заустављамо ни пред чим и да смо гогови да нзносимо п неистину. Ако хоћемо да индустрпја буде наша да је у нашвм рукама онда треба наша каииталисти, ма и удружени, да уложе гво] капитал но проценат, п> какав ул«жу стран-

ца п опда неће&о виатл узроаа 1,а вичемо на странце како нас експло* атишу. Један радник. Претрес Јаши ТомиЂу * (наставак) Вулетић Колнко је менп п^звато, добро су живели. Председник. С овпм је крај саелушању свеед>>ка Ум л>авам госп- држ. туж»оца, да учини нредлог у цогдеду полагања захдетве сведока. Државни тужилац. Славни кр судбеаи стоде! Од своје етрне желим да се сви преслушани сведоци заклет^и припусте. — Гема једиог међу њпма против кога би вмао каква пригов >ј>а. Истана има их и такових сведок>1 чији .исказ није од важностп но впак молим, да се и овм ирипусте заклетвп из тога разлога, што евентуално њпхови вегатив >и искази мобити од важности. Људевит Зомбори бранилац пема нвшта против за лињања свију сведока Томић, моли да се сведоци Јокспмоваћ п Плапшпћ не закуау, јер је »н с њима у вепријатељству. Суд решавч да се пмају и та два сведока ваклсти. Иредседник. Иека уђе гђа Димитрпјевић (Гђа Димитријеввћка улазп). Председник. Имам да Вам ст^взм још једно пчтање, молнм да ми одлучно одГОворите: је ли вам познато к ко је дошао Вап! муж до дотичног писма, ?оје сте Ви истраашим суду предали. ј'ђа Димитрајевићка. То ми није нозпато. Ношто су сви сведоца на своје исказе заклетву пололшлп, прешло се ма читање ипсма Мплпце Томнћ и новинарских чланака. Пошто су прочитапе неке белешке из „Браника" што вх је писао Мпша Дими/.ијевнћ на молбу браниоца Зомбори-а реши се, да се писмо Милице Томић у затвореној седници чвта, те .усљед тога је по паредбп иредсе«ника публака из сале удаљена, у коју се тек по прочитаи.у пнсма вратила. Зомбори показује један примерак „Браника" цод бројем 134. од 1889. године, у ком се палази одговор иа Заставни чланак под насловом Ружна ствар," и моли да се тај број „Браника" судскам актпма врплључп. Држ^впи тужилац подноси пет пет списа који се састоје из књижевних списа и чланака Јаше Томића даље бро.нпру Милица Томаћ нод в.словом „Иекојп првјатељи Милетићеви," и на исту одговор Мише Димитријевића п >д насловом „Мало више светлости" и најпосле реплику Милице Томић под насловом „Лаж није саетлос," Државнн тужилац пр ■ длаже, да се ови сад прочпани књижевни спаси и чланци, као и споменуте брошире, к»ји су са вернии преводима иа мађарском језзку сна бдевени, судским ^актима прикључе н дотична места у овој седнпци прочитају у толико пре, јер ће се аз књижевник списа и чланака јасно впде ги, какве појмове има Јаша Томић о друштвеним прпликама, и какво му је схваћање о моралу. ЈЈредседнив позива браниоца, да се изјаени, пристаје ли на захтевање држ-вног тужиоца. Зомбори: Пошто мн садржина иоказаних спвса оије позната, то молим да се оптужвни позове на изјашњење, јер су по свој прплици њему познате дотачне сгвари. (Паставиће ее)