Мале новине

БРОЈ 82

ПЕТАК 23 МАРТД ШбО.

ГОДИНА III

шдзји сваки ддн

БРОЈ ЖО. П.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

;4 ГОДИну . НЗ КО ГОДИЖ 5 з месрца

ВО двнара 15 динара 9 дикара

II РВТХТ Ј0ПЕ1Д1

ДПЕВНМ Л|СТ ВА СВАКОГА Првтплата мз унутр! гз®лажз се сама кед пвшта иа»»?б»За Бааград неф ирвтплата — Дист се прбдаја на број

ПИСМА н РУКОНИСИ ШАЉУ ок ВлАСНИКУ „Малих . Новена" '»п /;ичи.ч бвнац 6р. 87., на гбрн.вм еирату |;»втллет» Сб ирима нсд евију пошта у Србкјм

11ЕИЕ ОГЛАОМКА На ирвој е?рави ох петит. реда 20. пр. дка. а из. четвргој од !?«тит реда 10 пр. див. ЈШОС/АНО стнје 50 гр. д. од петит реда ШШВ 2Е1ТЈШ

Оглас!« ]68Т14!1С, ио лотребх н са однкама.

За свако огдашење пла*® се ^рж. таков 20 пр. д.

БЕИИ ОГДАОИ ПО ПОГОДБИ

5°| 0 ДРЖАВНИ ЗАЈА1 ОД 26.666.500 ДИН. Јавља. се уписницима обавезница 5 °ј 0 државног зајма од 26,^61:1.50 дин. д« је по свргаееом упису учињен овакав распоред уписаних обавезница." Ко је уписао једну и две обавезнице тај добија потпун број, за уписане три добија се две, за уписане четири добија се три, за уписанпх пет добија се четири обавезнице; за уписаних шест до двадесет и пет комада добија се пет обавезница а ноје уписао прено двадесет и пет обавезница, тај добија 20°| 0 од уписаног броја. Позивају се они, који су се на овај зајам код Народне Банке уписали, да од 19, до 24. ов. м положе каси банчино.ј на име друге уплате 150 дин. по свакој обавезници. Равуме се по себи да ће се свакоме урачунати у другу уплату оно«1ико, колико му је услед редукццје оз; прве у-плате? преостало.

У Београду. 19, Марта 1890. Вр 24.9

Управа Народее Баеке.

250, 1—3

миЈаове год.

Цигљана, бивша ћосина, ]ЈД ва дућана у Ваеин ј улици 28хектаравелика, са пот-' Д° р * 6,изда Ј у се подки р и Ј у °д требним зградама, издајвј се од 1 Маја под закушј Обратити се ваља на А П. Скмоновића 250, 1—3 пуков. у кенз.

Ант. Боди судвја в. суда.

225 4

има за издавање прек 0| 2000 Форинти у аустриским бапкама. Упитати за услове Светислава ј. Стапојевића адвоката, господска улица бр. 25. 241 2-5 НООТ, ванредео добарј може се добити у гостионици код „Москве" са умереном ценом, како у кући тако и ван ове, Ј«1ихзјло Тодоревић 236 2—10 гостионичар једаи стан са трк сг>бе у улици ^ Кнеза Михаила број 6. на ii. I спрату са балконом, и осталим , п^требама, за издавање је иод | кирију од 1 маја ове г од« ЈвФта 68. Ј ;&вдовн$.

231.

4—6.

Прошла влада уатавност и дкчна безбедност С болом окрећемо главу од устакностипопрскане ?.рвљу, ивкјне слободе зборл, затрпане иод гомидои каменнца београдске мангупарије, иа ла се упитамо шта је с личш.м н вмовном безбоднохпћу ? Али тек ту настају прави ужаси! Злочина вма свуда у свету, у свима земљама, у најнапреднијим и најобразовчнијим државама, па их мор«, бити и у Србији. Но овде није реч о том општем и неизбежном квантуму зда у свииа друштвима — овде је реч о једшј страшној појави, која прета да претвори Србију у прост разбојнпчки пашалук; рет је о наглом ширеау хајдучије, коЈ1 из дана у дан узимасвевеће размере и впди правце разједин.у и расиаду самога државног органазма, води безвлашћу и анархији. а жалост сиа-ко« државномстатвстиаом и дапас стоји као гато је било од вајкада н«*а је те д-ч бројевима можемо потврдити вагло увећавање

злочина. Али бројеви су у твојим рукама г. министре полиције. И;неси их, и запрепашћеиа земља чуће с ужасом да су се за ово годину дана од кад г. Т&ушановић мивнструје, разбојништва и све врста тежих злочина екоро улвојиле. Можда грегаимо ! Дед бројеве на среду! Они ће нас најбоље уверити. Па шта звачи ова ужасна нојаиа, да се цигло за годипу дана радикалне владавине отерало овако далеко у личној и имовној песигурности? Зар се народ 20 година борио да доведе на управу радикале; најпосле долаза нрва новоуставна уадикална владч, и гле чуда, злочини се удвај-ју; од веље радости голем број срасках грађана одије се Ерађи, паљевчни, злочину; лупешпе чете појаиљују се на све стране; разбојници ничу чак и по оним крајевима где их пре никад није било, царски друмови постају иесигурни, отмпце и разбојништва најцрњв врсте пренлавише земљу; путницч и трговци гину куд се макну; домаћи ви освићу испечени на свом рођеном отњпшту; сваки боговетни дан сти: жу црни гласи: оввј исечен; онај наћ«н мртав; овоме одрубили секиром главу; онога убили из пушке; овога опљачкали; он гч испребнјали на мртво име. (1а шта значе ови ужасн? Не-кг.даје „Одјек" доказивао ивеом« умесно и врло речит > да је умножавање злочина поуздан знак да се земљом рђчво управља, :а у том друштву све иде натраг, да расте

, сиромаштво, да онада морал једI ном речи, што ваше злочина све гора влада Ову поетавку није „Одјек" измислво; то је једна друштаеаа истзна II & признаје ли „Одје«" и давас ову истииу. И онда, какав је његоа суд о своме гођеном министру, под чијом су се једг огодишњом управом хајдуци удвојпли!? Зло је големо! Страхобу његових размера најбоље показуЈУ онапротести који су се дигли ч,-.к и у самој дуготраељивој радикалној стравцп. И ако су се они вегдашњи лавовн радикалнп за ово годину дана тако припитомили, даг. Таушановић види даппс пред собом но посланнчаим клупама саму кротку јагњад — онет није могло проћи без протестн, и г. Катић ј јавно узвикнуо да у ^емљи нема јавие безбедносги. Заиста! Зло које ј *е ичазвало овај очајнп узв()К — големо је. (Настаљиће се)

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТ^! Продужењв повластцца. Н« јучерањој скупштвнској седницн продужена |е још за 15. год. повластица, Фабрици ?а сукио браће Минха из Параћииа. Мп ћемо о овој ствари у скоро проговорити опшарннје. * Стављзни под суд. Др. НиколаХ. Николвћ и гђа С?анка Адамовић стављеан су под суд и у нритвор, због насилиог побацивања детета, ао на јемство пуштени су обје на слободу. * Покушај убијства. Пре неки дан суд београдско трговачки отворио је био стечај Милчну Чедићу овд. трг. Кад је Милан чуо, да му је стечај отворено, њега је толико потресло да је врншом „од куће отишао а ско чио у Саву. Неки људи који су се ту случајно десили оомах у помоћ прптрче и спасу га. * СвјЈларство. Г. Коста Великвћ из ( килајнца као и пре тако ће и овв године бесплатно раздавати сзме свнленпх буба које је и ове годане нрошвео. Семе ће давати оним лицимз којаеерадо занимајуовом производњом. Се»е дроизведено у Свилајенцу од три је сорте: Јапанско, Миланско и из Сирије у Малој Азији ; а добио га је из Италије и Аустрије. Онај који бп сс хтео запимати о> во« призводњом нека се обрати г. Кости Великићу у Свилајицу а он ћа цримати произведене чнурипе гго цени талијанске виј;це, непоручујв мир. Бугарски „Славјанин" доиоси оваку белешку: „Срп ски листовп понашају ге врло рђа