Мале новине

во, гогово непријате.1»ски према Бугарској. Ми бисмо посаветовали нашој браћи да буду умеренији и љубазнији према евојој браћи суседима, и да не буду сувише изазивачи. У исти мах жедети је да и соФиска „Свобода" не назива Србе лолама, лоповима п свињарима, јер од тога земља неће имати никакве користн. Сад није време да се свађамО за пиштаве и некорисне ствари, кад и једној и другој земљи треба мира, љубави и унутрашњег спокојства. * Балнанска савез. „Народни Листи" који излази у Прагу, имају један доИ0с из Букурешта, у коме се говора како јепадом Бпемарковим уздрман и престо румунскога крал,а, кога је Бисмарк и поставио а држ°о на румувском престолу. Пад Басмарков, вели, пеће утацати само на Румунију но и на остале државе јевропскогајугоистока, те ће без сумње у по нској од тох земаља пастати погнун обрт у стању ствари. Говори да бив. краљ Милан вије сам сишао с ирестола да би га та судбина постигла летос., па онда наставља овпко: в Србија је ударила почетак реакцијп, којућесада без сумње на^ледити и остале суседне земље. Нова ера у јевроиској политици, што је шазвана падом Бисмарковим, позива на управу људе радикалао народне, баш као што се догодило и у Србији. „Иницпјатива, коју је у том погледу прихватила Србпја, налаже им часан задатак да стану на чело пароднога цил>а у пОлптрци балканских држава. Срп ка вла^а нредлагала је још прошлегодипе балканским државама да све спорове и размирице, К'1Ји би евентуално настали, реше вријатељским споразумом па да ступе у Федерацију која бв штитпла њихове внтересе и еамосталг.ост домовпне. Ту добру вољу српске владе усвојила је вајире Црна Гора, а сада ће без сумње пристати на то и Румунија и Грчка. „ Пријатељски однОса између Срби]е и Румуније настали су већ закључењем трговачког уговора, који је већ дат скупштини на одобрење.. „Значајно је и то, што Румуни.ја даје своме сраском суседу највигае п властице, док се према АустроУгарској још непрестано држа самосталне тариФе и неће да јој ни у чему попуст!'. Ова понуштања, што их ]е Румунија учинила Србијп, тим су веће што се излаже опасност, да се аустро-угарски производи увозе ПЈ^еко Србије, где би се национализовили, те бп под српском марксм задобили велпких повластица, гато их је Румунија дала српским нроззводима.| „Стамбуловљева Бугарска одбила је лане предлоге Србије, а у месго ионуђенога пријатељства вола ипазиватп сукобе. Докле гОд |е у Бугарској влада Кобурга и Стамбулова, нема наде да ће Бугарска пружити цријатељску десницу Србијн, Румунији, Црној Гори.и Грчкој, и сњпма склопити савез на основу народне политичке и економне нревласхи. Али се и у Бугарској мењају ствари брзо, а идући избори за народно собрање дају г. Стамбулову красну прилику, да вољу и мишљење народа не гути силом и насиљем, као што је то чинно до сада, но да му помогне у слободном изражавању воље. Јер Стамбуловба морао знатн да у времену, у ксјој нема више Бисмарка, Стамбуловцн нису јаки." * Стање воде код Београда за 21 и 22 Март 1890 године. Код глав. дарин. 518 м. — 5"10. метра Пролаз иеиод мос жел. 11. м. — 8-19 м. Опала је за 24 сдта 8 г 7 = 15 савт.

Народна Снупштина 118. редовни оастанае држан 20. марта Председавао Катиб. Од г.г. министра: Грујић, Таугаановић и Јосиновић. Секретар ЂорЏвнћ чита молбе и жалбе и интерпелацију Тајсића и другова одпосно Ђ Марковића управника крагујевачке Фабрике, што поступа свпрено са радннцима те фабрике. 8а тим се прочита скунштина да је за члана држ. савета изабран Вл. Јовановпћ, про®. В. Шк >ле. М. ЂуриК пита нредседништво, шта је са предлогом да се д у ћ а н и затварају недељом и празникомКатић вели да је тај нредлог унућен држ. савету, на га још није вратио и ако је претекао одређени рок. Предложи и скупштина прими да се тај нредлог упутн нравничком одбоРУ- Р. НиниК ппта председништво гато се в >јени закон не пзносп пред скупштину. ГрујиК моли скупштину да се тај зааон вратп у одбор. Скупштипа прими. Прелази се на дневни ред. Извештај одбора о решеним послаајјчким предлозимн, Скупштина п^ими све те предлогс по предлогу одборском. Даље је на реду одгов,р г. мин. и!Ј. дела на иитериелацију Ст. Рибарца, односно убиства Стевана Вековца сел^ака пз Вншњиц?. Вели да га је мпн. ун. дела взвестио, како је 14 пр. месеца неки Милан Богдановић носио дрви из аде вишњичке, како су га јурили аустриски жандарми да га ухоате, и како га нису моглп ухватитн они ирипале нз иушака, али не убију њ га већ Ст. Бековца, сељака из Вишњице. Одмах иосле овога телеграФисао сам нашем посланвку у Бечу, да порадп код кусфиске владе, да се убпца иронађе и казнпада е Фамилији убијенога Сзевана учани квква помоћ. Посланпк ми је одговорио да је јчииио керак код бечког министарства. ГроФ Калноки обећао да ће нредузети најстрожије мере да се пронађе убаца. Ми смо с прпватне стране дознали да се убица валази у затвору у Панчеву. Изглед је да ћемо добатп задоволења. Рибарац вели да за услуге које су Србија и српски народ чинвли аустриском народу и дому Хабзбурговаца, место благодарности убијају српског грађанина и то на српском земљпшту. Сем тога то није једипи случај. Ире неколико година убијен је код Градишта на сред Дунава један рибар. Па не само то, већ су аустријске власти прешлн на српску страну да ЧЕ.не извиђај. Предлаже оваку резолуцпју по Овој ствари: „Народна скупштина задовољна с одговором г. министра иностраних дела у делу убиства Стевана Бекован из Вишњице, одобрава мере, које је г. министар предузео у оеој ствари, и очекујући да и даље продужи енергпчније тражење задоволења, прелази на дневни ред." Но на молбу г. миниетра реч и енергичније" замењена је са речи „енергично." Алп Јпошто им је то иагледало сувише огатро, то они одбаце резолуцију Рибарчеву. ЂуруЛ вели да је из радње г Грујића видео, да је радио све, што треба да радп један патриота. Моли г. мпнистра да истраје у започетом послу.

Р. 11 оповиЛ молп г. минпстра да објасни суседној влад^, дл обрати ве1)у нажњу на овавве случајеве јер то нпје једини случај, већ се једнако дешавају — те да се једач иут спрече. Т. К. СиасиК одобрава рад г. миппстра и противан резолуци/и Рибарчевој. М. ПоповиК иредлаже резолуцију у смислу Рибарчеве, само је друга стилчзација. Скупштина прима резол] цију М. Поповвћа и тако пређе па датп дневии ред. ТоушановиЛ одговара на интернелацију Срећковића п Влаића, односно нишке бање, како се рукује са приходима њешш и какав се надзор врши на том бањом. Велн да је бања издавата под аренду за 3,600 дзн. Пр гале године истече рок арен .атору, нје требало и даље издатп под ареиду, али полоц. надзо, ник те бање јавља ми да су зграде врло ч роа.пе Онда је у договору са г. мпн. Фин -.нспје регаим да се подигну нове зграде из општпх кредита и да ге купатило одвоји од зграда. Тако је купатило иодпало под санитетско оделење а зграде под мин. Финансије. Сада само купатило доноси прпхода 2495 дан. Шта се тпче надзорне власти из самах првхода види се да не ирави иикакв« злоуиотреб!?. СреЛковиК зздовољан с одговором миа. ун. де.'а, моли га да изда налог да се онш мештави, који су саградизи ту бању, могу џабе купати ТаушановиЛ вели да би се косило си законом о минер. водама. Скупштина пређе иа двевни ред. 7 пушановиК гдговара ва интерпелацију г. Машића, одвосно продај > нресних опанака. Вели да је још 87. год. мин. ун. дел* пвд-о распис, којим се забрзњује ногања нреспгх опанака. Иа т<> је нокренуло мвиистра тражња свију ооанчарских еснаФа. Сем тога и санитетско о,,елење нашло ,]е да је нездраво воскње пресних опанака. Али је миннстар на молбу грађана из многих крајева Србије продужио рок пзвргаење расписа Па сам га и ја продужио до 1891 г. када мислпм да ће ее моћа расппс нривесги у дело. МошиЛ вели да бп одобрио распис ка би се њиме свима у опште, пз здравствепих, разлога, [забранпла ногања преских онавака. Алп се тим раслисом нрави разлика између нмућнлх и сиромашних грађана; јер богатијп могу да кољу своју марву п да праве опанке а трговцчма је забрањено. Међу тнм баш њнпу стоку прегледа марвени лекар и нема бојазни по здравље, док овн богатијв кољу ону стоку, која је или мањкала или болесна. Предлаже рок од три године, кад има да ее изврши раснис док се бар усаврше наши занати. Јоксимовић тражн од мин. да се поипшу сви пресни опанци и да се за годину дана прекпне продавање прес.нмх опанака. М. ПоаовпЛ је за рок од једне године. КоловиЛ уважава разлоге савитетске п шга више замерв мин. гато је и продужпо рок расписа. М. СретеновиЛ не одобраиа'мпн што је иродужио рж носења пресних опанака. ТаушановиК вели|да је те.нко задовољити цео нарОд, јер источни крај носи пресне опанке, а зипадни израђене. Једини разл г који га је руководио да продужи рок извршења расписа је тај што нема довољно занатлија, те да би се могла на једаи еут забранкти ношња пресипх

опанааа, Нада се да ће крајем ове године моћи изаршити распис. НиниЛ брани пресне опанке. Р ПоаовиЛ одобраварад министров В. РадовановиЛ задовол>аи с одг< вором министра предлаже овакву мотивацпју за прелаз на дневни ред Народна скушнтина задовољна са радом г. министра ун. дела и молећи га да 1 Ја^уара 1891 год. праведе распис у дело, прелази на дневнп ред. ВојичиЛ одобрава рад микистров. М. МиловановиЛ брани иресне опанке. Ј. Или)Л, је за пресне опанке. Ђурић је задовољан с одговором г. мна. ун. дела. С реЛковиЛ је за то, да како ко хоће н може, онако к воси. Ст. СтанковиЛ и Ф. МилојевиЛ су за пресне опазке. Ђ АнђелковиК је за то да се ово питањс што пре репти у кориет реда занатднјск г. Р ТајсиЛ. ,)е за то, да се распис тачно нзврша идуће године. НеоторовиЛ брачп нресне онанке. ЛрокоаијевиЛ мисли да 2 / 3 народа учинитп на жао, јер носи пресне опанке, није право. Стога је за пресне опанке. К атиЛ је за та да се, кад већ нпје до сад, а око да ге сад укине продавање пресних опанака. Скушптина са 43, протнв 39 усвоји мотивацију В. Радовааовић* за ерелазак на дневав ред. Седннца трајала до 1 часа по нодне. <о> 0ДГ0В0РИ - РАЗГСВОРИ ДОКТОРСКА СТРАДАНИЈА (Истинити дог&ђај ии живота) „Шаљпве ствари", о којима је г. доктор размншљао, биле су у овоме. Он је опазио да нагаа публика рад„ чита иолитичке шале и пецекања. Србин ]е по пригоди подсмевач; дугаа му је да кога закачи и да му сс згодно нодсмехне. „Новппар по милости божијој" првп је унео у срп. штампу овај заједљиви, нсмевачки тон. Сарказам, исмевање то је било његово иајјачз оручкје. То су убрзо опазили и други и ночели се угледати на њега. Та мисао допала се и!г. доктору. Он је то и покушао. У његовој Фебруарској свесци изашла је на крају шала : једна нова болест. Ствар је добро вримљена у публпци; г. доктор познао је одмах по претплатницима да се „гааљиве ствари" исалаћују. Вредно је дакле да се човек мало н нашали, — па ма бпло и силом. А после „новинар по милости божијој" треба да осети једном и на сопственој кожи дејство свога рођеног бича. И таво, нага г. д о к т о р реши да за касинско иредавање спреми какву пошалицу, која би се после згодно могла печатити у „Отаџбини." — Ја немам кад да радим два посла, и за предав ње и за „Отаџбину", но да снојимо то двоје заједно — рече г. доктор одборницима Касине. — Па, како најбоље знате, г. предниче — рекоше учтиви чланови. И г. доктор седе и написа своју козерију. Но већ одмах, нри самом писању, он опази да погаалице не иду бага тако лако као гато је он мислио. „Е, чуда боже, проћаскај мало, будч по прилично слободан (чатај безобразан) и гаала је готова." Тако је г. доктор мислио у теорији. Али кад је прешао на праксу, на само писање, оп је с ужасом у-