Мале новине
БРОЈ 8
шш свми дан
СУБО^ЈОД МАРТА 1880.
ГОДИНА II!
5ШГО.ПД. ЦНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & год* ...... аО дивара
-1а псодиив а г! еседа
. 15 длнара 9 ЗШНЗ.ВЈ4
т РЕТ1Т ЈОПНШ
ДПЕВНИ Л10Т ВА СВАКОГА Првтплата т унутр. в®лаже се еам® кед пешта -офвдаЗа биаград неш претплате — Дист 88 предајј® на бро|
писма а рукописи шаљу се Власнику „Малих Новина" Тонличнн ввиац 6р. 17., на гц1м>ем спрату. претпдкто се нркма нод авију пвкта у Ср&иЈк Ц.ЕНЕ 0ГЛАСИВ9А Зн првој отрана од иетвт. редд ::0. ир. дин. ч на четвртој од пстит реда 10 пр. дин. ■'"РКПвСДАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. тт тпт
.)г/аом Језткио, ае потребм к са сликама.
За евеко оглашењв ве држ. токвв пр. д.
вк г аи ОГЛАОИ по оогодви
5°| 0 ДРШАВНИ ЗАМ1 ОД 26.666.500 ДИН. Јавља се уписницима обавезница 5°[ 0 државног зајма од 26,(}66.500 дин. да је по свршеном упису учињен овакав распоред уписаних обавезница: Ко је уписао једну и две обавезнице тај добија потпун број, за уписане три добија се две, за уписане четири добија се три, за унисаних пет добвја се четири обавезнице; за уписаних шест до двадесет и пет комада добија се пет обавезница а које уписао преко двадесет и пет обавезница, тај добија 20 °ј о од уписаног броја. Бозивају се они, који су се на овај зајам код Народне Ванке уписали, да од 19. до 24. ов. м положе каси банчиној на име друге ушате 150 дин. по свакој обавезници. Разуме се по себи да ће се свакоме урачунати у другу уплату онолвко, колико му је уелед редукције од прве уплате преостало.
250, 3—3
У Веограду, 19, Марта 1890. Вр 24-9
Управа Народне Ванке-
■оноаовмојцммоибаовоаоао
х Препоручујемо велики избор
о
Р свилених женских у свимн модер| иим бојаиа и разним какво-ћама. Ц
248, 2 — 10
ТерзибашиЂ и Ђорђевић БЕОГРАД
1 жшјојејдмов овио аојојо јојојб омоооооооооохо Јзд В Р В 1Ц 7 - ДЕЧИЈИХ
1
I I I I I I •ооојскооомхооо
Обућа и Шзшира Ц добила |е Ј у великом и лепом азбору ^ галантериска трговина I КОСТЕ НИКОЛИЋА Ш улица кнеза Мпхапла II Дене су утврђене и јевтине. | 213 " 4—6
слава Ј. Станојевића адвоката, господска улица бр. 25. 241 3—5
НАРОДНО П080РИШТЕ
Недеља 25 : ;Таковски Уетанак, драма пет чЕнова, од М. Вана.
Велики и леп избор ТРМКО-РЕКЛИ хаљиница дечијих разни краватни у трговини Томе С. Орешковића ул кнез Михајлова бр. 3. први лоИМА ЗА ИЗДАВАЊЕ „реко! " Л Д ° Г0С '"" е " РјИ " Цар "' 2000 Форинти у аустриским бав -јЦене умерене и утврђене кама. Упитати за услове Свети- 233 2 — 6
Извор судија Данас сутра приступиће Државни Савет једном веома важном послу: избору нових судија у вишим а у неколко и у нижим судовима. Ко добро појима огромеу важност судске власти по политички и друштвени живот сваког народа у ошнте, тај само може и да увиди како је веома важно и преважно ово питање о избору нових судија. Напишите какав год хоћете устав; створите какве год хоћете установе; заведите какве год хоћете законе, све вам је то мртво слоео , свему томе, на крају крајева. даје правога духа и крепкога живота — _ аамет судијна\ Обезбеђујте имовину, слободу, част и живот грађана каквим год хоћете мерама — праву, истинеку заштиту свему томе даје тек праведна одлука судијна. Правда држи земљу и градове, — вели вема мудро наш на-
род. Ал ко чува ту правду само добар судија! Накратко, судија је ирави, фактички госаодар другитва. Сваке декламације су излишне овде. И доиста, ми и нећемо да декламујемо. Наша је намера чиста и јасна. Ми смо хтели да са свим хладно и објективно укажемо на огромну вржност и узвишеност судијског позива. Хоћемо да скренемо озбиљну пажњу надлежних на то: да и политичка мудрост и истински интерес народни недоступно и упорно ишту, да се беспристрасно и мудро изврши избор нових судија; да се за судије изберу људи и способни и карактерни, који ће бити доиста достојни служиоци у храму Правде, истински и несани чувари реда и иаконитости, и свих права и слобода грађанских; а никако не само политички партизани без обзира и на знање и на поштење. Судија није политичка личност у обичном смислу те речи; нити сме то да буде. Избором простих политичких партизана за судије увлачи се п- литика у круг судова; а. . . „чим политика продре тамо, правде мора нестати, Између политике и правде сваки је споразум неморалан, сваки додир кужан је. Тражећи услугу правде на своју руку, политика се изобдичава, а новијајући се за политиком правда пропада. Нека, даккле, друштво и на најмање инаке зближења између политике и правде пази, нека одма у почетку против тога буде иа опрези, и нека се никаквим извињењем не да обманути" — рекао је са свим умесно један мудар државник Француски. Па доиста, зар и може каква год политичка странка ма у којој земљи имати истинскога интереса у томе, што ће у судијама имати само слепе приста лице своје? Зар политичке струје нису променљиве и несталне? И зар оној политичкој странци, к ја је у опозицији, није беопристрасни и праведни судија још једини моћни заштитник од насиља и обе ти в л а д а ј у ћ е странке? ----