Мале новине

Судећи по саставу државнога савета, ван сваке је сумње, из бор нових судија извршиће сама радикална странке, која је сад на влади. а преко својих заступника у савету. Ако се ти застунпици радикалие странке у држ. савету буду рук>водили једино партиском страшћу и буду задовољили само жеље својих личних пријчтеља е да само дођу до сигурног ухљебија, ма и без довољне спреме, онда ће радикална странка пасти у дале ко опаснију -логрешку од оне, за коју је кривила напредну странку, кад је ова, пре неколико година, извршила нов састав судова. Кад би нас у овом питању руководило какво год нолитичко пријатељств >, а не општи интерес, ми вас не би ни опомпња ли па обазриво, мудро и непар тајично бмрање нових судија у касац. и апелац. суду, већ би вас, можда, и наводили да бирате саме партизане, јер би онда, знајте добро, било Фатално по радикалну страпку или за то, што би вас нартизанско суђење од стране ваших судија дискредитирало у пароду , или за то што би одласком све ваше интелигенцнје, какве такве, у државну службу, можда нестало и саме радикалне странке. -««4^8®ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТ« ] Гост. Уредник бечкога „Парламентера", листа који у ауетриј-; ској преетониди излази на немачком језику, али својски застуна сдовенске интеррсе, бави се од ономад у нашој средЕпш. Ј. Др. Живни познат је као одличан нублициста словенски а цореклом је Чех. * Благодарно кумча. У својим „козервјама" г. Владан ошуктуо је добро и нпшку „Слободу", Крстећи је лепвм именом „Анархи^а",

Ја«ачно пз благодарности спрам кума, његово нпшко куиче узима га у носледњем бр \ју у заштиту и прача како су се београдскп напредњачки листићи Ј ) нешто ополчили нротив г. доктора. Е, шта ћамо? Ми „листићи" не умемо да будемо тако благодарни као г. Владапово нишко кумче. Нека им је сретно сродство. Оно ће нишкој „Слобода" јамачао у толико више пријати, што је, залажући своју реч за г. „козера", тиме у неколико дошла у сро тво са „каваљерои у високим чазмама" кога је г. докт^р највише и прослављао у св -јам козерпјама. * Привилегоз;?на народ. банка краљзвана Србије исплаћ .'ваће од 4 Априла о. г. дивидевду за прошлу 1889 год. по свакој акдији 7 дпнара Суме од 10 данара на ваше исилаћпваће златом, За наплату ове дивиденде треба п о д н е т и нетв дивадендни купон, Купоне ваља поднети на аснлату банчкном одвљеву за зајмове на задоге >-а еииском у коме ће онв б ;ти по реду изложени, и који ц.»дносилад треба да потпише. Спискове издаје речено одељеље бесплатео. Имаоци купона из унутрашњости, могу их исплатити и код својих новчавих завода. Напомиње са овом приликом акционарима да ће банка у скоро зздавати нове каматне и дивидендпе купоне за своје акције, али само у замену за талоне који се уз сваку акцају надазе. С т ;га свака ваа.а да очува своје талоае, јер му онл вреде сваки колзко и дванајест каматних и шест дивиденднпх купо-ј на а ови се без талона не могу до- : бити. Рчк од кога ће банка почети да замењује талоне са новим купонима, обзнаивће се у своје време нарочатом објавом. * Са збора „јахачног удужења." Збор овај држан у прошлу недељу био је веому добро посећен, и то како од виђених грађана наше престолнице, тако и од вглпкога бро/а г. г. оФицпра. Збор је отворио. г Влајко Илић трговац и резерваи оФицир. У своме говору г. Илпћ дао је ра1) Нишка је , Слобода" 'анате, грдна листина, читав „Тајме", према коме ми београдеки лиетови само смо лиетићи.

чуна о досадањем раду прпаременога одбори, а затам је у краткам најфиаијим потезима обедежио > 'ост овога у^ружења. За нредсбдвика збора изабран је г. Александер Костандиноваћ За там се приступило чнтању пр )јекта штатута, и после дуже дебате поиеренп су на деФанативно решење одбору који ће имата у виду и све оне примедбе које су на самоме з^ору пале. У овај одб р ушла су ова господа: гг. Ђ>рђе ВајФерт, Александер Костандиновић, Др. Стејић лекар, Јован Маринковић арт. мајир, Павле Деннћ нроФ. војае академије, Сима Милан коњ. капетан, Владимар Илић трговац, Љуб. Милић пешадпоручик, Душан Спасић секретар (4ин. привреде Петрашк'>вић марвени лекар, Андреја Ри товић п. поруччк. Поманутој ће господи бити задатак да приступе оргинпзозању овога удружења. На завргаетку овога збора читане су честптке и деаеше између којих беше и честггка „к >ла јахача", г. Мплосава Куртовића,

прано да доцаије опшарније пр говорвмо о томе Алл не можемо а да узгред не напочепемо, да све те веета азии нљгју Вугари и да према томе изгледа као да је њима много стало до тога да се суседска односи између нас и Бутара што више заоштре па и црекаиу. Нема готово на једиог листа бугареког, у коме не бч б 1Л > ствара које не би пшле на прекид1 ,н.е тих одеоса; нема на једног страног листа, у коме не ба бало таквих веста, које протураЈу бугарски владнни агенти. Тако 1! „Пол. Кор" има пз СоФије један доаис, у коме се говори « „веома запетим односима између Србпје п Бугарске", па вели како ее „у политичким круговича Бугарсие сматра као вероватно , да Србпја радп на сукобу с Бугароком. У допису се даље нита какав смер коже имати ово кавжење. „У СеФаји су уверенп, да Србе на садашње њино иостуаање 1 \>ни Русп.ја , јер с у Петрограду по свој пралици надају да ће се на случај српсбо-бугарског

администрацвје листова „Витеза" и • сукоба њој дати нрилика дасеуме„Босне" н др. | ша у бугарске ствари. Обзир ва * |јевропски мир и тежња да нациоОомен, На Цвета, 25 марта ове на1ие смерове постигне умереном год., као на дан н^родне светковине, политаком, коЈ'а ће задобитп иоштослужаће се служба божја у саборној ваае Јевропе, чиае взвор необпчно прква. У 11 часова пре подне биће ' предусрвтљивог п »нашања бугар ке благодарење у горњем граду. После Ш1 °* ДЈ према^ Србива. којима дошапблагодарења ића ће се литајом спо- | тавају Руси". менику Кнеза Михаила, пред народнам по (орнштем, и ту ће се учинита Двманти Пронесене вести у стра-

помен блажене памета Кнезу Миханлу. Нч случај кишна вреаена благодареље ће се држатл у саборној цркви. * Првотали. Престалн су излазити ови листови:„Д оситије" (недељ.) „Народна Мисао" (три пут недењт) и „Јек" (дневни). „Домаћи Прпјатељ" обуставио је излажење за неко време, али обећ п в* да ће доцније наставити излажење. * Српско-бугарски односи. Однеког доба и у нашој, и у бут .фскоЈ и у страној шгампи много се почело јговорити о српсво-бугарскам идно| сима као запетим. Томе ј - пов ?да јдала бугарска полузваночна штлмпа и стрини лист.>вв, којп своје ин*ормацвје црпе из бугарских владаних кругова. Ма смо се огразпчали само на бележење тах ввсти, па то ћемо Р- ииити и сада, задржавајућа себн

нам листовима да ће српска вгага оп звати свога заступника у Софрјо и своје поданвке у Вугарској ставата под заштпту Фраацуског застунника, српска влада је преао „оеоградске агенције" демантјвала. као са свим неистаните и неосн^ване. „Српска владч, до сад чпје добила никакво саопштење од бугарске владе о Манчевиаевој аФера, те с тога наје ни бала у положају да се одлучи ма иа. што. Исто је тако лажна вест, да су пред кућ >м, у којој станује Минченпћ биле ма кааве маниФвстлцпје. Шта више, бугарск ј агенат лично није на директно ни индиректно увређеа". Уз овај демаати ми додајемо још ово: да су у страпе листове нуштане веспг аз бугарског извора како се г. Манчевићу нрети, како он не сме нигде да излази Међу тим све ово није истина, јер нити је ко претпо г. Минчеваћу, нити је истина да он не сме да излазн из куће, иошто је

(Дневник једнога рзба) Побележио ПЕРА Т0)Д0ГОВИЋ

(45) 22. октобра сви ти људи стали су говорити: „Море, хвала богу, те се једаред удари брн.ица и о«ој штампш! Оно има, има, али ова црна „Оамоуправа" била је већ загрдила. Од н>е нико није остао на миру; да бог сачува!" Ако си им приметио: — Па јеси ли ми колико јуче говорио да си и ти радикалац, да си то био од вајкада, „још онда кад је нок. Светозар" ит.д. — они су ти обично одговарали: — Ко радикалац! Зар ја! Да ми не да бог! Да знам да ми је и овај мали прст радикалан и њега бих одсекао.

Каване и пивнице, где долазе радика ли, на један пут су добиле нове госте. У близини столова где седају радикалци, почели су се виђати ирактикзнти, дијурнисти, писари, међу њима и по које полетарче напредњачко а и по који — преобучен жандарм. Код „Коларца" нарочито је падао у очи један млади, ватрени напредњак из добре куће. Он пре никад није долазио ту на пиво. Од 22. октобра постао је редовни гост. Седео је обично у непосредној близини до нашега стола и вадио из џепа неке Француске повине, у које је по читаве сахате пиљио, не читајући ништл, но за то су увек биле добро наоштрене уши, окренуте нашем столу. Београд никад није био радикалан, Наша престоница, противно можда свима нрестоницама на свету, имала је па и данас има консервативан карактер. Она не само што не предњачи у слободњачким идејама и не подстиче напредне друштвене покрете, но се с разлогом може рећи. да је наш Београд, да не рекнемо најназад нији, али најспорији град. Он се једза силом вуче за општим напретком земље. Потребно је да какав политички правац прво

освоји целу Србију, па те« да дође ред да и Београд пође за тим правцем. Речју Београд је лојалан, послушан град, који у првом реду увек слуша власт, пази шта ће му рећи и наредити његов управник, па према томе и иоступа. Наш Беогрвд по заповесги гласа; он по заповести хвали и осуђује политичке или друштвене појаве наше; најпосле, он по заиовести и мисли. Кад се то зна, онда је лако погодити какво је морало бити држање и понашање града Београда и у овој нашој недоумици и онасности, у којој смо се нашли после 22. октобра 1883. год. Базда таки, Београд није могао изневерити себе ни у овој прилици. Бидећи да се над главом радикалног главног одбора завитлао мач, Београд је сматрао, да ће испунити своју дужност тиме, ако се укнони па страпу, да удар мача не зака^и и њега. 25. октобрн у вече девет чланова радик. главног одбора били су ухапшени; Београд је тај догађај „примио к знању" и продужио је даље мирно своје свакидање послове, као да ништа није ни било. (Наставиће се)