Мале новине

ћину на њену недоследност прилик м »нтериелацију о иожаревачком здињу. В. МанојловиИ је задовољан с Одговором г. мпнистра. Грујић вели да је Магдаленић за сваки рад имао претходно одобрење министра војног. Мисли да нема основа да се ова ствар одлаже. Скупгатина са 46 против 41 гласа пређе на про т дневни ред. Даље је на реду одговор г. министра полицпје на интерпелацију поп М. Пет орића и другова о подџзању среске куће у Тамнави. Тиуш новић признаје да је било злоупотреба. Вели ла ће одредптп. мешовиту комис ју и поднеће јој извештај. Против криваца п^ступиће ио закону. Ппц М. Петровић и Љ. Јоксимоваћ задовољни су с одговором г. министра На реду је прво читаље предлога законског о продужењу повластице Б. Вајфергу зг пр >ааводњу хартије. Одборско јс мишљење да се про изводња хартије даде К. Мијајлови1у, машпнском шлосеру у Крагујевцу. Мањина (А. Дреновац) је да се Ђ ВајФерту продужи рок. Сеупшт-лна прими предлог у начелу. Претрес у појед ( ;ностима. Кпд чл. 1. Срећковлћ предлаже да се ВајФерту продужи рок повлао ице. Р Поповић, Д Ружић, В, Младеновић и Т. К. Спасић су за то, да (е повластица за производњу хартије поверп К. Михајловићу шлосеру из Крагујевца. Лешјанин вели. да ако пко може остварити ову Фабрику, то је у стању Вајферт. Он је за то, да му се повластица продужи још за год. дапа, па ако не би то оствирио у том времечу, оада да се устуип другоме, Мчшић је за иредлог о/барске мањине. Скупштина прими предлог одбор. већине. Седница је трфла до 12 часа по подне.

123. редовна састанак 26 марта Преседавао Катић. Од г.г. ипниСтара: Тауш«новић. Секретар Ла^аревић чита протокол 122. састанка. Пошто прочпташе указе, којим се овлашћује мин. прнвреде да п .днесе скуашгини предлог за урасходовање извесне суме новаца за крупањ(Ски и сен.ски рудник ; пређоше на дневна ред. Друго читање закона о п властицама руском парабродском друШтву. Известилац прочита чл. 1 — 8 и гкушптина прими. Тиме је свршено и лруго читање. Сви су гласали за 38Е0Н. После одмора У одбор за преглед закона о искључивој производњи барута, динамита ит.д. ушла су г. г. Лешјанпн, А. Станојевић, Мл. Марковић, Р. Митровић, Р. Пегровић, Д. Ђ. Петровић и Н. Живздиновић. Д')ље је на релу извештај одбора за молбе п жалб?. Међу молбама прочитана је и мол ба Св. Николајевића, председника друштва св. Са да скупштина одредп неку суму новаца за довршење св. Савск г дома. Одбор је одредио суму од 60.000. двнара. П Максимовић предлаже допуну, да се ова сума изда вз позиције за поднзање мостова, зграда, ит.д. Таушановић масла да треба одложити ово решење, док дође министар Фвнонсије те да се и он саслуша.

Ђурпћ мисли да треба примпти акламациј м одборско мншљење. В. МладеновиК. је за предлог одборски. П. МаксимовиК је протпван сваК"м одлагању. Известалац мисли да треба да се саслуша надлежни мпнистар. Т. К. Сп асиЛ је за предлог П. Максимовића. ТиушановиК вели да ов \ сума не може пасти на терет пошције, за подизање мостова, зграда и т д. јер је и опако сведена на најмању меру. БојичиА' предлаже да се удари прирез па чиновнпке, иопове и друге, а не да крњпмо оваку потребну нозицнју. Машић мисли дали би се та еума могла издво/ити и ј општих кредита. С т СтанковиК је за одборски предлог, али мвсли да треба да се саслуш'1 ми-. Финанеије, одакле ће се најбоље моћи издатп та еума. Р. Пои вић говорп у истоме смислу. 25. НоваковиА је да се одложи ово решење. М. НиколиК противан предлогу [I. Максимоппћа а слаже се с одборскзм. Лешјанин је за одборски пр длог. Р. ШтровиК вели да је много 60.000 дпп. иа дом. Мисли да треОа уложити главчп капитал у дом. Он је да се одобре велике сума, алп не за „зидине", већ за праве задатке друштва св. Саве. КуудрвуИ мвслп да треба ову сув^у издаги ј з општега кредита за ванредне потребе ОреКкови& се слаже с Кундовићем. П. ВуковиИ вели да по иословнику мора пре решења да се сислуша наддежан министар . П. МаксимовиИ трже св > ј прсдлог и пристаје на Кундовићев. НисторовиК је за предлог Кундовићн. Скупгатана врати предлог у одбор да се саслуша минпстар Финавсчје. Од осталпх молаба највпшо је бпло о разгрупасању општпна. Скупштана реши во предлогу поп Марка да се такве молбе не пзносе иред скупштину, већ да се упуте на надлежно место, те да се са њима поступи по закону о општиаама. Даље је на реду из^шгај одбора но лелу Ј. Вукосављзвића. Одбор је нашао да му треба дозв литп повторно суђење. Одвојилп мишљење П. Макеимоввћ, Р. Фплип^впћ и В, Тндић. Р. ПоаовиЛ предложн да се одштампа извештај одборски и скуи штана прими. За тим прочитагае четири указа. Прво, указ, којим се овлашћује мин. војни да поднесе скупштини измене и донуне закона о војсци. Друго, указ, којпм се овлашћује мин. правде да иоднесе скупштани предлог, да му се одобрп накнадн г кредита у суми 5,925 дин. која је утрошена прско буџета у 89 год на чуваре београдског и нпшког казненог завода. Треће, указ, којим се орашћује мин. просвете да поднесе скупшгини законски предлог о црквеним властима. Четврто, указ, којим се иостављч за владпног повереника ири н етресу закона о црквеним властнм!, Архимандрит Н. Д\'чић. Седница трајала до 12 часова у подне. -аЗ <0*8^ ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ехинококус. Смвдеревски окружни лекар г. Лиза Димптријевпћ имао је нрплике ово дана да секцира једнога човека из седа Придво^. пца (округ

смедеревски, ср. јасенички, (у близини Иаланке) и том прилпком нашао је да је јетра (црна џигерица) покојни кова пува ехинококуса, које је г. лекар повадио п оставио у шпиритусу у наланачкој апотеап где се може впдети. Г. доктор је мишљења, да је ова болест јако раширена у овоме крају. Нага власник, г. Пера Т дорсвић већ од десегак годпна пати од болести у јетри, коју лекари — и наши п бечкн јога ни до данас нису моглп поуздано одредоти, ма да вх је највише бало машљења да г. Тодоровић пати од ехинококуса, а основу те дијагнозе чувени бечки оператор Алберт извршпо је и операцију над г. Тодоровпћем. Пошто је и г. Тодоровпћ пз овога краја (аегово село Водице и село придвор! це, одакле је снај секциранп покојник у чијој се џигерици нашао ехпнококус, једва су удаљена сахат места једно од другог) — то је сад вероватно да и г. Тодоровић збиља нати од ехинококуса. Држамо да ће ова вест интересовати наше лекнре. <ОУ ТЕЛЕГРАМИ 26. марта К >лнеа.„ Биро Рајгер" јивља: Турски војници опленише неке хришћ*нске цркве, вређајући и нападајући на Хришћане. Усдед оптужбе са стране консула, Шакир паша наредиоје најгтрожиЈу истрагу, и одредио је једиу мешовиту < омпсију да процени I гатету хригаћанским поседницнма и да салом принуди мухамеданце да плате иаеесену шгету. Царшрад. Султан |е лпчно одликовчо мг.нпстра спољ. посдова Сајидпашу велаким ерденом „Имтпзијад", и т м приликом похв1Лзо га је врло ласкави.« речима Рим. Г1 > обичају, сталва дивизт.на еск».др4 под командом вице адмирала Рува поћиће у Тулон да поздрава председника Кдрно-а. Верн. "а састаику изасланика р«дничког шнајцареког удружења једногласно је одлучено да се од 1. маја светкује свечано, демонстрирајући у корист рада од 8 сата дневно. Лисабон. Указом нарећепо је, да се устроји министаретво пр ^свете, да је слобода штмпе гараатовача иод неким условима, да се уведу неке рсФорме у крпвичнпм судовима и и да се уреде права састанка и удружења. Лочдон. Листови одобравају последње наредбе немачког цара о допун* ОФицирског кора под најпов >љЈ нијпм условпма. Кагсро Стенли кренуосеза Европу. Лима. Ухапшен је бчвши генерал дикгатор ТиФОЛае ради бунтовничкпх нереда; тако исто ухапшени су и градоначалпик, кмет и три опгатинска саветника. — Није било нереда. За сутра очекује се долазак енглеске есиадре. Атина. Светковина незавпсногти Грчке прослављена је јуче благодарењем у цркви п свечаним ручком у двору, у почаст бораца за независност, ко.ји су јога у животу. Влалао је потпуни ред. Канес. Цар Дон Педро ручао је јуче са св јом породпцом, али му није било могуће изићи у шетњу као што ее надала њ°гова околина. Лонд н. Књегиња Јелка услед болести, пије могла отгћа у Сандрингвл, како је била наумпла. 27. марта Будимаешта. Министар Силађи 0Т' путовао је за Веч да поднесе цару предлоге зак га, к >ји ће се у скоро извети пред иарламенат.

Бем. Из Петрограда јављнју П Н. Сл. Пресп" да вест о премештају дипломата у рускам а бисадама Кеча Верлина и Царпграда, кој',' је донео лист „Новој.; Вреија" треба иримити са резервом, јер опозивње ГроФа Шувалова које је основ те комбпнација није јоште усвојено. Претрес Јаши ТоглиЂу (наставак) Кад бих допустпо, управо прегпостави<>, да је н.егова част била нанаднута пптам: каквим се .,психолологаким, каквим моралним разлозпма може (иравдати, да човек и у таком случају з бијцом постане? Таких раразлога, таких мотива, сдавни суде ја не налазвм Дозвољавам, могуће је, да ко год кад му част њсгове жеие повреде, у јарости нотражи онога, који је увредпо, устреми се на њега п удави га. То »је природна овар, која се може оправдати, али славии судо, да се когод смишљено ножем у руци до убпјце понизи, то не умем вичим оправдати. 1'осподин бранилац је потпомагајући окривљеника у започетом му ■ ослу претходне обране, заједно си њпме иодигао подпожје, на које поставпв оптуженика опколи га сјвјем славе, рекчвшп, да је окривљеник чо«ек пун врлина, да је чптав жввот општем добру посветао никад пије у свом а:ввоту лруг. , већ добра чпнио, једном речи, поставпо за , некп об, азац. На све то славни суде, имам само да приметим, да постојећи матерпјал даје довољпа доказа зато, како камење, положено у основу тога подножја није нигата друп него мрае, лаЕ.о рчздробљиве честице, к је ће се под теретом злочина, који на дугап окривд >епиковоЈ почивв, распршт*тп п Да ће — верујем и "уздам се — неод1л.ива светлост правде засенитЈ ону позорначку, бенгалску светлосг, која ја око главе оитуженикове отпочена Према томе, славнп судбеви столе немам виш; других речи, већ се нридржавам своје оптужба и молим да се пресуда у смислу исте донесе. Иредседник*возива Јагау Томића, да каже, ако што имч рећа у своју образу. Јагаа Томић иронично одбацује што га садп, када му се тражи казна по 278. § у и кад стоји испод вешала, државни тужилац назива генијалним. Са цинпзмом неким спо*иње, како државни тужплац морао казати, да је он „женијалаа" и твме га оптужити јер мначе како би могао скроз п>:.кв фен човек стојати ту чист и неокаљаи. Затпм сн мпње своје песме к је су велп писане, кад му је било 22 годвне. Има тудаб гмеиок ви јер иесници и не могу о другом чему писати него о љубава, ружама и крвч. Спомињ*, да оч није социјалиста и да му се само може пребацити, да је као бечки ђак ншао на радеиичке збор ве, да п, оучава дру штв.пе нрилпке. Па то, вели, чвнп сада п Бизмарк и ц«р Виљем. За там .је говорио о брошврама, којо је његова жена писала, иа вели, да он нпје дао да жеаа његова на чланак Мише Д!!»!!!!ријевићев, — који је шагаао у „Вранику" и у коме се тврдил ', да су се људи око „Враншса" више ст фали о Мплетићу него његова породицч — одговчра, или ]ОЈ није могао забранити. Но ја сам тада рекао жени оно, што је већ државпи тужилац спомевуо: да онај, којп излазп на јавно поље те хоће да напада, мора бити спремаа да дочека обрану и нападаје Она ј« одговормла: „Па пашта." (Наставаћв се)