Мале новине

Удино употреби један израз ко ји може да цоднесе за касарну али не и за екушптину — (емех) онда иека ми верује: да радим онако како ће ми војска нобедити, а не како ће ми у Дунав нобећи!"... Да! господо, и то је ирава слика и збиља, кад се на војничке ствари будан иоглед баци. Закон је древан, као што је неумиган, да ће чврстоћавојске одговарати служби под за ставом Ја не велим даморабитидве године, не велим три, па ни пет, али ово тврдим, и никога се у томе не бојим: да иетогодишњи рок даје боље војнике од трогодишњег, а шестогодишњи од нетогодишњег; и да бих ја, кад би сам 1 Финавције ове земље донуштале, тражио од вас и више годпна — више од шест! Господо, ви ћете ми опростити што сам вас овако дуго задржао („Није дуго" — „говорите' ; —„говорите") али ја сам сматрао за праву неочходност, да у нретресу овако великог и важног питања, као што је војено, позовем у номоћ и силу морала и моћ оних великих идеја које су велике народе водиле и загревале, и које мал уче:да за свашта треба времена, и да се ни шта не може без времена ! А сад да пређем — краткоће ради — на предлог и систем вашега .'дбора, (И ту Тјер улаза у појединости одбфског иредлога 8а преустрчјство Фр «нцуске војске на основу петогодвшњег рока службе. Али иако се цело љегоко резоновање одио и па чисто д^маће Француске прилике и нема практичназначаја ни ивтересеаза српског чит Ј Оца, то ми прелазимо ва следећи и завршна део његова говора). (Сзршвће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТН Осигурала жмват. Странп листови ј ављ ају, да је Краљиаа Наталпја

осигурала сво] живот код Једнога бечког друштва за милион диаара. * Унапрвђени. Јучерањи број службених новина доноси указ, којим се с поједном класом унапређују: г. г. Велимир Тодоровић начелник VI класе окр. крагујевачког, Свегозар Јанић начелник четврте класе округа пожаоевечког, и Анта Љотић, начелник Ш класе среза посаво-тамнавског. * Постевљен. Службене новине доносе указ. којпм се за начел ика треће класе округа пирогског поставља г. Михаило Бончић, народни посланик. * Пекзионован. Г. Живојин М.Блазнавац, чл. држ. савета на расиоложењу, пензаонован је по модби својој * ' Пријавио се за испит. Г Ђорђе Стојковић, предавач неготинске ниже гимназије, цријавио се за полагање проФесорског пснит,* пз: зоологије с антропологајом, с обзиром на дијететиву, бОтанике с анатомајом, п фииологијом, и немачког јечика. Г. заступник минпстра пр свете п прквсних дела одредио је комисоју испину, којој је за преседвикч поставпо г. Јована Бошковића нроФ. В. Школе, а за чланове- г. г. др. Ђоку Јовановића и Стевана Јакшића ироФесоре В. Школе, Ђуру Козарца директора I беогр. гимназије и Живка Поповића проФесора београдске учатељске школе. * Ваздухопдовац. Ђ>вави Бузене летеће првог дана уск-:)сн на ва^душној лопти. Пуштање лопте биће на пр зном пл»цу г. Макензија, спра« хотела „Славс,ја". * Проширење станнце Бе градска желез пчка станица нема довољно згр а« за све разгранате н >слове, т се за то мора приступити проширењу станице Услед тога ће се у одељену за издржавање пруге (у згради министарства грађевине) 7. маја држатп ОФертална лицатација за проширење станице. А то проширење сасгојаће се у Гнасипмњу, грађењу двI магацип«. ц^ранарнице, пужника, рампе, огрзде, полагиња колосека, застпрању.шљувком и премештању обора. Предрачунска цена је 327 200 дпнара, а кауцвја је 35.009 динара.

Гривремена станица. На железничкој прузи Ниш Врања инправиће се прпвремена станица за [[врањску бању, за што ће се 16 аирала о. г. /ржати оФертална лицнтација у одељењу за одржање пруге (у згради мииистарства грађевине). * Нов комесар банке. Г. Драгиша Станојевпћ, досадашњи преседник нореске уираве, постављен Ј - е за владиног комеоар Привилеговане Народне Банке Краљевине Србпје. Ово је место од доласка радикалне владе до сад бнло упражњено, а Банка се постарала за собу псто, те ће г. доктор од сад бар моћи „радити" ! * Пдузвт пост-деби. Нашем листује, каковелп„П. Лојд" одузет пост-дебн и за Мађарску. Сеи тога одузет је пост дебп за Аустро-Угарску „Великчј Србији" и „Босни."

ОДГОВОРИ-РАЗГОВОР^ Рђаво саадрасовао. „Мали Л.ист", у свом јучерашњеи броју, доноси огроман чланак, под називом „Беогрнђанима". Набрајајући злочине, који се дешзвају по земљи, „М. X" апелује на београђане да подигву свој глас, да јавно протествују противу неспгурности за личност и имаовину, која је овладала у земљи. У томе позиву „М Л." пзреком мменује и неке лич-,0сти, као што су ва пр. г. г. Са. Нпколајеваћ, Пера Тоаоровић, Сима Поповић и Лаза Ко арчић, а од грађана трговачкога реда попменце се обраћа г. г. Тићн МаркОвићу, Васи Аничићу, Михајлу Павловићу, Маши Марковићу, Ннколи Ђорђевићу и Макси Антонијевићу. Ми не само да немамо нишга противу овога апела, већ на нротив налазпмо да је „М. Л." овим учин; ; о само своју дужност. Јсднпо што би смо имали приметити, то је, да се „М. Л." у овом случају рђаво адресовао. У лицу г. г. П. Тодоровића. Л. Комарчића и С. Поповића „М Л." апелује на органе, којима су уредници поменута госнода. Тај је апел рђаво адресован стога, што су иоменута господа п њини листови и

беч опомене „М, Л., још онда кад „М. Л " није ни било, вазда савесно и енергично вршили св >ју играђанску и новиварску дужност, употреб^ љујући сву снагу, да бар жигошу разуздане злочине по земљи, ако не могу већ да спасу од њих своју отацбину. 14 и 15Маја „М. Новиве" тако су енергички устале протнв онога вандализма усред престонице, да су због тога навукле на св и дуга и тешка гоњења. Од то доба није ирошао ни један уочљпвији злочин у Србија а да га „М. Н." нису најстрожаје оеуђивале. У осталом то је ствар так > позната, да о њој не вреди ни речи трошитн. Г 4 Пера Тодоровпћ увек је у толикој мери залагао што год има и што год може у обрану сваке нраведне ствари, да управо мора изгледати смешпо, кад сад устајеједан јучерања „М. Л". да га опомпње на његове нованарске п грађанске дужности. Мп на то пмамо само један одговор: Господо, учините сви вн ополиао колико је вазда чпнио, колико сад чини 11 колико ће увек чпнитп један П. Тодоровић за победу добра, а за тамчњење зла у овој земљи јес, учпнате сви ви толако, па ће онла нашалепа Србија заиста певати, а пестаће из ње онихужаса, какав је ова иоследња грозота у Црљенцу. Што се тиче апела иа београђане он је неумесан у тОлико, што су београђаии дали доказа да не умеју ни 'себе бранити, а камо ли, камен, да одбране српске дом )ве чак негде у Црљенцу. (Изу.^етцима част и шговање, али они су ретки) После ужаса од 14 и 15 маја баш од оних београд. трговаца, на које „М. Л," аиелује похитали су да неки се испишу из напред. странке. Тражаћа сад од таквих д-1 бране грађење по Србпјп, значи апеловатп на зечеве, да чувају овце од вукова. Свакако нак, нама се чини, да је „М. Л". имао ближу адресу на коју се могао обратитп Док се ови ужаси дешавају по Србијл г. Пироћанац мпрно зида своје дворе, г. Вукашин тужно уздише што га радикали не узму „у приз рење." г. Нпкола Крстић мзрно улази у државни савет! Па онда, где су толпки другн арслани напредњачки?! Где су касациОнци, апелационци, на толпки бив. министри, па толакп председпица еудова, судије, начелници; где су сва та го

?В4ВАГ0ДН1 (Дневник једкога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(49) По тој одлуци с Пашићем, имали би поћи: он, ја и г. г. Раша Милошевић и К. Таушаиовић. Заостале чланове главног радикалног одбора решили смо да их ос авимо на миру због њиних домаћих, иородичних ирилика, а и иначе н>их смо сматрали као незгодне за такве нослове (А ми бајаги згодни — све ио избор момци. особито ја с мојим трбухом и ехинококусом!) Односно крајева куда ће који поћи, ствар је стајала овако: Пашић се био решио да иде у Зајечар и то преко Угарске, Влашке и Бугарске; Раша би имао да оде у Пирот, тим и тим иутем, а тако

исш и Таушановић, ако му не би испала каква згодна прилика да поуздано оде до Алексизца управо преко Србије. Само ја морао бих ићи преко Србије, јер за мене није било друга иуга, пошто је било одлучено да идем у руднички округ. Пошто је мој положај био најтежи, ја | узмем прииитивати Пашића шта он мисли: : на који би начин било најподесније да ја измакнем из Веограда и да се дочепам руд ; ничких планииа. Но он ие хтеде о томе ! ништа говорити; рече ми само крагко : — Не знам; мисли сам. Упитам га как > мисли он путовати, где ће прећи у Аустро-Угнрску, којнм ће путем ударити и како ми се може јавити? Но Пашић ми ни на ово питаље не даде никаква одговора. Рече снмо толико, да је он за себе смислио и да сваки треба сам да гледа за себе како најбоље зиа. Ово ме је изиенадило. Изгледало ми је као да је Пашић поглавито обузет само том једном једином мишљу, како да се он нађе ван домашаја српских власти, а за остало неће да чује: нека свак гледа за се како најбоље зна и уме Овако држање Пашићево у толико ме је више зачудило, што је и онај разговор вођен само шмеђу

нас двојице, као и то. што је ово стајало у очитој опреци с оним, што је Пашић говорио мало нре, када је изгледало да из њега говори човек који је решен да умре. Пр«д иодне вратим се из Топчидера од Пашића с истим пријатељима с којима сам и отишао. У иодне, ио обичају, свратим код Коларца на пиво, и ту чујем како се у велик) говори о хапшењу главнога одбора Неки су чак били чули да смо већ иохапшени и чисто су били изненађени кад ме видеше слободна. Тико исто на јако се говорило да је Пашић већ нобегао. Услед тога поручим му: да би добро било да д< ђе у Београд ј и да се појави у чаршији, да чиме побије овај иронесени гла., који је могао ускорити наше ханшење.ЦНикола се одазове мојој поруци; сутра дан, 24. октобра, у ионедељак, пред иодне, он дође у Београд, ту ,је ручао, иров о цело пос е иодпе па је ту у иреноћио.

(Наставиће С4')