Мале новине

спода орва п одморна, богата п заштићена прошлошћу и положкјем-, где су све тз главешвне српске, чисе глас друкчије и чуо и примио, но глас неколико немоћвих новинарских и политичких сиротана и мученика — где су сва они и како се то „М. Л." не сети, дањпх, којп много могу, а ништа не раде, /а њпх, ведпмо, опомене на њине грађанске дужност! Још много могло би се о овоме говорити, Но мп овде пресецамо. Што се нас гиче, ми смо и чинили п вазда ћемо чпнити све наше душпости ,а „М. Ј1." баца се саио у залишан трошак, кад још и око 10га гроши речи да нас опомпње на наше грађанске дуж ности. Оводико за сад. ИЗ ВЕДА СВ&ТА

— „Ђаво." На Краму, блпзу Малииоиоља ночели су се од неког доба лојављивати „ђаволи", од којих су се путници заплашали Ту скоро «иет наиао је „ђаво" неколико Немаца колониста. „Ђзво" је бао као сваки прави „ђаво", са свим* његовим атрибутима, који одговарају његовом иоложају Немцп опео нису Г)ИЛ'.1 плашљивцп и ухватили га. И кад су га везали, он је још непрестано вршио дужност, коју је примио на себе, т.ј. лајао је, маукао, гт.д. Ова комедија ирестала је тек <>вд», кад су Немци нрнпретилп томе „ђаволу" да ће га убити. После се видел ■, да ј ај „ђаво" са свима ђавољим арибугима није био нико хруги но нени харамбнша једне лоповске чеге, која се скунида да заплагап и опљачка путнике, који туда нролазе. Одиста оригиналан начан пљачкања. — Ужасна смрт. Уједној омањој варошици Пруеке десио се ту екоро овај у;к • сап случаЈ те варошице оженио се вз л>убави с једном младом и лепом радницом. Пошто је свршеп св<дбенн нир. млаленци оду у своју собу, одмах за тим суседп чују иеку лупу, као да се у собу младенаца неко бпје, после се чуло неко стењање и жалочСтивна узвици. Но како се све брзо 'носле тога утитало, то пако на то није ни обраћао паасњу. Али какав је био ужас њихов кад су сутра дан ушли у собу да, по обпчају, нробуде мдаде |це. Суседк су впдели ужасну слику: окрвављену иостељу-1 на којој је лежала взрањављена и | и^уједана млада, већ мртва п укочена, а поред ње њек муж, сав у крви, с иеном на устима, а тело му се страховито грчпло. Носле се нашло, да га је н* неколико дана нре с»«дбе ујео бесан пчс, пагајенрве брачпе ноћи спопало беснило. Несрећника су моразп везати и тако га пренети у болницу, где је на брзо после тога умро. Г1 Р И 11 0 С Л А Н 0 ствари под овом рубриком уредништоо не одговар,'!) 1'уду општине бе градснв Заорана суда оиштане београдске нослата мп иа плату аа суму од 55 дпнара за мене не вреди, јер сам исти дуг још месеца Јула нр. годпне платио. Суд је ставио менп забрану на плату још 22. Јуиа пр. год. на, васи напредне штампарије, пе давшп ми нп законом одређечи рок да ее жаним иј)отиву пресуде, по то је ревносно вршење службе г. и-вршитеља спрам тужитељке г-ђз Сто ; е ж С. Велкокика

Ио судекој забрани мени је задржано на каси иапредне штампарије 27 динара, нашт1 сам добио и иризнанице које и сада имим у рукама и нлатио сам Снаси Вељковићу Стојиноммужу 28 динара у одплату дуга од 55 динара још истог /.ана када ми је послата забрана на плату, на шга сам од Спасе Вељковвћа Стојиног мужа добпо и признаннцу, коју је по жељп Спасипој паписао г. Алекса Млловановић трговац са Енгле зовца и иотписао Спасу Вељковића у ирисуству двч гр^ђанива (сведочн) јер Спаса није нисмен. Ја сам нсту нризнаницу од 28 динара прпложио судској забранп на каси напредне штамиараје и задржано ми је 27 днн. што свега чинн 55 дннара на коју је суму бпла н забрана стављена. Ако суд није паплатаоод ианредне штампарпје 27 динара п узео нрпзнанпцу од 28 динара са својом забраном већ је там<> пропало, то није менп пропало, већ је оропало оном који није пмао у менп поверења да ћу му сам илатигп, већ је~сгавпо забрану. Зг мене је доста ово: Јаимам у рукама прпзаапице да ми је задржано но наредби суда опптт. бе градске 27 .аинара, и да сам нриложпо признаницу Спасе Вељковића Стојиног мужа од 28 дипара коју је суму примио у одплагу поменутог дуга. Шго Стоја и Спаса не призндју да су примили од мене 28 дипара у одплату дуга 55 динара признаће пртнаница Спаспна која је мислим спгурно ко I општ. суда, а ако нп ; е, прпзпаће г Алекса Миловановпћ трг. са Евглезовца к јп је у име Спасино наппсао признаницу п још два грађанина, која су на признаницп подписати као сведоцп. IIIто Сгоја и Сиаса Вељковић траже два пут наплату једнога дуга, I ије се ни чудити, јер њима много

из Букурешта, да ће се уекоро позвати Аустро -Угарска ради преговарања о трговпнском уговору. Париз. Посредан порез и мопополи за месец март испади су за 222.000 динара маљи но што су били нредвиђени у буџегу, али много више но у марту 188;*. — Од синоћ је у Марсељу велика олуја. Лађе нису могле изаћи из пристапишта. Олуја је срушвла кров нозоришта. „Валета". — У Тулону је олуја срушила кров зграде хигијенске изложбе. 29 марта ('офија. Ислеђење у ствари Пап>ичиној свршено је. Упитани имају ли још шта да изјаве, оитужени су одговорили да немају нишга. Акта ће се нредатп војном министру. који ће их послати државчом заступппку. Вудимившта. Краљ је паименовао барона Николића за краљев ског комесара на црквеном срнском сабору и код нравославног св. синода. Веч. ГроФ Веде! отпутовао је синоћ у Берлип. — Синоћ није било никаквих нереда по бегким улицама. Војници, који су цело носле подне патролирали по улицама, вратили се у касарне још пре 9 сати у вече. Каша Стаиовници неколико округа поднели су Шакир паши молбу, управљеау на П рту, тражећи да се амнеетирају хри-

Један становник ј али ако наплате помепугп дуг п ново, удариће и.х шљивова грана по глави, иа ће бити више ларме на Енглезовцу, пего што обичпо бива. Оволико за сада ради об,ашњзња да с>м дуг платио једпом. На Вел. Четвртак 1890. Београд. ВмАОТИЈе Васиљевмћ

едово-елагач.

треба, нремда не ппју нпкако пиће; шћани које је војни суд осудио. Ђудимиаешта. Према изборима за црквони ср:гски сабор, већина сасгављена од умерењака и либерала имаће око 48 по сланика , мањину састављаће 26 радикала. Као кандидати за па тријарханазначени су: Бранковић (Енископ Темишварски) Стојко вић (Будим.) ,'Кивковић (Карлов.) и Петрановић (Боко Которски) Берн Тврди се да ће бити у.шнута наредба да се не сме прећи граница Француско-Пемачке без иасоша. Б укурешт У парламенту расправљало се о кредиту за утврђење земље и о конвенцпји трговинкој са Србијом. Преседник Савета Мано прочита краљевсски говор којим се затварају сеенице.

Т Е

зије

ариз. нод

Л Е Г Р Д И 28. марта Савет против енизоопредседништвом Девела, дао је мишљење, да би добро било да се код касаинице ла вилетске нодигне једназасебна зграда, у коју би се сместила стока која долази из окужених земаља. — Предузете су озбиљне мере да се спре-^и ширење епи зоозизије. Па| тај начин ?би се могао изменити указ, којим се са свим забрањује увоз стоке из Немачке и Аустрије. Ц ариград. Талијански престолонаследник кренуће се одавде но свој придици 4 априла. Из Цариграда ће отићи са Кавказ, железницом преко Туркеетана и Т ифлиса иосетиће Крим и продужиће своје путовање преко Одесе, Варшаве и Москве. Могуће је да ће свратити и у Петроград. Берлин. Еман пашин одбор примио је 4 ј«нуара нисмо, у коме се јавља да је др. Петерсу и Тидемапу добро. Беч. „Н. Сл. Преси" јављају

ГЗретрес Јаши Томн&у (нвставак) Нротпвници су мислпли, д ■ ћу ја то дело у својој кући учинити а не да ћу но чегнути пожем наЦсвог противни ка. Но вела у њему је свака кап од крвп страшћу кламтела као у дивљег звера и његове грудп четпри дана ппсу ништа друго бнле него звериљи кавез, и његова слободна воља је постала мртвом. Сграст га је гонила да убије човена и он јој није могао одолети. Двапут је покушавао да се дигне, устајаојеади се није могао одржати. За штоје веди мој противпик умро? Он нијеволео да у^ре, али сам га ја на то приморчо, а ја га н'!сам убио што сам нолео д) га убијем, он је мене на

то приморао. Он је менл пр^морао да га убијема ја њега да умре. Овде сад спомиље, да је он убијство* хгео да сачува српскс новинаре од су да целог образованог света. За тим прича, како је он хтео једном свом пријатељу дакаже шта је наумио, те трипут до његоввх врата долазио и опет се враћао а није могао откћи пријатељу, Нпко му, вели, није рекао, да учиви убијство. Он вели, не зна ни данас шта је требао учинити. Кад се ј^вратио кући, хтео је да ппше али оеим мпсли о убијству, никаква друга мас»о није му пала на памет. И тада сам, велп, узео законии, хтео сам да ме законик застраши н одзрата 0 1 убијства. У законп у сам читао да ее уморство смрћу кизни. ^Пред очи ми изађоше вешала □ џелат ала конопац беше ми све тањи и тањл за тпм ми се учани као^неки кончић II нестаде га- Противник ма је изгледао страшнији него џелат и да је 278 § претио, да ће ми се првонге и руке одсећи па ондатекдаће ме умртвитп и онда бпх уби > пр тпвника. Те ноћп сам се борио ала ношта ниЈе помогло. Тада ма је пао на памет Гордијев чвор из историје, коју боље да нисам учио. Нешт > ми ]е шапутмло: мислиш ли тн да је Алексан'.ер велвкп запста иравп чвор ма ем пресекао, не, то је симо гатки, к »ја значп, да у животу људском долазе кадгод т.жи заплетп, ко]и се само нож ;м расплестп могу. Можда би боље, било да нвсам читао закоппк, ла нисам Фил^ЗФирао, него да сам учпнио, шго свакп пр >ст сељчк у том случају јчпни п изоблнчио своју жену, алијч то нисам учипио За ти« вели да памера за убијство није онда поникла у њему, кад је рекао државни тужилац. Ја сам вели после тога др\ гн нож купио, на сам тај нож онет одбацпо. Један дап пре тога слушао сам дра Божеског и Вулетића где се препчру, шта треба да се одговчра дру Јор ићуи Јоксимовићу па сам тада чуо , да сам п ја нападнут и тада сам им ревчо: Бранигесеви како хоћете, број „Заставе" за бежић не дирајте, јер мене не треба да б]>ан.1те. Да сам дело учинио опогдана, кад је п ;смо изложено госп. д жавни тужилац могао би ме само по § 281. другој тачцп оптужнти, а сад не схв .ћчмо вако б х се ја сада могао к -•интп строжије кад сам све учснио да спреЧим иесрећу. Његов се, вели, праваи о ећај буни иротив тога, кад му не дадоше двобој и суд ч-сти, т> је пзазвало у њему још гори душевни расположчј. Он вела да је дело учинио, као што је то и н.егов бранитељ истакао у с мообрани, а п он сам вели, ноносно узвпкује да није крив за очу несрећу, то му .каже разум његов, .добрава му цравнн оеећај и савест га ни мало не гризе. Разум му вели: еваки лоштен чов к бп то исто учинио. Правпн осе!) ! ',ј његов вели: 3 1 што би те казнил > људско друштво кад ти нисн ни наЈмање крпв. А савест му казује, да је невнн, јер га не гризе. За тим прича да му ово ппје прво убијство, него да је у ерпско-турско« рату на Јавору нашчв се у неаом метежу из револвера убио чожка једног. Од тога доба вели, тако му части његове , узпемирује га слила тога човека у сну. И када

се сеги оног тре?!утка, пе грпзе га савеет али га неариј тч.н осећај мј чи. Дух пак Димитријевићев нпје изчгаао још иигдапр -дањ, датража рачун од њега. Оп вели исср но жали и његову и своју п >родицу, алп даље ништа више (Сир '1'пће се)