Мале новине

1 н имовне безбедногти нвје, као је, \задано у сам темељ држав<ам зграде, па би се знало, да /аст за то: да лебди над живои имаовином држављчна без ра6 > Де, да штвти, гш сваку цену и 'х, ,ртву, да с гдавом у торби штити, драво и слободу грађанску од разбојвичке силе и напасти — једном речју — да брани, и да гине бранећп, добро од зла, јер је зда увек на свету бидо, и јер су се зли људи вечно рађала ијављади. Алн, рећн ћете нам можда, господине, да власт нема данас у Србији потребне јој снаге? Зар данас нема — ако бога знате — зар данас, нема власт снагеданас * кад је, тако рећи, сам народ на влади? Иад је свакако „ ает гиестина и његовах у вдасти? Да! па снаге ли, господпне, колика је сила, колика је снага и сама та ствар, сама та машина, П1 и сама та реч: власт? После бога, од н>е веће нп крупнпје нема!... Та она је сила н страхота и кад нема сав народ уз-а-се. Више и од тога, она је силна и моћна и кад има народ иротив себе. Не верујете лп, прочптајте псторпју и пашу и туђу. Колико је пута само она овај наш горди „ народ " за руком превила? колико му је пута доказала: да је кадра да му се одупре, дл се баје, па и да га бнје ? Та да волшебност палице аене у виду просте Фазпчке снаге представимо, да тајну моћи која се у самом механпзму љеном к РЧ е ) У пушке а бајонете претворимо, п.. знате ли, господине, колпка ће цифра да пзађе? Знате ли колико војсно може Србпја јдаиас да има, да она оно што данас но буџету у халина уста „власти" сина, с чиме она данас организам држивни јој храни, н механизам власти својпх држи—да она то све у војску уложа? знате ла колико? Као једпог: осамдесот хиљада војника!.., Шта ћете нам (тек да се упитамо) онда висрпске власти, « општинске п државне, шта ћете иам вп кметови п канетани, ви на'"Нелници и саветнпца, вп министри п намесница — с легијонима слугу великих н малих — кад ми за оне паре и динаре што вама дајемо, и шго нас ви годишње коштате, можемо да имамо шилбока нред сваком кућом српског домаћина, сиромашна као год и б )гата.. ! Не , господине, ве. Свачим се пре даје објаенитп могућност варварстава и кавибадстава — која се већ од толпко времена у Србији нижу — свачим пре — само пе недостатком снаге у вчасти. Међу там, господпне, само људи чија бн душа била црна "као што је црна гар оних у Црљепцу могу тврдити: да Устав не да да се злу доскочи, да ов не да маха ни срестава да се л>ага са Србпје спере, да се ово нраолоштво збрише, а заштита житзот и нмање. Нека мпсли, најзад, нека говори, па и нека ради, господине, како ко хоћс, ми ћемо овај ускршњи вапај наш да завршимо једном исновешћу: Да нпсмо били лсиви сведоци, и сувише познате, улоге срнске власти у сред српске пресгонице пре годину дана; да нисмо били очевидца — рахумите — вартоломејске ноАи у сред белих дана српскога Устава а у сред бела града Београда; да нисмо рођенпм очпма гледали, како се на очима и срнскпх жандара, п срцских иодпцаја, и српских министара, па и српсках намесника\ — (један од аихТеразијом нрође)—руши , хара, грађанска својина, а грађани као зверад бпју; да нисмо најзад чули од очевидаца — баш од радикалних - да, п р е д прагом једног Саве Грујића , а с а мо на неколикЈ корака од, вуће једпога Јо-

вана Растнћа, хтеде да п гине један Гарашанин! — Јест, г >сиодине, да тгине, и да знаш од кога? и од чијег коља и камења? Од коља и камења људи к>-.кви су, и после Сливнице, ад 1 свакако после једне изборне пОбеде као што је Тријести новембар, (1880) моглп у госте да дођу и.... теби, геб«, Јоване Ристићу, да ти дођу и да те потраже — ка' што те ј е„Благоје" тражао — ои по ноћи а они по дану — па да прођеш као што је прошла она нејач у црном Црљенцу.... велимо и завршујемо.... да нисмо били, и ви и мп и сва престоница, сведоци п очевидци једног Чвтрнајвстог и Петнајестог Маја ми не би, госнодин■ уредниче, данас своје очи небу упирали, нат' бн данас од Бога тражилп, или онет од Вога чекали, оно што је Бог људма п пародима давно и давно даровао. — Верујте ми, не би, господине, нн у који други дан, — а камо ли па српски Велик-дан — дошли на овако грешну скептичку мпсао, те да вас питамо: Да ли има бога?... Глас Вапију&.х. БЕОГРДДСНЕ ВЕСТИ Нвистина. Бугарски лнстовп као да су ставили себе у задатак да износе само неистину у погделу иас. Ово нзношење неистине као да је постало правило од како си дееио догађај са св. Савским ђчцима и кад г >дотоме пишу, а ппшу ненрестано, они износз најгоре неистине и измишљотине. Између оеталих неистина, које су бугарски листови изнеди и које смо забедежили, без сумње је најгора ова. Сви бугурски листовч тврде да се једна необуздана гомида скупила пред овдашњу бугарску агенцију и на веома увредлзпв начии ружила и грдила име бугарско и бугарског народа. Овакво постуггање наше нринудало је, веле, бугарску владу да г. Минчовићу до воли десетодневно одсуство те да га избави од увреда којима је шложен. Да је ово гола неистина и измишљогина бугарских листова, зпа цео свет, а то најбоље зна г. Мпнчовић и особље бугарске агенције. Правда захтева да кажу својим сународницима истину, да им кажу како су све те бугарске вести неистините и измишљене. Хоће ла опи то учанити? * Забаве. Вечерас ће бити у просторијама „Краљеве пиваре" забава с игранком, коју приређује београдско радничко друштво у корист своје благајне. Другог дана Ускрса биће, велика игранка, коју у просторијама грађанске касине прпређује женско друштво у корист своје раденичке школе. * Писмо. Уредништво је од г. Пере Степића архитекта добило нод 30 пр. м. ово писмо : „У јучерањем броју вашега листа изашла је белешка „Два Пере" Ту сеапелује на иравицу због неправплног разреза коморе мени и Пегш Велимировићу, бив мннистру а сада држ. саветнику. Да /е чај распоред војених терета на поједине грађане извршен скоро а не пре 4 године, ка« сам на то сам драговољно пристао, јер сам могао без но муке то и да нзвршим, а кад Пера Велпмирој^ић беше само нижањер у министарсхву грађевина, и колико је мени познато без икаква имања опда Д! жим да је та ваша белешка ненотпуна.

„Мндо ми је да ваш лнст води рачуна о свему што "нажње заслужу е, па да је и то забележио, само што би оној белешца било места да је распоред комо,е скоро прављеп, а не, као што рекох, још цре 4 године." Радо дајемо места овоме ппсму г, Степића, ала нека нам је дозвољено дч ааиш^немо ово: Кад је овај расноред прављен пре годиве, о»да је сад бар требало узети у обзар и нромењено стање оба Пере. Јер у колико се стање једнога Пере ногоршало, у толико се етање другог Пере поб »љшало. И што је на|главније ; у промењеном имовном стању једнога Пере имао је зиатна утпцаја другп Пера. Ми опет ведимо, даје онај разрез немраведан, и да га треба поправити на ма кад да је учињен Наје само Јед^и пример, што смо мп изнели, већ има вазда примера неправедног разреза, које ћемо ми у једпом од идућих бројева изнетп. * Излет. Сугра јутрењим нозом путује певачко друштво „Даворје"у Крагује вац, где ће тог истог дака у вече приредити забаву с егранком, а вратиће се трећег ЈанаУскрса. Истог дана „Делиградом" прави взлет академско певачко друштво „Обилић" у ЈПабац одакле ће се вратити опет „Делиградом" у среду. * Отпочзо рад. Наш млади вајар отпочео ,је већ да ради двоглавог орла, који ће се ноставитп на св. Савском дому. ^верени смо да ћеовај рад испаста нотиуно уметнпчка, чиме су се до сад одликовалп сви радови г, Убвкићева, који је за ову прилику пабавио живог срла те му служч за моде« Орао ће бити израђен у висини од 1 метра н ширина од 2 мегра. * Јавно прздавање. Другога дана ус. рса у 3 сах. ио нодне у сали „Грађанске касипе" држаће јчвно предаваље г. Живко А. Шкорац секрет. министарства народне привреде „0 српским извознимм артиклима, из области пољске иривреде." Нредавањеје намењен > трговачкој омладини, а;ш приступ је бесплатан и сваком дозвољен. * Тражиа концосију. Како чујемо један лекар из Панчева питао је да ли бп му влада дала концесију, да у Топчидеру уреди ладна и ваздушна купатила. :->аједно с тонлим басенима те да наш свет за таквг купатила не морачрошити огромне суме у иносгранству. У то иредузеће он би уложио капвтал од 200.000 Форпната, обвезао би се да не крњи привагвима уживање шеталишта топчидерског, пристао ба да надзорни лекар п све цотребно службепо особље тога куиатила буду Срби и српскн грађанп. Кад је један наш санитетлија сазнао за ово, онда је он преко неких својпх пријатеља почео да ради иа том да сам добије ову кондесају. Ми не зпамо како ће сеоваствар свржити, коме ће се дати концеспја али намера је свакојик> добра и корисна Ми ћемо се на њу вратити. * Тајаиствени адиђари. Оаомад ;е дошао железпицом у нашу нрестоницу некакав странац (Саксонац) који је носио са собом скупоцен ичкит (адађаре), од негех птездесег хиља а динара. Странац је објасвио да те наките поси за г. Таушановића. На железннчкој стааици, тај се странац нађе са г. Вандори, мађ"рским донисником, која }се овде стално бавп. Не зиамО како је ствар \ потаико текла, тев довољно то, тра- 1

нац да г. Вандори да понесе те адиђаре, а он место да их однесе г Таушааовпћу, однесв их у поднцију и ту их ирела. Шта је после тога следовало, такође нам није познаго (али ћемо се постараги да дознамо), тек знамотолик), да је на скоро после тога г. Таушановић наредио да се тај странац затвори, и њега су, каво чујемо, затворилп. Какви су ов ) тајанствена послатацв! Какви су ово Н4К !та од §0 ,60 хиљада динара, који се г-Таушановићу шаљу? Ко ла му ло шаље? М за што му ли се то шаље? Ствар се у публици овако чуда и ми овако бележимо, а на министру је полиције, дч, каже: сгоји ли ово влп не стоји и шга је у ствари.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Алексиначке Бање пишу „Слободи": Ноћу између 21 и 22 пр. м. непознати здиковца, напади су на воденицу Радосава Милића и синова му озд. трг-ваца, врага разбиди, унутр* ушли и воденичара Миден ^а Марковића конопцем везади за гушу и удавили га, иа га после у реку „Градашницу" бацили. Зликовци још нису пронађени, а власт среска предузеда је живу истрагу, резултат је непознат. Зликовцн су Малана прво мучпли и принуђавати мда ии кажа гди јв новац, па кад им није хтео казати, а како чујемо нији новац нп имао, они га онда удавили па после све по' воденнци испретурали, па су чак будаком сву земљу испод његовог кревета прекопали, мислили су да има где новаца укопанах. Од ствари однели су један силав, 200—250 кила кукуруза, некодико цразних џаков;1 и још неке ствари. Воденица ова ностаји на реца „Градашници" и то до саме варошице. ИЗ Бот СВЕТА — Огромно позбришгв. Из Милана, у Итадији, иишу да ће тамо у скоро отпочети з^дање једиога по!оришта, које ћа бити уникум у својој врсти. Огромна зграда, за коју је нацр^г правн> архитекте Ђијачи, подићн ће се на простору о« 900 ква д, атпих метара и сем позорнпце, која ће бити шир >ка 30 метара а дубока 60 метара, имаће још просторије за ресторације, сале за|аучавање, собл за разгов р, ^за чптање, сале за балове, зимњу баш-у, купатила итд. Позориште ће служити и да оиерске преставе. Ово иредуззће је отпочело једно акционирско друштво. «3}1авна захвалност Управшк моноиода дувааа г. Др. А. Пачу, н благајник унраве истога монопола, г. Милан II. Живковпћ, предали су друштву Св. Саве једну хиљаду дпнара, коју су суму, прнликом исплата из благајне управина, прпкуаили од разних приложника на име зидкња Светосавског Дома, гта чему им потписани, у пме Главног Одборл друштвеи г усрдно благодари. ДССБр. 302 Београд 25 Марта 1890 Бдагајник Фонда за зидање Свет. Дома, Ачдра ЂорђевиК.