Мале новине

РАНКИЋ ЛДЖЕ У седници народне скупштине од 26. Марта о. г., нриликом дебате о молби Друштва Св. Саве, г. Ранко Петровић, проФесор Београдске Гимназије, рекао је између осталог и ово : 1. „ Да цруштво Св. Саве, имајуКи ирилично новаца иод интересом, треба само мало маниаулчције (?!) иа да се светосавски дом, и без државне субвенције, доврши; и 2. „Да аоднесена молба Друштва Св. Саве није дело главнога одбора но лично г. аредседнина његова." Да је ове глупости и лажи изговорио .један нешколовани и необавештени човек, ми не би на њих ни главе освртали; али кад један гимназијски нроФесор, кад један квалиФиковани посланик и кад један, по несрећв, и члан главног одбора Друштва Св. Сапе, коме је цела та ствар врло добро позната и који је и сам но дужноста нозван, да интересе овога друштва заступа и брани, кад такав један човек устаје протпву Друштва Св. Саве и јавно лаже покушадајући да, на тај стидви начин, обмане чак и само представииштво народно, онда сматрам > за нашу дужност, да, у хатар истине и у одбрану свете српске ствари сузбијемо ниска потварања тога недостојног члана главног одбора Друштва Св. Саве и тога квалиФикованог посланика народног и да јавно жигошемо н.егово иесриско нонашање, у овој с раској ствари. Молба Друштва Св. Саве у тој је мери и нр^ведна и оправдана да не потребује ничије одбране и никаква коментара, све баш и да није поднесена по решењу глав. одбора но само по личној иницијативи г. председннка његова. Исто тако и поступак г. председника, и у томс случају, не само да би био беспрекоран него би шта ваше заслужчвао нохвалу и признање свих српских родол.уба. С тога нећемо о самој молби Друштва Св. Саве нашта ни говорити, него ћемо само изнети на јавност Факта која ће верно илустроватн умну н моралну страну г. Ранкића. Прво тврђење г. Ранкића: „да Друштво Св. Саве треба само мало манииуеације са новцем утемељачког фонда друштвеног иа да се дом може довришти'" — лажно је и глупо је. Да ли г. Ранкић под речи „ маниаулациуа " разуме трошење новаца или што друго, то ће само он знати; алн да се трошење новаца не може назвати „ манииулацијом" то чак знају и ћачвћи из средњих школа. Ако г. Ранкић, под том речи, није разумевао трошење новаца него нешто друго, онда би он учинио велику услугу и Друштву Св. Саве и нашим држав. Финанцијама кад би изнео на јавност тај свој новопровађени барут, како се са 140.000 динара утемељачког ®онда Друштва Св. Саве „треба само мало моиииулисати " па да се може и привредити 50.000 динара, за довршење светосавског дома, и да се ништа од капитала тога Фонда не окрњи. Или другим речима: „и да буду курјаци сити и све ови,е на броју." Но ако је, по несрећи, г. Ранкић под речи „маниаулација " разумевао Фактично трошење новаца, а добро зна да се, ио чл. 4. статута Друштва Св. Саве, несме новац утемсљачког Фонда ни на што трошити без нарочитог одобрења дотичних друштв. чданова, онда он или није знао шта је говорио или је злонамерно тврдио једну бестидну лаж у цељи, да С раско народно нредетавништво наведе на неправедну и ненатриотску одлуку по једиој светој срисној ствари. У нрвом случају био би г. Ранкић за сажал.ење а у другоме за презрење. На вољи му стоји да од овога двога изабере које хоће. Друго тврђење г. Ранкића: „Да је молба Друштва Св. С аве лично аредседникова ствар а не главиога одбора друштвеног." — такође је бестидна лаж.

Благодарећч једноме члану глав. одбора Друштва Св. Саве, који нас је, на молбу нашу^ о целој тој стварн детаљно известио, ми ево јавно тврдимо : Да је главни > дбор Другитва Св, С авеу седници својој од 8. Марта о. г. Д .С.С .Вр. 241 ш региио, да г. аредседник његов, у име друштвене уараве, аоднесе народ. скуаштини молбу за државну помоИ на нидање светосавснога дома. Сви члан ви глав. одбора, који су тој седници приеуствовали , и данас су живи и здрави и могу ово наше тврђење осведочити. У осталом ми држимо да је, колико у интересу Друштва Св. Саве толико и у ивтерееу јавнога морала потребно да се и сам главни одбор Друштва Св. Саве, јавно огради против лвжн х ткрђе 1 а једног свога недостојног члана. И кад код овако непобитног Факта дозвољава образ једноме нроФесору једноме квалиФикованоме носланику иародном и;једноме члану глав. одбора Друштва Св. Саве да, газећиовоју посланичку заклетву и ир шеверавајући своју нацаоналну дужност, у еред народног иредставништва, у овако светој српској стнари, јавно лаже и обмањује народно представништво наштетуинтереса једнога Српског патриотског друштва онда је то и сувише жалосно и стидно. На завршетку да сведемо по овој ствири ; рачун укратко и на чисто: Кад ко зна да не шт.1 у ствари не постоји па, по слабости свога карактера или по навици, п опет тврди да то иостоји, а без икаквих задњпх цељи и намере да тпме коЈ >е што нашкоди, — тога обично зовУ^ аростим лажовом. Кад ко пак тако што чини у каквој прљавој цељи и е намером. да се коме свети или да коме што нашкоди, — тога више не збву иростим него нитпочским л жовом. А кад ко све то чини и још поред тога, нроневерава своје вародноене дужности и војује нротиву националних интерееа своје рођене отаџбине и свога племена, — онда тога не зову само пгиковским лажовом него још и изродом. На читалачкој је публици да оцени: да ли и који од ова три епитета ирипада г. Ранкићу, или не? Један Светосавац. -

Нлјновији роман Емила Золе, „Ве1е Нишате" (Човек у облику животиње), дао је повода неким критичарима да наномену како велика чудеса савремене цивилизлције, с њеним паробродима, железницама, телеграФима, кулама, махиннма, страшним оружјем и мирним радом и ужасним сукобимв, — нису опевана, док су примитивне битке, тројанекч коњ и т. д. обесмрћени у Омировим и неемама других класичних песника. Овим критичарима учинило је нраво задовољство, што су железнице бар сад биле боље среће од д угих „савременпх чудеса", јер је Зола у свом ш>јно</ вијем ромапу иоетски обесмртио железнице. Они се у погледу железница поглавито заустављају на иојезији тунела ннапомињу, како је још Дикенс посветио кретању железничкога воза кроз номрчину тунела неколико живих строФа. За Дикенса је сва поезија била у тунелу. Али тунел је оиеван тек у описима Золинии, јер у његовим делима тунел игра велпку улогу. Снажна Флора, к!ш железничвог етражара коју сажиже суревњивост, решила се да упроиасти цсо воз, на коме св возио њезин драги заједно с њеном сунарницом (у овом роману Золином су сви јунаци, сем малог изузетка, све саме убице). Наумила је да скине шину. Ушла је у тунел, али заглушена лупом точкова на возу који је пролазио, изгубила је свест че није

знала које стране да се држи. Н>ом је овладао неодољиви страх, који ју је нагнао да бежи све у напред. Она ни иошто није хтела да иогине пре но тнто убије њих двоје. Ноге су јој се спотицале о шине, она је пахала. нодизала се и бежала још више. Њу је сн пала као нека суманутост. Изгледалојој је, као да се зидови тунела нагибају да је угуше, на један пут лред њом далеко показало се нешто као звездица То је била сјајна светлост предњег Фењера на локомотивн Приближујући јој се, светлост је бивала све јасвија и већа и гледала је на њу као какво ватрено око. Она би врло радо бегала од те светлости, која је опет напрегла сву своју снагу да јој спречи ту намеру. Око, растећи све више, изгледало је сад као усијано ждрело ватрене пећи Заслепљена сјајношћу светлости, Флора, ни сама не знајући, претрчала је на десну страну тунела и в з, лупајући нрође иоред ње, дохватив је сало снажним вихаром који оставља за собом. После пет минута она је здрава п иеп вређена изашла из тун- лаидући малонојској станици. Флора је извршила свој страшни злсчин. Воз је претрпео несрећу. Погинуло је много невиних жртава, али циљ дивље освете није постигнут: остали су живи и њен драги и њена супарница. Флора је из очајања одузела сама себи живот у истом тунелу. Одважно пошла је иа сусрет возу. „Онје ушао у тунел с ужаеном лупњавом и впхаром, од кога је, како изгледаше, земља дрхтала. Пређаитња звездица претворила се у огромно ватрено око, које, растећи спе више, као да се издизало из мрака, који му је служио као орбит. Онда Флора, нод утицајем неког необјашњеног осећања, не престајући да с јуначким упорством иде напред, испразни своје џеп ве и све што је било у њима: џепну иараму, кључеве, конце и два перореза, мете поред шине, скине с врата свилену мараму тако да је остала само у комотном „лајбу" с откинутим дугмадима и кончама. Ватрено око иретворило се у пламено спалиште, у ждрсло усијане пећи. Већ се осећало влажоо топло дисање тог чудовишта, које се кретало с лупом, која те све више заглушавала. Девојка је ненрестано ишла напред, и, да би свакојако пала под локомотиву, пошла је правце на то огњено ждрело, које ју је привлачпло као што пламен свеће привлачи комарце. У тренутку сграшнога сукоба девојка се усправила колика је дуга и раширила руке, као да се њена снага, којасе ивстинктивпо борила против смртг хтела ухватити у коштац с колосом и оборити га. Глава њена ударила је право у Фењер и угасила га." Алберт Миљо, даровити писац пародија и Форса о савременим нолитичким радиицима уФранцусаој, који су излазили у „Фигару", пише поводом овога романа Золиног, да друштво занаднпх железница очајава због рееултата књига Золиних, коме је оно љубазно отворило нрпступ на свима његовим липијамн: оно је изгуби о сав свој персонал. Пруга хаврска је нустиња, засејана труповима; слуге се одале љубавним идејама и нреступним Фантазијама. За две недење у вагону се само убија, возовп се само задржавају у снеговима, дешавају се несреће каквих није било у Француској, једномречи дешава се еве оно што је пре две године било око Ментона. Додајте томе даје скрстнпчар Мизар отровао своју жену, страш н злочин Флорин и њено самоубиство, убиство Севдике коју је убио њен љубавник механичар Жак, смрт Жакову у б .рби с ложачем. Једном речи на нрузи, која је била на д»бром гласу, сви чиновници и слуге су убице, лопови, харамије, престушшди уопште идиоти Најзад возови иду сами собом. Барје економнчпо