Мале новине

* I Овај најповији роман Золин, који у јевроп<'КОЈ штампи ггочињу да називају крвавим романом, мп ћемо изнети нашим читатељима у лепом преводу, на коме ее већ отночело радити. —-омо МОЛЕБСТВО (Јвдна шадаиз иатмурене 1885 године). Ниш, 15. Новембра 1885. Му <1еаг! Сећаш лп ее ти нагаега првога рата с Турцима ? Памтига ли како су нае Турди тукли свакад, кад смо год чинили „молебство за победу нашега оружја?" Тако ти је, шу Деаг, било и сад у овом нашем рату с Бугарима!... Једнога дана читам ја по нагаим иовинама: „Оутра у толико и >олико сахати биће молебство за победу нагаега оружја." „Ето ти сад!.,. Обрали смо бостан !..." помнслим у ееби, а не велим ником нигата. И шта би ? 1'јВО гата,! Он га дана, или ако волиш — онога „сутра", нопе се Господ Бог (нека му је част и слава и сад и свакад и у век векова!) наједан врло висок брег небески.... тамо негде изнад наше и бугарске границе. Седе на врх брега, да мало дахне својом вишњом душом и да просехири озго с небеских висина: шта се чини овамо доле но овој „плачевној долини." Кад на један мах допре до његовог божанског увета нека неразговетна граја, као неко нојање Гоеиод се мало боље надвири озго с оног небеског брега и .... има гата чути ! Чине му оно „молебство", објављено по наншм ноиинама. Читају нашо н- пови : „И иодажд нам, Госноди, на враги же нобједу и одољеније"... А наши ђаци тек зину — нидп им се већ и ресица у грлу — иа у највећој дисхармонији одговарају: „Подај, гоеподи!" Али јест! Читају и бугарски понови: „И иодалсд ни, Гоеподи, на враги-те побједа-та и одољеније-то".... А љихови ђаци тек запну из петних жила иа одговарају : „Подај, Господи!" Слуша ту вреву Господ Бог — слуша, па му би нешто смешно.. смегано, већ се ни казатп не може колико смешно! Ухвати се он (нека му је част и слава и сад и свакад !) за свој овевшшби трбух... смеја се, смеја, па се тек осврте да види слуша^ли још ко то чудо ! За њим се беху пришуњали свети Петар и свети Никола, па пуни светитељске радозналости — нр)11ињу г се на прсте те извирују иза болшјих леђа да и они виде гата се то чини доле на овоме свету. „Знате ли ви свети оци, -— упита Госиод кроз смех, — хита то чиле ти смртни доле? — Па чине „молебство" теби, Господе ! одгонори свети Петар, звецкајући рајеким кључевима гато му висе о појаеу. — А за пјто ? Шта ме то моле ? — Па да им дага иобеду. Господе ? Господ Бог тек мнхну својом премудром г.гавом па рече : „Е бага пе можега никад доста надавати тим л.удима !.... Дао сам им толике земл>е, брда и долине; реке и планине, да имају гата отимати јсдан од другога. Дао сам им у брднма толике руде, да имају од чега начинити свакојако оружје. Дао сам 1.м Бертолда Шварца да им измисли барут. Дао сам им Крупа, Пибодија, Де Банжа, Коку, Бердана, Маузера, да им има ко начннпти

пугакеитопове тедаимају из чега пуцати један на другога. Дао сам им очи да имају чим нанинтанитп оно иа што пуцају. Дао сам им толике будаке, ашове, пијуке да имају чиме начивити шанчеве, те се заклонити да не гину у лудо. На послетку дао сам им главу и у њој оно чиме се мисли, а дао сам свакоме и ио две ноге да имају на чему и стићи и утећн Па шта би они још хтели? Кажите ми, светп оци, гата је тим људима те су сад надали доле толику дреку?" На то ће свети Никола : „Ја, вала, Господе, да простиш.... не знам који им је андрак!" Господ се негато намргоди, па тек скочи и оде срдит у своје свевигање просторије. „Их, свети оче Никола, рече свети Петар магаући главом, бага си прави лађар! — А гато, свети оче Петре? — Како би ти, болан, говорио таке речи пред лицем господњим ? ! — Хајд' не дроби ту ! осече се светп Никола. Ти си мп санћим бољи ? Сети се само оног твог петла што ти је кукурекнуо три пут, па ћути !.." И реч по реч — свадише се оба свеца жестоко ... већ да се почупају! Биде ту светител.ску свађу Господ Бог (нека му је част и слава и сад и свакад и у век векова !) на загрме кроз небеске ваздухе : „Мир, море! Или ћу вас обојицу еад ухапспти у вечиту таму!" Оба светитеља умукнуше и задрхташе као лист на јасици пред гневом госиодњим. Господ се насмсши јетко на проговори гласом налик на хуку ветрену: „Какви свеци такви им и народи! Какви пароди, така им и молебства! Нек нх ђаво носи Нећу да их чујем! Имам ја и пречега носла!... Илија! Кола овамо ! ".... И Господ Вог седе у пламене кодеснице, које баш у тај мах притера журно свети Илија, па одлете првко бескрајних ноља небеских... Од његове божчнске браде почеше одлетати небројене ; везде те избраздаше свод небеснн од истока до запада. Сутра дан узеше Бугари Драгомански Кланац и тако даље.... све до Пирота! Семадин. ДЕДА РАДОЈЕ ИЗ НО.ТИХ УСПОМЕКА. Оморина је попустила. Тихи поветарац ћарлијао је и несташно задиркивао зелено лишће са грања мнрисних лина, под које смо дошли да вечерамо ја и стари пријатељ наше куће, деда Радоје Било је пријатно вече. Диван мирис липа и пролетњег цвећа мнрио је око нас. Моја мајка нростре ћнлим, коцкасто игааран, под гранатом лииом и донесе на совру: хлеба, сира и млада бела лука. Није заборавила ни пљоску раки;е за деда Радоја. Седосмо за постављену совру. Деда се нрекрсти и прихвати пљоску. — Здрав си, сине ! — Бог ти д'о здравља, деда! Вечерао сам у сласт. Деда Радоје вечерао је, али немо ћутао.... Био се нешто дубоко замислио и нагледао кроз сиву даљину на величанствени Копаоник и Јастребац, који се издизаху горе под I блаке као два горостасна стуба. По њиховим врховима белаеала се снежна круиа, а испод наших ногу плана Морава лагано је нротицала. Старац је дуго ћутао. Његов суморни поглед блуђаше и преко лаких таласа тихе Мораве, а из груди му се, о час на час, отимав по к ји тужан уздах.

Ја сам га иажл.иво посматрао, и нисам га хтео прекидати из сањалачких мисли његових. После опазих да му очп засузише, и једна бистра суза скотрља се низ суве образе и заблиста на седој бради његовој. — Шта ти је драги дејко ? Што тако тужко уздишеш и сузе пушташ? Он се трже и нежпо ме погледа. За тим рукавом махну прево упдаканих очију те убриса сузе — Замислио сам се нешто, сине! Сетих се оног доба... Давно је то било.. Прошла су она времепа... ту деда Радоје јаче уздахну, а суза му еузу сустизаше. И мени се нешто сажалило; не знам ни сам загато! Очи мн се наводенише гледајући тужног, честиту старину.. Последњи зелогај заста ми у грлу и једва га прогутах. Оба смо заћутали.,.. — Испричај ми тугу твоју, драги деда! Ја сам одрастан, разумећу те; олакшај срцу терет тај гато притиск> је дугау твоју — кажи ми бољу твоју ? — замолих га Деда Радоје за часак ућута, дубоко уздахну и поче: — Саме ми сузе кипте из очију, кад се сетим оне давне, сјајне и сретне прогалости, кад сам као младић, са лаким џевердаром у руци, обилазио Мораву и, под старим Господаром, КараЂорђем, чувао ову питомину од бесних, крвожедвих Турака. Давно је о било... многи је заборавио на она минула времена, али ја... не Г никад нх нећу и не могу забор^витп... Ту етарина болно одмахну седом главом, сузе јлче посуктагае низ смежурано лице и опет ућута... Дуго смо оба ћутали. Нисам хтео да прекидам ту елегичну тишину. (Свршиће ее) <ЖУС> БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Цркввни закон. Са журбом која чудно пада у очи, црквеии закон пзноси се на реш^вање скунштнни јвш данас, трећег дааа ускрса. Шта је смер томе закону, ко је заинтересован да он прође овакав какав је, од куда ова хитња, и за што се на врат на нос решава једно такво важно иитањз — све то мн ћемо претрести у иаућим бројевима. Овде свраћамо скуиштини пажњу само на двоје: 1. У Уставу је побројано изреком који предмети долазе на решавање овој изванредаој сеспјп екупштинској, в тамо се нпгде не помиње црквенн закон. Према томе, ова скупштпна није надлежна да решава 0 о Ј оме закону. То је једно. 2. У 198. члану Уотава изреком се велп, д». екупштпна пе може о црквеним стварима ништа решавати без архијерејскога сабора. Питамо скиштнну камо јој архнјерејски сабор кад узама да решава једно од најважнијих иитања црквених. Устав је јасан. Да видимо к ји су то ,1унац<« који ће га погазити и овде, на још погазити га д ојоко дупло. Скупштинаро! Онп, који вас навлаче ла газп! е устав двојако. свакак> имају зато својих рачуна и својпх интереса. Али каква рачуна а какввх нпт реса имате ви, да земљп на штету, а себи на ругу, уводитп онасан и страшан обачај: гажење јаснпх уставних наређења! Скупштинарн, немојге се варатп ствар је и сувише озбиљна! Парод ће од вас тражити рачуна. Ви се сутра морате поглетатп с пародом у очп. Пазкте ,1а онда пе морате обарати очп к земљи. Пре ноштоучините грех гаигења устава, упитајте оие, који в с на то иа то навлаче, нека вам објасне: чпме правдају гажење 198. члава устава. И зар има ишта чиме се још и гажеае Устава сме п може правдати ? *• Интерпелација На даиагањој скупгатипској седнпци интерпеловаће мпнистра нолиције због јавпе неспгурност, к,.'а је овладала уземл.и. Говорнће многи иослапцци. Седница ће у оиште бити »еома занимљива. * Посете- Јуче је г. Ристкћ, намеснвк, аосетио г. П. Пашића, код вога је остао по сахата, г. Саву Гр . јић--, где се такође то шко бавао, п г. Папту Срећковића. кога није застао код ку ће. По граду (вароши) се говори да. циљ ових впзпта није било просто враћање ускршњих посета, но дч ч ов<> стоји у вези са законом о црквеним влистима.